„Čekajući novog predsednika“

Pisati o svim idiotizmima u državi Srbiji u trenutku dok čekamo novog predsednika države da položi zakletvu pomalo je… Autistično. Gospodar Vučić će u utorak položiti zakletvu, a još uvek (u stabilnoj i prosperitetnoj, naprednoj, nadasve, državi) ne znamo ko će biti predsednik vlade.

Kao da je to bitno… Veliki Vođa biće i predsednik države, i predsednik vlade, i prvi čovek BIA (jer Bata Gašić je samo njegov eho), pa čak i patrijarh.

TEODULIJSKA REPUBLIKA

Kad smo već kod patrijarha, jedva čekam da u ponedeljak uveče vidim vladiku Grigorija na promociji njegove zbirke priča. Kažu da je ostao bez eparhije zato što je, gostujući u jednoj televizijskoj emisiji, na pitanje „šta ima protiv Vučića“, odgovorio iskreno i jednostavno: „ništa efikasno“.

I zaista, više je nego očigledno da niko nema ništa efikasno protiv Vučića. Kada kažem „protiv“, mislim na političke, isključivo nenasilne alatke, da se razumemo.

Gospodar Vučić je sve i svja u ovoj zemlji, oko njegovog lika i dela se već stvorio oreol sveca i niko ne može protiv njegove volje. On polako i sigurno postaje „gospod bog“ za stado koje klima glavom i poslušno radi sve što mu se kaže. Zato i postajemo prva teodulijska republika.

Ovo najbolje zna Vučićev politički očuh i de-facto već bivši predsednik države Toma Bajčetinski.

Treba samo nastaviti sa glumom kako se teško radi za dobrobit države, kako se štedi i ne dira novac iz državne kase i kako se ktitoriše po zemlji. Savladao je odlično tu lekciju Tomislav. Toliko dobro je savladao da mu se i doktorat može priznati. Baš kao i Bati. Gašiću. Keramičaru.

UVREDA PAMETI

I Toma Bajčetinski i Bata Kruševački podigoše crkve. Kažu i jedan i drugi – vrednim radom, štedeći, kao monasi… Eno, Tomina procenjena na više od milion evra. Blagoslovio je patrijarh.

A odakle Tomi milion evra?

Za Gašića (koliko god bilo ko, uključujući i mene, imao loše mišljenje o Bati) postoji logično objašnjenje. Čovek već decenijama važi za „biznismena“. Keramičara. Švercera kafe. Vlasnika nekih medijskih kuća. Svejedno. On i brat su mu decenijama „u poslu“.

Ali, kad vam Tomislav Nikolić kaže da je crkvu izgradio „isključivo svojim ušteđenim parama“, zapitate se da li ste običan magarac? Da se razumemo: Ne dovodim u pitanje nečiju želju da izgradi crkvu. Dovodim u pitanje poreklo para. Milion evra ne možete da uštedite u Srbiji ako ste javni funkcioner. Matematički je dokazivo. Pa makar „radili“ kao političar već više od 25 godina.

FANTOMKE I DINAMITAŠI

I tako: dok po Srbiji niču crkve u para-državnoj režiji, noću se ruše „bespravno podignuti objekti“ Islamske verske zajednice u Zemunu. Na prvi dan Ramazana.

Dok po Srbiji niču crkve u para-državnoj režiji, neki ugledni ugostitelji u požaru volšebno preko noći ostaju bez lokala na 100 metara od policijskog centra.

Dok po Srbiji niču crkveu para-državnoj režiji, na Novom Beogradu se baca eksploziv na objekat u izgradnji.

Mirno spavaj, Srbijo. Bitno je da je policija uhapsila proizvođače ekstazija. I da je kriminal u opadanju. I da je stopa rešenih zločina na najvećem nivou.

Mirno spavaj, Srbijo: Čiča Tomina koliba (tačnije, koliba njegovog sina) i dalje je na Savi. Niko je taknuo nije. Baš kao ni privatni univerzitet bivšeg muftije sagrađen u centru Novog Pazara bez ijedne dozvole.

U Teodulijskoj Republici Srbiji, samo Gospod Bog Aleksandriot odlučuje šta se gradi, šta se ruši, šta se može raditi, a šta ne može. On može i da odluči ko će da bude pomilovan, a ko rehabilitovan. Posle Kalabića, ne bi me čudilo da se i Ljotić nađe na spisku za pomilovanje. Pa da svi mirno zaspimo. Kako se u narodu kaže – ko zaklani.

Amin.

Aleksandar Bećić

www.kolumnista.com