Njegov stav bio je taj da su Kumanovski sporazum trebali potpisati političari, a ne vojska, jer vojska nije poražena na bojnom polju…
Sastanak generala Pavkovića i Slobodana Miloševića s početka juna 1999. godine protekao je u vrlo naelektrisanoj atmosferi. Pavković je referisao stanje na terenu i rekao da vojska može da izdrži sve buduće izazove. „Vojska može da izdrži, ali ne može Srbija”, bio je odgovor Miloševića.
„Zašto smo onda uopšte išli dole da ratujemo?”, završio je general Pavković i odbio da stavi svoj potpis na Kumanovski sporazum. Kumanovski, ili Vojno – tehnički sporazum, potpisan je u sred noći 9. na 10. jun ’99. godine. Iako je on značio završetak bombardovanja, NATO je sutradan ipak gađao Kosovsku Kamenicu i kasarnu u Uroševcu. Na današnji dan te ’99. godine, pred generala Pavkovića došao je još jedan dokument. Potpisnici tog dokumenta trebali su biti on kao komandant Treće armije, komandant KFOR-a, britanski general Majk Džekson i predvodnik terorista Hašim Tači.Radilo se o razoružavanju srpske vojske i OVK-a.
Po tom dokumentu, sa KiM je svaki stoti srpski vojnik mogao poneti pušku, a svaki oficir po pištolj. Dok bi za razoružavanje OVK-a bile zadužene nove vlasti u Prištini. General Pavković odbio je da potpiše i ovaj dokument, te se srpska vojska sa KiM povukla u punom vojničkom borbenom poretku. Nekoliko godina kasnije, ostvarile su se i njegove tadašnje reči, da se OVK-a nikad neće razoružati te da će od nje vremenom nastati nekakve zvanične kosovske oružane snage.
Kumanovski sporazum značio je i formiranje Kopnene zone bezbednosti duž administrativne linije sa KiM, 5 km na zemlji i 25 km u vazduhu. Za kompletnu Kopnenu zonu bezbednosti i sve jedinice u njoj, bio je odgovoran general Pavković. Tada se dešava nešto neviđeno, pravi se posebno koordinaciono vojno-političko telo zaduženo samo za Kopnenu zonu bezbednosti. General Pavković tada protestuje jer se sve dešava van komandnog lanca Treće armije.
Kada je 2000. godine postao načelnik Generalštaba, general Pavković odlučio je da jednu tačku Kumanovskog sporazuma sprovede do kraja. Tačku koja predviđa naknadni povratak jednog dela srpske vojske na KiM. On tada pokreće operaciju „Povratak 2000.” Formiran je „Kosmetski odred” na čijem čelu je bio general-pukovnik Momir Vukadinović, a zvanično ime jedinice bilo je „Treći odred za specijalne namene Kosovsko – Metohijski.” U odred je ušlo 999 najboljih vojnika koje je Srbija tada imala, bila je tu i jedna četa policije i svi su oni bili stacionirani u garnizonu u Nišu. Odred je imao posebne uniforme i svoju ratnu zastavu.
U svom sastavu imali su tenkove M-84, borbena vozila pešadije BVP sa posebnim kamuflažnim bojama, M-80 i M80A, imali su i protivavionske sisteme, sedamnaest BOV-1, 19 specijalnih vozila i 108 neborbenih vozila. Četvrtina vojnika iz odreda bila je rođena na KiM, a većina ostalih bili su učesnici rata, kako bi bili maksimalno motivisani. Na samom početku odred je delovao u strogoj tajnosti, tako je bilo sve do 1. septembra 2000. godine, kada je predstavljen javnosti. Pokaznoj vežbi „Kosmetskog odreda” sa bojevim gađanjem prisustvovali su vojni predstavnici Austrije, Italije, Bugarske, Mađarske, Poljske, Rumunije, Ukrajine, Iraka, Grčke i Rusije.
Sutradan su sve novine u ovim zemljama pisale o specijalnoj jedinici, neverovatno pripremljenoj za izvršenje vojnih zadataka. Većina naših generala složila se da je ovo bila najspremnija i najsložnija jedinica ikad oformljena. Jedinica je bila na najvišem profesionalnom, moralnom i tehničkom nivou, osposobljena za obavljanje svih mirnodopskih zadataka. Primarni zadatak jedinice bio je misija mira, zaštita srpskog stanovništva i kulturne baštine na KiM. Na Petlovom bojištu kod Pirota, general Pavković izvršio je predaju zastave jedinice i smotru odreda te izjavio:
„Mi smo odred za mirovnu misiju spremili na vreme, i sada ga predstavljamo javnosti.
Na osnovu Rezolucije 1244 SB UN-a, ovih 999 vojnika i njihov komandant biće prvi koji će se vratiti na KiM.
Apsolutno smo uvereni da će odred predstavljati izuzetnu pomoć snagama UN-a na Kosmetu u ovom košmaru i nemoći u kojoj su se te snage našle. Mi jednostavno želimo da se vratimo na svoje, da u potpunosti izvršavamo svoju ustavnu obavezu, uz želju da se svi prognani s Kosmeta vrate na svoja ognjišta, kao i da s njega odu oni koji su nepozvani došli.“ Dan odlaska jedinice na Kosmet bio je planiran za 10. decembar 2000. godine, međutim, ova jedinica nikad nije upotrebljena shodno nameni.
Nakon 5. oktobra 2000. godine, „Kosmetski odred” odmah je rasformiran, vojnici su razjureni po raznim jedinicama, a njihova oprema raspoređena drugima. Nakon generala Pavkovića, više niko i nikad, nije ni pomenuo da se na KiM vrati hiljadu vojnika koliko je Srbiji određeno po sporazumu…
Piše: Deki RS Prikaži manje
