Moram da politički opismenim građane Srbije.
Neznanje je, nažalost, ogromno.
U čemu je problem?
Evo, iznosim moje iskustvo sa nesrećnom opozicijom.
Iskustvo staro punih 33 godine.
Kada su u opoziciju, onda me redovno zovu, traže moje savete, finansijsku pomoć i citiraju moje stručne, kritičke tekstove o vlasti.
Mole me da nastupam na njihovim tribinama i da učestvujem u kampanjama.
Hvale me u javnosti kao stručnjaka i poštenog čoveka.
Međutim, sve se to promeni kada dođu na vlast.
Promena usledi preko noći.
Prosto je neverovatno kojom brzinom me zaborave.
Još brže me zabrane.
I tako sam zabranjen 33 godine u kontinuitetu.
Na to sam – ponosan!
Građani misle, kada slušaju nekoga kako lepo govori i kritikuje vlast, da on može sutra da bude dobar državnik.
Ali, to je velika greška.
Obaranje vlasti i vođenje države su dva potpuno različita posla.
Lepa opoziciona priča iz skupštinskih klupa i restorana, televizijskih nastupa, gde onaj koji kritikuje vlast nema nijedan dan radnog iskustva van politike, nema nikakve veze sa vođenjem države.
Najteži, najsloženiji i najodgovorniji posao je vođenje države.
Ne mogu ljudi iz opozicije, koji su rušili režim, da budu dobri državnici.
Problem opozicije je što oni hoće samo da se dokopaju vlasti.
Na sve su spremni, jer cilj opravdava sredstva.
Ne žele promenu totalitarnog političkog sistema, koji zajednici pravi probleme, nego žele da oni upravljaju tim nakaradnim i nazadnim političkim sistemom.
I to je suština mog stalnog i doslednog sukoba sa njima.
Građani tu lekciju prave Demokratije nisu još naučili.
Politika –„ al mu je rekao“ – nije nikakva politika.
To je nadggornjavanje za dobijanje političke popularnosti.
Vođenje države traži stručnost, znanje, iskustvo, veštinu i poštenje.
Političari to nemaju.
Oni politiku doživljavaju kao unosan privatni biznis.
Ali, znamo, politika je javna delatnost u interesu zajednice.
Političari to ne žele da prihvate.
Zato mi treba da ukinemo profesiju političar.
U neposrednoj demokratiji nema mesta za parazite političare.
Šta predlažem?
Svim građanima, koji su se istakli u rušenju totalitarnog režima, treba dodeliti društvena priznanja.
Može i izvesna količina novca.
Nemam ništa protiv takvog predloga.
Mnogo manje će zajednicu da košta, kada plati njihovo učešće u obaranju totalitarne vlasti, nego da im daju da upravljaju državom.
Kandidati za upravljanje državom moraju da budu kompetentni.
Izabrani i kontrolisani.
Izvršnu vlast u državi mogu da obavljaju samo jednu godinu.
Tako ih sprečavamo da žive od politike.
Moraju da se nauče da žive za politiku zajednice.
Zaključak, nemojte da se palite kada slušate današnje opozicionare.
To što lepo pričaju, ne znači da znaju da vode državu.
Isto važi i za mnoge brbljivce na društvenim mrežama.
Koji polude kada se upale kamere.
Zamislite šta bi tek radili da se dokopaju vlasti.
Zajednica može da opstane samo ako sprečimo da politički ološ vlada.
To je prvi čas neposredne vladavine naroda.
autor:Branko Dragaš
