Opet prevareni

0
135

Nažalost, izgleda da je naš nedavni osvrt na proteste u Srbiji u osnovi bio realan.

Skupština Srbije (Foto: Stanje stvari)

Videvši masovnost protivljenja svojoj pogubnoj politici, uzurpator se povukao na novu liniju odbrane. Izjavio je da zakon o eksproprijaciji vraća lažnoj „skupštini,“ koja ga je po njegovom nalogu i izglasala, sa „molbom“ da unese izmene. Što se tiče Rio Tinta, nije se obavezao ni na kakve određene korake da tog međunarodnog predatora i trovača otera iz Srbije, kao što se ni našta određeno nije obavezao ni u pogledu zakona o eksproprijaciji. Ali pomoću svog propagandnog aparata uspešno je stvorio iluziju da po oba pitanja izlazi u susret ogorčenom narodu.

Kao što smo prošli put istakli, srpski narod je politički nezreo (doduše, upotrebili smo tada jedan jači izraz) pa je deo javnosti naseo na nepomjanikovu manipulaciju. Kao posledica toga, u subotu 11. decembra učešće na protestima bilo je osetno malobrojnije nego prethodne subote. Izgovor da je dan bio kišan i da je to mnoge omelo da dođu ne deluje ubedljivo. Skoro svako ima kišobran ili ga može od nekoga pozajmiti. Provesti sat ili dva pod kišobranom nije prevelika žrtva kada se ima u vidu ogromna važnost pitanja na koje se protest odnosi.

Od smetnje koju navodno predstavlja kiša, mnogo bolji eksplikativni model je već poznati način kako se ponašaju višestruko prevareni i izigrani zombifikovani srpski radnici. Oni mesecima ne dobijaju platu, ali ipak uporno dolaze na posao. Kada im konačno prekipi i pođu na nešto što bi se uslovno moglo nazvati štrajkom, dovoljno je da gazda ili njegovi predstavnici obećaju da isplata samo što nije stigla. Lakoverni štrajkači se disciplinovano vraćaju na svoja radna mesta (sve sa najlonskim donjim vešom) i nastavljaju proizvodnju, od čega samo gazda ima koristi, u iluzornoj nadi, koja ne umire nikad, da plata samo što nije.

Da Vas podsetimo:  POLITIČKI IDIOTI

U društvu naučene bespomoćnosti sličan proces redovno se preslikava i na politički teren. Predstojeća i naredne subote pružiće pouzdanije naznake o eventualnoj tačnosti naše hipoteze, ali iskustvo govori da će prividno povlačenje režima obmanuti i pokolebati znatan broj protestujućih. Ukoliko bi se to dogodilo, uzurpator će uspeti da krupan politički poraz pretvori u remi partiju i da sebi i svom propadajućem režimu još na neko vreme produži rok trajanja.

Što se tiče ekološkog štaba zagonetnog sastava, koji se pojavio niotkuda da, uz finansijsku podršku iz sumnjivih izvora, pobunjeni narod povede protiv uzurpatora, već na prvi znak fingirane „fleksibilnosti“ režima čelni ljudi iz tog štaba krenuli su sa operacijom obuzdavanja protesta. Požurili su da izjave da su ciljevi postignuti i da više nije potrebno izlaziti na ulice i mostove. Dakle, sve to na reč patološkog lažova i bez čekanja da on učini makar jedan opipljiv korak u pravcu ispunjavanja svojih dvosmislenih obećanja. To potkrepljuje našu tezu da je rukovodstvo protesta u službi neobjavljene agende, a ta agenda je, po svoj prilici, mobilizacija i održavanje pritiska odozdo dok se veći igrači dogovaraju i trguju sa uzurpatorom da im on završi poslove na koje se obavezao, u iluzornoj nadi – svojstvenoj njemu kao i nesrećnom narodu kojim upravlja – da će ga giljotina bar trenutno mimoići, kako bi sebi mogao da kupi više vremena da vidi šta će i kako će.

Te utiske pojačavaju i sve glasnija nagađanja o tome da mu se, u saradnji sa novim imperijalnim komesarom za Balkan, priprema postepena „detronizacija“ po uzoru na ono što je zadesilo njegovog crnogorskog ortaka. Po tom šablonu, predstojeće izbore bi, umesto uzurpatora, namestili njegove strane gazde. To bi se izvelo na takav način da se pod lažnom nacionalnom platformom, kao u Crnoj Gori, omogući instaliranje „nove“ vlade, ali i dalje potpuno potčinjene zapadnim interesima. Nepomjaniku bi, za uzvrat za obavljanje još neodrađenih poslova, bilo dozvoljeno da preostali deo mandata iskoristi da organizuje svoju evakuaciju iz Srbije, sa mamcem azila i mogućnosti da zadrži deo opljačkanih sredstava.

Da Vas podsetimo:  Drž’te špijune!

Ove šeme su, naravno, vrlo fluidne i neobavezujuće, isto kao i njegova obećanja narodu o Rio Tintu i povlačenju zakona o eksproprijaciji. Ali očajnom pacovu sabijenom u ćošak one bi mogle da deluju privlačno i spasonosno.

Iz ovih razmatranja proizilaze dva zaključka. Prvi je da u raspletu srpske situacije ulični scenario uopšte nije u igri kao odlučujući faktor. Indukovana i kanalisana ulična dešavanja nisu alat za postizanje konačnog ishoda nego samo regulativno javno sredstvo za proizvodnju pozadinske atmosfere, dok će se stvarno rešavanje krize odvijati daleko od očiju javnosti, na uobičajen, konspirativni način.

Drugi zaključak glasi da temeljni srpski interesi odavno nisu bili ovako opasno ugroženi kao što su sada. Ustanovljeni međunarodno pravni mehanizmi dopuštaju mogućnost da saglasnost i potpis šefa države, bez učešća drugih institucija i bez obzira na opseg njegovih nadležnosti propisanih domaćim zakonodavstvom, obavezuje državu koju on predstavlja. U nepomjanikovom očajanju i neuračunljivosti, spojenim sa patološkim prezirom prema srpskom narodu, strane službe koje ga kontrolišu i ucenjuju staviće ga u položaj da će morati u potpunosti da ispuni sve njihove preostale zahteve, pre nego što ga politički likvidiraju. Podrazumeva se da će mu opljačkana imovina biti konfiskovana a da srpski narod od tih sredstava neće videti ni jedan cent, kao ni libijski posle pada Kadafija.

Opasnost je još u tome što su od zahteva koje će on morati da ispuni pouzdano poznati samo dva: Kosovo i definitivno svrstavanje Srbije, u političkom i praktičnom smislu, uz Evroatlantsku Alijansu uoči predstojećeg sukoba sa Rusijom. O drugim zahtevima i uslovima može se samo nagađati, ali sigurno je da su podjednako nepovoljni po Srbiju i da je spisak mnogo duži od dve navedene javno poznate tačke.

Da Vas podsetimo:  Deca komunizma (vreme zla)

Srpski narod će, po svemu sudeći, opet platiti užasnu cenu zato što se povodi za huljama, klovnovima i šarlatanima i što nije iznedrio rodoljube sposobne da ga usmeravaju i vode u odsudnim trenucima njegove i opšte ljudske istorije.

Institut Arčibald Rajs

http://www.reissinstitute.org/

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime