U teoriji, demagogija bi se mogla definisati kao laž – obmana, radi postizanja određenog cilja. U praksi, to je ono što nas okružuje. Primera je mnogo, a najočitiji je onaj – među najuspešnijima smo zemljama u Evropi – i šitre, a istovremeno smo među zemljama sa najnižim platama u Evropi – i šire.
Ima i dosta viceva o demagogiji. Za ovu priliku, pre nego što pređemo na najnovije vesti iz demagogije, za ovu priliku, najprikladniji je onaj o razgovoru političara i prostitutke:
Ćao, zovem se Aleksandar, imam 44 godina, političar sam. Politikom se bavim 21 godinu i pošten sam čovek.
Oho, ja se zovem Ana, prostitutka sam i imam 35 godina, bavim se prostitucijom 10 godina i još uvek sam nevina.
* * *
Vest – Na proveri 600 diploma zaposlenih u Gradskoj upravi Kragujevca! Neverovatno, ali očekivano. Ako pođemo od toga da je na poslednjim izborima u birački spisak bilo upisano 6.584.376 birača, a da je Kragujevac grad sa oko 130.000 stanovnika (što je negde oko 2% – još i manje, jer nemaju svih 130.000 građana biračko pravo), a da je samo u gradskoj upravi tog grada identifikovano 600 zaposlenih sa sumnjivim diplomama, proizilzi da je u gradskim upravama u Srbiji preko 30.000 zaposlenih sa sumnjivim diplomama, iz čega se izvlači zaključak na koji su oni trezveni odavno upozoravali – da je naš prosvetni sistem ruiniran.
Nova lokalna samouprava Kragujevca – u kojoj vladajuća SNS partija i ovog puta ima apsolutnu većinu, mahom sve isti ljudi, je svesna pogubnosti pomenutog problema, odlučila da iz toga – demagoški, izvuče za sebe pozitivne poene. Vest da je “nova” gradska uprava poslala Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja 600 sumnjivih diploma na proveru, zvuči lepo – ovi novi su odlučili da se obračunaju sa tom pošasti, reći će neko, ali – da su oni zaista hteli da se obračunaju sa tim, oni to ne bi poslali Ministarstvu, od koga i neće dobiti nikakav odgovor, već bi pokrenuli redovan postupak. Nisu valjda očekivali da će SNS ministarstvo, dati nalog SNS Gradskoj upravi Kragujevca da uruči otkaze pomenutima od kojih su ogromna većina SNS kadrovi – bar u meri u kojoj SNS kadrovi imaju prednost u zapošljavanju u svim sredinama u kojima je SNS na vlasti. Ko bi to smeo da uradi, a bilo bi svakako i onoga – ne dam ovoga, ne dam onoga, tako da bi u svakom slučaju deblji kraj izvukli oni koji nisu kadrovi SNS-a. To nikako ne znači da bi zbog toga i ovi drugi trebali da budu pošteđeni – ako su i oni falsifikatori, ali otvara veoma prisutan problem selektivne primene sankcija.
* * *
Kokoška i kokoške – Marinika Tepić, potpredsednica stranke Slobode i pravde, u javnom obraćanju u Pančevu, pokušala je da u vezi aktuelne teme – hapšenje grupe Veljka Belivuka, ukaže na vezu te grupe sa najvišim organima vlasti, u čemu je pokušala da je spreči organizovana grupa SNS pristalica, tako što je – u ovakvim situacijama uvek prisutnog Sime Spasića sa svojim megafonom, njeguvu ulogu zamenila kokoška bačena na Mariniku.
Interesantno je da se ovog puta nije oglasila ni jedna od SNS borkinja za rodnu ravnopravnost, uključujući i Zoranu Mihajlović, predsednicu koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost u Srbiji koja se u ovakvim prilikama redovno rečito oglašava.
Dobro, to se od Zorane dalo i očekivati, neće valjda da rizikuje ponovni napad od strane za nju uvek dežurnog wachman-a, predsednika Odbora za pravosuđe Skupštine Srbije i novopečenog advokata, Vladimira Đukanovića, sa pretnjama o njenoj smeni, ali me je iznenadila Gordana Čomić, bivša visoka funkcionerka DS-a, koja je odlučila da ostatak svoje političke karijere posveti borbi za ravnopravnost žena:
„Kad rešite sopstvenu etičku dilemu o dve odluke Demokratske stranke, jednu o neprekidnoj borbi za politiku zastupljenost žena, i drugu o bojkotu rada Skupštine, tako što odlučite o prvom zato što je to ispravno, onda ste rešili i sva očekivanja o drugom. Rado ću da gledam 100 žena koje će posle sledećih izbora sigurno biti u skupštinskim klupama i 40 odsto u ostalim skupštinama”,
govorila je Gordana Čomić, koja na toj osnovi napusti DS i prihvati mesto ministra za društveni dijalog u Vladi Republike Srbije, ali se ni time tamo neće baviti – u vreme dugo očekivanog dijaloga u Skupštini Srbije sa pretsatavnicima Evropske unije, Gordana Čomić, na pitanje reportera, dade sledeću izjavu;
“„Politički dijalog između Narodne skupštine i Evropskog parlamenta nije, ne može biti i neće biti nadležnost ministarstva“, reče nedavno ova dugogodišnja funkcionerka DS-a, Generalni sekretar te partije, sada na funkciji Ministarke za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Ane Brnabić. Baviće se kulturno-vaspitnim radom „jer je promena ponašanja tako da svi pročitamo ko je zašto nadležan i da radimo ono što pročitamo kad pišemo. To je vaspitavanje za vladavinu prava a vala nevaspitanih zato kol’ko volite, tako da posredno – Da baviću se političkom kulturom i smanjenju nečitanja i nevaspitanja u društvu, jer je ono štetno“, reče nedavno Gordana Čomić na pitanje novinara čime se ona zapravo bavi.
Koliko će Gordana Čomić uspeti da vaspita Marka Atlagića, Marijana Rističevića i plejadu mladih SNS jurišnika u odbrani lika i dela Aleksandra Vučića, ostaje da se vidi. Ono što je izvesno – Gordana Čomić će posle ovog ministarskog mandata ostvariti uslove za odlazak u “zasluženu” starosnu penziju. Stavila je pečat na svoju političku karijeru – 24 godine narodni poslanik koje republičke, koje pokrajinske skupštine, ponekad i jedne i druge istovremeno – sve u žutom DS dresu, da bi videvši da njen voljeni DS i dalje ostaje vanparlamentarna stranka, odlučila da promeni klupske boje i tamo ostvari nedostajuće godine za puni penzijski staž, pa nije luda da se zamera novim poslodavcima – zbog jedne kokoške.
Kako beše onaj vic sa početka ove priče – “ … imam 44 godina, političar sam. Politikom se bavim 21 godinu i pošten sam čovek”.
*U mom selu ima jedan opančar.
Što on pravi dobre opanke. !
Obuješ ih, popenješ se na soliter”
i skočiš sa desetog sprata –
ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!
Dragiša Čolić
