Ko je Vučićeva opozicija u ovom trenutku? To je takva bulumenta propalih i recikliranih kadrova pre svega nekadašnjeg DOS-a. Ko je uopšte i čuo za mnoge od njih. Opoziciju je zvanično okupljao u decembru bivši poslanik DS-a Janko Veselinović koji je na čelu nečega što se zove Pokret za preokret. Za ovu organizaciju verovatno nisu čule ni njegove komšije, a ni dalji rođaci. On je najavio okupljanje opozicije sa tehničkom temom nepostojanje uslova za fer izbore. “Prvi sastanak trebalo bi da se bavi potvrđivanjem činjenice da ne postoje uslovi za fer izbore i da je neophodno tražiti načine kako da te uslove stvorimo.” Odmah se sa „patriotske“ strane odazvala DSS Sanda. Tu se odmah okupila bulumenta stranaka i strančica od bivšeg premijera i niškog roštiljdžije Živkovića, samozvanog svetosavskog propovednika Boška Obradovića, došao je i trezan DSS Maršićanin, predstavnik radikalno bošnjačkog SDA Enis, predstavnik separatističke Čankove Lige, Radulovićev posilni, bivši Cvetkovićev ministar dijaspore i zamenica predsednika DS-a. Sve ovo na jednom mestu i antinatovci i pronatovci i antievropejci i evropejci i protiv gej parade i protiv nje, delovalo je komično. Naravno, svi oni su se zbog ovog sastava „s koca i konopca“ pravdali da je reč tek o saradnji na tehničkom planu kako bi omogućili bolje izborne uslove.
Boško Obradović je rekao: „Ovde je skoro ceo DOS.“ No, drugima je bilo malo nelagodno da budu sa njim ili nekim drugim u istoj prostoriji, pa su odmah podvukli da to nije nikakva koalicija niti formiranje novog DOS-a. To su morali reći jer nije lako odjednom prodati tu priču svojim biračima ili, pak, to neće za neke biti moguće nikada. Kada smo već kod DOS-a, to je sasvim tačno, kako tvrdi Obradović. Svi okupljeni su bili u DOS-u, osim SDA. Dveri u vreme DOS-a nisu postojale kao politička organizacija, već samo kao parapolitička ljotićevska sekta.
Jasno je da ono što je javno saopšteno, a to da je cilj okupljanja borba za izborne uslove za fer i slobodne izbore – koji navodno ne postoje, i borba za slobodne medije, nije pravi motiv. Isti i slični izborni uslovi su bili i na prošlim izborima, a stanje u medijima je za opoziciju bolje od onog u vreme vlasti Borisa Tadića, koga nije smeo niko kritikovati. Danas manji deo medija podržava SNS, a opozicija ima više medija i medijskog prostora, nego u vreme dominacije DS-a. Sada vlast SNS otvoreno podržavaju samo TV Pink i dnevnik Informer. Većina dnevnih novina i nedeljnika su opoziciono nastrojeni.
Zašto se onda opozicija okuplja? Po zadatku Zapada, da bi se ojačala opozicija i vršio dodatni pritisak na Vučića. Naravno, ovo neće srušiti Vučića, ali se prave temelji za postvučićevsku političku scenu. Ovako raznorodnu opoziciju mogu okupiti samo interes Zapada i novac ugroženih tajkuna. Uticajni krugovi u EU i SAD traže alternativu postojećoj vlasti. Međutim, opozicija je toliko slaba, da ni sve parlamentarne i vanparlamentarne stranke opozicije zajedno, ne dobacuju ni do polovine rejtinga SNS. Na delu je rani pokušaj formiranja levog i desnog centra, da bi sada, shodno planovima tih krugova u EU i SAD, pokušali i da ih i objedine. Naravno, u to će pokušati da uključe i neke stranke vlasti (npr. SPS – čitaj – Branko Ružić).
O namerama zapada, tajkuna i opozicije, je u aprilu za iternet portal i radio „Sputnjik“, otvoreno govorio glavni savetnik SRI, Đorđe Vukadinović, glodur NSPM, koji je očigledno neoprezno otkrio plan: “Savez DS-a i DSS-a je veća pretnja vladi. S druge strane, bez obzira koliko su realno slabe ili oslabljene opcije DS-a ili DSS-a, one su i dalje najveća potencijalna opasnost za vlast. Iako je vlast u ovom trenutku vrlo čvrsta i ima podršku većine, neka vrsta zajedničkog i koordinisanog nastupa umerene levice i desnice mogla bi da za aktuelnu Vladu predstavlja mnogo veći problem od nekih ekstremnih snaga i pokreta.”
Na patriotskoj strani se nastoji ojačati antivučićevski blok koalicijom Dveri i DSS uz asistenciju i „nezavisnih intelektualaca“, poput Đorđa Vukadinovića. Tokom vlasti Koštunice, debelo je naplatio svoju podršku toj vladi i DSS-u. Potom je od 2008. pružao podršku vlasti DS-a, tako što je neukusno propagirao i podržavao Vuka Jeremića, ministra inostranih poslova. I to je debelo naplatio. Potom je 2012. naprasno postao pripadnik vlaške manjine, i visoki funkcioner vlaške stranke NOPO, na čijoj listi je tada zauzimao visoko drugo mesto – nažalost po Vukadinovića, ova „manjinska“ stranka je dobila samo jedan mandat, tako da su on i Milan Tarot car, ostali bez mandata.
Tako se podrška intelektualaca svela samo na Vukadinovića koji se lažno predstavlja kao Vlah ili, pak, lažno legitimiše kao predavač na Filozofskom fakultetu u Beogradu (biografija na sajtu Politike) iako o tome nema nikakvog traga na fakultetu. On se lažno predstavlja kao pripadnik nacionalne manjine ili kao predavač na fakultetu, ali i kao nezavisni i objektivni analitičar, a pri tome je na listi jedne političke koalicije.
Kao i druge parapolitičke pojave, i Vukadinović mešetari sa svojim pseudoistraživanjima, a zapravo reketira političke stranke trgujući sa rezultatima. O tim nameštenim i naručenim rezultatima je javno svedočio potpredsednik DSS, Borko Ilić, na Glavnom odboru DSS, krajem maja prošle godine, pred više od stotinu svedoka, kada je pominjući lažna istraživanja javnog mnjenja, izjavio „da je lično platio NSPM-u 9.000 evra“, za jedno istraživanje javnog mnjenja. Kao glavni savetnik Sande DSS, Vukadinović jasnije nego drugi, saopštava zahteve zapada i tajkuna, koji se tiču opozicije: „udruživanje opozicionih snaga“ i „Savez DS-a i DSS-a je veća pretnja vladi“ i „neka vrsta zajedničkog i koordinisanog nastupa umerene levice i desnice mogla bi da za aktuelnu Vladu predstavlja mnogo veći problem od nekih ekstremnih snaga i pokreta“.
Takođe, važno je pomenuti da je Vukadinović decenijski saradnik antisrpskog i globalističkog lista „Vreme“ i prijatelj njegovog urednika Žarkovića, a „Vreme“ je osnivač NSPM-a, još u Miloševićevo doba. Sam Vukadinović redovno objavljuje tekstove u „Vremenu“. Nije tajna da je Mišković glavni finansijer „Vremena“, što se vidi i po reklamama njegovih firmi, a što je jednom u „Utisku nedelje“ priznao i sam Žarković. Mišković je i neformalni vlasnik „Vremena“, time što je uredniku Žarkoviću i pojedinim novinarima „Vremena“ omogućio kredit za povlašćene, koji je pomenutima poslužio da postanu vlasnici tog lista, time što su kreditom isplatili prethodne vlasnike (Srđa Popović i sin). O tome je u svom izveštaju iz 2011. pisala i pokojna Verica Barać. Ali uzalud, jer to nikoga nije bilo briga. Iz svega navedenog se može zaključiti da su Žarković i Vukadinović veoma bliski sa Miškovićem, i nije neosnovano pretpostaviti da ovaj finansijski pomaže i njih lično i medije koje uređuju. Sada već sasvim realno izgleda veza „Patriotskog bloka“ sa Miškovićem.
Smatramo da vezu Miškovića i DS nije potrebno posebno dokazivati, jer je to svima koji se ozbiljnije bave politikom u Srbiji poznato. Iz svega navedenog se jasno vidi licemerje dela opozicije, pod kontrolom zapada i tajkuna, koja jedno govori, a drugo radi. Da se vratimo na naslov teksta. Radi se o ujedinjavanju kusog i repatog, kurte i murte, s koca i konopca, od zla oca i još gore matere.
Ratko Rodić
Vaseljenska
„Danas manji deo medija podržava SNS, a opozicija ima više medija i medijskog prostora, nego u vreme dominacije DS-a. Sada vlast SNS otvoreno podržavaju samo TV Pink i dnevnik Informer. Većina dnevnih novina i nedeljnika su opoziciono nastrojeni“…odavde dalje ne vredi citati, jer je sve receno! Ocigledno je gospodin u teskoj zabludi.
Ma nije u zabludi, samo vole senvic. A jos s jogurtom, idi begaj… Kakve bi motive imali tajkuni i Ameri da ruse Vucica? Koliko je tajkuna zavrsilo u zatvoru i izgubilo sto su nakrali? Nula, zero, nada, premda je to bilo jedno od Vucicevih udarnih obecanja da dodje na vlast. Sta je to sto nije uradio kao sto su Ameri zeleli, od Brisela do NATO-a? S Rusima koketira samo zbog preovladjujuceg pro-ruskog sentimenta naroda, a i to je sa dopustenjem, ako ne po preporuci Amera. Kad govori o Rusima, govori o „dobrim odnosima“, ali „prijatelj“ je rezervisano iskljucivo za Nemce i Amere. Ko sto rekoh, cudo jedno sta bi neki uradili za senvic. A jos s jogurtom, idi begaj…
Da li ste se tvrdnji, koje ste izneli u ovom članku, dosetili sami ili ih vam je napisao neko od NATO prijatelja ili vam je platio Vučić ?
Sram vas bilo! Najpre zato što lažete, a zatim zato što radite na štetu građana Srbije? Koje to medije ima opozicija? Blic, Danas, B92,Kurir, Politika, Novosti…su ili plaćenici Amerike i Nemačke ili zastrašeni od strane Vučića i njegovih satrapa, zabrinuti za sopstveni opstanak.
U vreme progona i napada na ono malo portala koje ne slavi Vučića kao krsnog sveca, u vreme potpune medijske blokade svake vesti koja je patriotska i kritična u odnosu na postupke vlade, vi pišete , šatro, šaljive komentare u kojima ocrnjujete opoziciju. Ne kažem da za mnoge iz opozicije niste u pravu, ali ne zamenjujte teze. Dobar deo opozicije o kojoj pišete čine saradnici aktuelne vlasti.
Ja nisam pristalica ni DSS ni Dveri, ali toliko su u režimskim medijima ( znači gotovo svim) počeli napadi i pokušaji diskreditovanja Sande R. Ivić i, pogotovo, Boška Obradovića, da mi polako postaju zanimljivi kao protiv kandidati Vučiću i SNS.
O čemu je u stvari reč u ovom članku? Da li je poenta u tome, da je ovakva opozicija bezopasna za vlast, jer je neujedinjena, bez koncepta, bez ideja, bez ičega? Čemu onda izbori? Sve vreme ide priča da se radi o potrošenim, kompromitovanim, licemernim ljudima i njihovom političkom promiskuitetu, kao da to nismo znali…Međutim, zapitajmo se, da li je narodno nezadovoljstvo autentično? Treba zaboraviti političke stranke, raspustiti skupštinu i zameniti je senatom od 25 članova, a političko organizovanje samo kao kolektivno rešavanje ekoloških problema – sve što je više od toga, ne služi narodu.