Aleksandar Vučić, u želji da spreči nezavisne medije, da izveštavaju i podsecaju gradjane na njegova (ne)dela, ne bira sredstva. Osim što lično ne bira ni reči ni metode, koristi svoje saradnike, kojima daje slične nečasne zadatke, ne razmišljajući o posledicama koje mogu da uslede.
Vučićeva opsesija i glavni neprijatelji su mediji čiji suvlasnik je omraženi Dragan Šolak – N1, Nova S, Danas, Nova.
Jedan od najodanijih izvršitelja tih nečasnih zadataka je premijerka Ana Brnabić. Žena skromnog znanja i još skromnijeg obrazovanja, ne bira ni sredstva ni reči kada govori o ovim medijima. Pošto Aleksandar Vučić obavlja poslove premijera, Brnabićeva ima dosta vremena da se seli od jedne do druge SNS-ove redakcije i ponavlja zadatu mantru. Njoj, izgleda, nije jasno da u tom ponavljanju vrlo često kontrira i sama sebi. Ali, važno je da šef bude zadovoljan.
A rezultati su svakodnevni progon novinara, pretnje, napadi… Milan Nikić, krgujevački dopisnik N1, Marko Vidojković, Nenad Kulačin, najsvežiji su primeri ugrožavanja novinara, u danima kada se obeležava 29 godina od ubistva Dade Vujasnović i dok se čeka konačna presuda za ubistvo Slavka Ćuruvije. (Podsećam da je sadašnji predsednik Srbije, pre ubistva, pretio da će se Slavku Ćuruviji osvetiti kad-tad).
Ako se nastavi sa stvaranjem ove opasne atmosfere, možemo očekivati veoma teške posledice.
Aktivnostima Ane Brnabić na pljuvanju i uništavanju nezavisnih medija, obilato pomažu i zavisne televizije Pink, Hepi, Prva… A takodje i tabloidi pod njihovom kontrolom koji se dobrim delom finansiraju iz budžeta, kao što su već pominjani Informer, Alo, Srpski telegraf i drugi.
Blamažu koju je Srbija doživela, sa narocitim pojačanjem poslednjih mesec dana, ne verujem da je ikad videla civilizacija. Odbrana urednika Informera bila je agresivna, primitivna, proizvoljna, i bučna. Na svim stranačkim medijima Brnabić je ponavljala je istu priču, da Vučićević mora u zatvor zbog verbalnog delikta, iako je sam DJV pre nekoliko meseci lično izjavio na TV Pink da je kažnjen po privatnoj tužbi zbog uvrede Jugoslava Ćosića, da neće da plati presudjenu kaznu od 200 hiljada dinara, nego će je zameniti zatvorom od 200 dana. U toj priči proslavio se i diplomirani pravnik Vučić, (koga su neki stranački poltroni sa Pravnog fakulteta proglasili najboljim studentom), jer je ponavljao da je u pitanju verbalni delikt.
Kakve su posledice te agresivne laži videli smo pre nekoliko dana i u reportaži iz Gornjeg Milanovca, gde je opština Aleksandra Vučića proglasila na počasnog gradjanina. U uličnoj anketi jedan gradjanin kaže da je sada kad vlada Vučić „mnogo bolje nego kada je vladao Šolak“. Gradjanin nije umeo da odgovori na pitanje novinara ko je Šolak i kada je vladao. Ali, taj nesrećnik je ubedjen da je ono što su Vučićevi propagandisti i njihovi mediji govorili istina.
Predsednik Srpske napredne stranke izgradio je vrlo ubedljivu strategiju varanja naroda, koristeći isključivo neobrazovane, nepismene, primitivne saradnike koji su, zahvaljujući tim prljavim poslovima dobili visoke državne funkcije. Jedna od najodanijih je Ana Brnabić.
Da li Vučić nije svestan posledica ove opasne rabote, ili ga je baš briga šta će se dogoditi, svejedno je. Rezultati su isti i vrlo zabrinjavajući. Podele, netrpeljivost, mržnja… sve su izraženiji.
autor:Dr Miroslav Todorovic
Problem je što u Srbiji nema – SRPSKIH medija. Međusobno se pljuju Vučićevi propagandisti (Alo, Kurir, (Dez)Informer i eksponenti stranih interesa, koji glume „nezavisne“ medije (N1, Nova..) i sa treće strane „građanistički“ mediji (bliski drugoj grupi), Danas, Vreme. Vlast projektuje svoju, poželjnu (verovatno i dogovorenu) opoziciju u obliku Đilas, Marinika, Šolak, kako se ne bi pojavio neko ko bi im stvarno bio opozicija.