Opannčar agencija* javlja: Bazna zdravstvena zaštita – samo za zdrave!

0
46
Foto: pixabay.com

Moja FB prijateljica ĐRG postavila je na svom fb profilu sledeću objavu:

„U ovom smutnom vremenu, naoružati se snagom il novcem, Pitanje je sad???? Ćerka je otišla u Hitnu u Srbobranu sa teškom upalom grla (često pati, inače) jer je pila hladnu tečnost sa dosta, leda. Lekarka je bukvalno izbacila sa rečima: dođi sutra u „kovid ambulantu“. Ostavila je sa bolom u grlu da se pati. Ja sam daleko a jebaću joj majku kad se vratim. Eto dokle smo došli !!!!!”

Ćerka MG potvrđuje priču:

“Da, izbacili su me i to nevaspitano i brutalno i kazu dodji sutra u kovid ambulantu, Kazu upala grla je za kovid. Ljudi obicna upala grla, pa na koga mi u opste mozemo da se oslonimo, ko nas leci i od cega? Samo je kovid bitan da vam prikace i da budemo statistika.. Ja se inace vec dugi niz godina lecim sama i alternativno, sada mi je bilo hitno da sa antibiotikom presecem upalu, ali ne moze se vise nista dobiti samo test na koronu pa onda neka njihova kineska terapija.“

Poznajem ĐRG lično kao čestitu i kulturnu ženu i mogu da zamislim koliko je bila iziritirana onim što je od ćerke čula, pa time i opravdavam njenu reakciju, koju sam upravo zbog toga doslovce i preneo, jer bi to u protivnom moglo da se shvati i kao izolovani incident. A nije. U pitanju je opšta pojava, od nekoga propisana procedura postupanja sa ppacijentima, o čemu ovde i lično svedočim:

Svakih šest meseci sam dužan da idem u svoj dom zdravlja (Novi Beograd), kako bih obnovio dozvolu za lekove koji su mi prepisani. Pregled je rutinski i svodi se na to – da li sam još uvek živ, a moglo bi to i drugačije da se organizuje. Na primer, po ugledu na ljude koji primaju inostrane penzije. Zamislite kad bi svi oni trebali svakih šest meseci da idu u zemlju isplatioca – da bi dokazali da su živi. No dobro, to je manji problem, u pitanju je i ovde ono o čemu govori građanka ĐRG, iz čega bi se dalo zaključiti da je ili u pitanju propisana procedura ili zloupotreba – samovoljno postupanje prema pacijentima, trećeg nema, a ako je tako neko bi time trebao i da se pozabavi, ali da se vratim na moj slučaj.

Da Vas podsetimo:  Gde je otišao Ponoš?

Na ulazu u Dom zdravlja postavljen sto, za stolom medicinska sestra sa spravom za brzo merenje temperature. Ispružite ruku, kaže. Nemate temperaturu, možete da prođete. Bi mi sve to    pomalo čudno, pa pitam – A kuda prolaze oni koji imaju temperaturu, bolesni na primer? Kroz kovid centar na testiranje … Svi? Svi! Imao sam još nekih pitanja, ali na prekida razgovor – Sledeći! Ispružite ruku…

Pitam doktorku – Znači li to da vi samo lečite zdrave. Ne baš, reče – Lečimo i one koji su na testiranju za kovid bili negativni.

Shvatam. Problem nije jednostavan. Svi smo opterećeni kovidom Ali zar mora baš tako. Koliko će se njih time iziritirani vratiti kući – a možda su, samo kao primer, imali srčane probleme. Koliko će onih načetih sa temperaturom, čekajući u kovid ambulanti, navući i kovid? Ne mora to da bude u Novom Beogradu, gledali smo gužve po unutrašnjosti. Gde će se tada prvo lečiti – od kovida ili od srčannih problema? … Na kraju, koliko je do sada bilo i pogrešnih rezultata testiranja – a i toga ima.

O čemu se tu radi. Ima li nekog od silno pozapošljavanih po ministarstvima – pretpostavljam da ni Ministarstvo zdravlja nije u tome izuzetak, da se pozabavi ovim pitanjima. Na kraju, nisu ni svi ordinirajući lekari isti. Zašto da oni savesni trpe zbog onih drugih.

*U mom selu ima jedan opančar.      

Što on pravi dobre opanke !

Obuješ ih, popenješ se na soliter

i skočiš sa desetog sprata,

ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!

 

Dragiša Čolić

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime