Opelo za Srbiju

Kada je Srbija odlučila da otera Borisa, sprdali smo se sa Tominim osnovnim zanimanjem. Ima u grobarskoj lopati više simbolike nego što se nama sviđa.

Tomislav master Nikolić, čuveni diplomac koji akademsko zvanje stiče nedeljom, kad nijedan univerzitet na svetu ne izdaje diplome, kao da je zaista došao na vlast da bi, kao iskusni i grobar po vokaciji, pokopao Srbiju. Možda on na prvi pogled i ne snosi toliku odgovornost, budući da ga osim prilikom dodele ordenja i javnih blamova niko i ne primećuje, ali ako se malo bolje sagleda situacija onda je na njemu odgovornost bar koliko i na ministru svih ministarstava, detetu koje se osamostalilo i otrglo kontroli.

Bilo da je izmanipulisan ili da je zajedno sa političkim sinom i večitim potrčkom odlučio da posle gotovo dve decenije saradnje zarije nož u leđa kumu i partijskom saborcu, upravo bajčetinski grobar snosi odgovornost za sve što je krenulo naopako nakon njegovog dolaska na vlast. Daleko od toga da je pre njega bilo bolje, i tada je bilo sijaset propusta i mnogo šta ide na dušu žutom režimu. Pre svega „istorijsko pomirenje“ sa socijalistima Ivice Dačića, ali i brojne afere i druge sumnjive rabote, koje su bile u korist njihovih bankovnih računa i na štetu države i građana. Naprednjaci su, međutim, ipak rešili da učine da ova zemlja više ne postoji.

Potpuno urušavanje sistema vrednosti

Pod vlašću supruga Dragice Nikolić i njegovog pulena, najvrednijeg među lenjima, najpametnijeg među glupima, najsposobnijeg među nesposobnima, najkvalitetnijeg među ološima, Aleksandra Neumornog i Nepogrešivog, Srbija je doživela totalni sunovrat. Sve ono što je nekada bilo sinonim za dekadenciju i za loše, danas je postala vrlina kojoj se stremi. Uspeli su naprednjaci da sprovedu zamisli stranih sila, i da unište u ovoj zemlji sve čega su se dotakli, a uvukli su se u svaku poru društva. Za to su, najverovatnije, bogato nagrađeni od onih za čije interese rade, te je tako gradonačelnik Beograda i vrlo blizak saradnik premijera Srbije došao u situaciju da njegova supruga na brakorazvodnoj parnici pocepa dokument po kome je njihova zajednička imovina procenjena na 4 miliona evra, te je insistirala da sud raspodeli tričavih 42 miliona evropskih novčanica.

Uspeli su naprednjaci da unište zdravstvo

To ne treba da čudi jer taj resor već drugi mandat za redom vodi klinički asistent, koji je pored brojnih profesora i naučnih radnika iz oblasti medicine uspeo da se izbori za tu poziciju zahvaljujući spremnosti da bude slepo poslušan i da obavlja zadatke bez postavljanja pitanja. Baš kao što ih je, za njegovog života, obavljao i za ubijenog vođu Zemunskog klana Dušana Spasojevića. Bar tako stoji u zvaničnim sudskim spisima, iz kojih je jasno da je tadašnji specijalizant Urgentnog centra u Beogradu čak i van svojih smena vrlo rado dežurao pored ranjenih konkurenata Zemunaca, koji su volšebno napuštali ovaj svet čak i pored nespornih znakova oporavka. Prema svedočenju zaštićenog svedoka, aktuelni ministar zdravlja je nakon smrti jednog od konkurenata dilera iz Šilerove rekao Spasojeviću: „Za onog više ne moraš da brineš, rešio sam to!“, precizirajući – navodno – u razgovoru kako je ubrizgao neki rastvor u infuziju. Mnogo će vremena biti potrebno da se raspetljaju sve afere u oblasti zdravstva; počev od vrlo sumnjivih javnih nabavki, preko favorizovanja Novartisa od koga se pod vrlo sumnjivim okolnostima nabavljaju preskupe i vrlo sumnjive vakcine, pa do malverzacija sa kursnom razlikom u pravilniku o cenama lekova.

Uspeli su naprednjaci da unište obrazovanje

To ne treba da čudi jer je elita te stranke, čast izuzecima, na vrlo sumnjiv način stekla diplome srednje škole ili fakulteta. Ne može se za obrazovanje zanimati keramičar sa falsifikovanom diplomom gimnazije i sa jasno iskazanom sklonošću ka novinarkama koje lako kleknu, baš kao što se ne mogu zanimati ni kondukteri provincijskog autoprevoznika, ili hotelijeri koji ne umeju da izgovore reč vazduhoplov, ili lažni doktori nauka, čija je doktorska disertacija dokazani plagijat, a do fakultetske diplome su došli tek na trećem fakultetu, nakon učlanjivanja u vladajuću stranku. Ne može da radi na obrazovanju vlast ako su predstavnici u parlamentu individue poput Marijana Rističevića, koji bi u civilizovanoj državi bio reprezent one kategorije ljudi od kojih se pristojan svet stidi; on je jedna primitivna, bahata i beskrupulozna bitanga, kadra da učestvuje u reality programima i ništa više. Istini za volju, sednice Skupštine Srbije i nisu ništa drugo do vrlo dobro režiran reality show. Ne može se unapređivati obrazovanje kada su na čelo obrazovnih institucija postavljeni mahom nepismeni i nesposobni poslušnici, koji sprovode naređenja upućena iz kabineta u kome se kroji državna politika.

Uspeli su naprednjaci da unište medije

Ni to ne treba da čudi jer je dobar deo posla pre njih obavila ucenjivačka marketinška mafija pod komandom bivšeg gradonačelnika Beograda, koji će ipak ostati upamćen po prelepom mostu na Adi Ciganliji. Uspeo je Aleksandar Vučić da postane urednih svih medija, posebno televizija sa nacionalnom frekvencijom, mada ni u štampanim izdanjima situacija nije ništa bolja. Uspeli su da vozdignu cenzuru na nivo vrhunske, i podelili su je u tri segmenta: direktna cenzura, u kojoj se vrši pritisak na medije koji objave kritiku vlasti; ekonomska cenzura, u kojoj se pritisak vrši preko povlačenja oglašivača, a zna se da mediji žive od reklama; autocenzura, koja je verovatno najgori oblik te pošasti, i u kojoj uredništvo razmišlja šta bi se vođi moglo dopasti a šta ne, i na osnovu toga kreira virtuelnu stvarnost. Posledica svega jeste lažno obaveštavanje javnosti o realnosti u kojoj živimo, a rezultati toga se vide na izborima. Srpski premijer ima pregršt mana, ali je do savršenstva doveo umetnost manipulacije masama, i sada to besomučno koristi, o(p)stajući na vlasti i pored katastrofalnih rezultata vlasti; on koristeći medije sve poraze naprednjaka pretvara u pobede.

Uspeli su naprednjaci da unište privredu

Taj zadatak im nije bio težak, budući da je ona već bila u fazi kliničke smrti. Uspeli su, međutim, i da donesu niz katastrofalnih zakona, počev od onog o radu – koji ide na ruku stranim „investitorima“, a na štetu radnika, pa do onog o prodaji zemlje strancima. Preduzeća koja su iole dobro poslovala naprednjački nepismeni i neobrazovani kadrovi su uništili do kraja, a pljačkom svega što je donosilo bar neki dinar prihoda privreda Srbije je praktično sahranjena. Te pare su, sudeći po pisanjima stranih medija, iznošena tajnim kanalima iz zemlje, prebacivana na račune fiktivnih kompanija u Ujedinjenim arapskim emiratima, i onda upumpavana nazad u zemlju u vidu tobožnjih investicija u velelepne projekte, poput Beograda na vodi. Da bi kroz fiktivne kompanije taj novac opet bio opljačkan, opet iznet iz zemlje, opet prebačen… Svojevrstan perpetuum mobile mafijaške grupacije pod nazivom SNS.

Moglo bi se ovako nabrajati do sutra, ali nema svrhe. Ko je želeo da shvati, shvatio je do sada, a ko i dalje želi da veruje u ružičastu stvarnost koju za potrebe srpskog premijera emituju moralne nakaze, taj će verovati bez obzira na činjenično stanje. Krajnje je vreme da se tiraniji stane na put, i da se organizuje protest na nacionalnom nivou, baš kao što su to uradile komšije Rumuni, koji su primorali premijera da ponudi ostavku. Ostaje nam da se ne poistovećujemo sa dželatom, već da odlučno uspravimo kičmu i da kažemo STOJ! Ili da dozvolimo Tomislavu Nikoliću da u ime starih dobrih vremena iskopa još jednu raku, i da nam pokopa otadžbinu. Opelo će održati Irinej, koji će na tu svečanost stići u blindiranom Audiju sa policijskim blinkerima.

Peđa B. Đurović

www.kolumnista.com