Opština Rača ulaže milione u novu fabriku iako ni prethodnu nije završila

Opština Rača osnovala je fabriku „Naš med“ sa privatnim proizvođačima meda okupljenim u Savezu pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) i pristala da u toj firmi ima samo 24 odsto udela, iako je do sada investirala 16 puta više novca nego pčelari koji su vlasnici 76 odsto udela, otkriva Pištaljka. Prema podacima sa sajta ove pčelarske organizacije, opština je do sada uložilaviše od 700.000 evra, donirala plac i obećala kompletnu infrastrukturu za objekat, dok je SPOS uplatio oko 40.000 evra, a pčelari još pojedinačno donirali oko 56 hiljada evra. Međutim, kako ni to nije dovoljno, jer su troškovi celog projekta procenjeni na oko milion i po evra, SPOS je u Poštanskoj štedionici uzeo kredit od oko 300.000 evra. Ceo posao odobrila je i podržala država – predsednica Vlade Ana Brnabić i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Da bi došlo do ovakve saradnje lokalne samouprave i proizvođača meda, Rača se takmičila sa još 33 opštine i, kako naglašavaju u ovoj opštini,  pobedila. Posle toga opština Rača je potpisala sporazum o poslovno-tehničkoj saradnji sa udruženjem pčelara.

Predsednik SPOS-a Rodoljub Živadinović, od pre tri godine član Srpske napredne stranke, objasnio je za Pištaljku da je do toga da glavni finansijer radova bude manjinski vlasnik došlo „teškim pregovorima“.

„Država ulazi u bitku sa privatnim kapitalom“

Iako iz SPOS-a tvrde da su bili prinuđeni da grade svoju fabriku meda jer su otkupljivači davali veoma niske cene proizvođačima, iz privatne fabrike meda „Medino“ tvrde da je cena koju su nudili pčelarima tržišna.

„Mi poslujemo tržišno, isplaćujemo pčelare u roku od tri dana, pakujemo i skladištimo med i onda tražimo kupce. Cena koju smo nudili pčelarima nije niska, ona je veća nego ona po kojoj pčelari prodaju med u Rumuniji, Mađarskoj“, rekao je Ivan Grujić, direktor „Medina“.

Fabrika „Medino“ nalazi se na 30 kilometara od Rače, i po rečima Grujića izvozi 52 odsto ukupnog proizvedenog meda u zemlji. Tvrdi da „Medino“ sada ima stabilno poslovanje. Na pitanje da li izgradnju pogona „Naš med“ doživljava kao borbu sa državom, rekao je da „država ulazi u bitku sa privatnim kapitalom“.

Takođe je objasnio da je bilo pregovora da SPOS postane posrednik između „Medolina“ i pčelara i da određuju cenu, ali da „Medino“ nije mogao da pristane na uslov da ne sme da otkupljuje med od pčelara koji nisu članovi SPOS-a.  „Ja verujem da bi i malinari mogli da dobiju iste uslove kao SPOS, kada bi se udružili“, rekao je Grujić.

„Glavna ideja je da ovo bude prvi pogon slične vrste u Srbiji koji neće imati profit, već će sav novac biti ugrađen u otkupnu cenu meda za srpske pčelare. Zato vlasništvo nad pogonom mora biti većinski pčelarsko. Niko ne može imati pravo na dividendu, jer se onda pogon ni po čemu ne bi razlikovao od bilo koje privatne firme. Ovaj model je najbolji mogući model za pčelare. Mnogo bolji od zadrugarstva. Zadruge nastaju i propadaju, a naš savez postoji već 121 godinu i nikad nije propao“, tvrdi on.

Na pitanje kako to prave fabriku koja neće imati profit, Živadinović je objasnio: „Mi smo pokrenuli fabriku jer otkupljivači meda imaju preveliku zaradu. Ova fabrika, nakon što se pokriju troškovi fabrike i plata zaposlenih, neće imati zaradu, već ćemo pčelarima nuditi maksimalnu otkupnu cenu. Zakon o udruženjima dozvoljava i udruženjima da obavljaju privrednu delatnost. Prodati med nije težak posao, on je deficitaran na tržištu i lako se prodaje. U slučaju loših godina, fabrika će naravno ostaviti rezervu da pokrije troškove. Sve je to dogovoreno u osnivačkom aktu“.

Da Živadinovićeve tvdnje baš i nisu pravno potkovane govore i odredbe Zakona o udruženjima koji istina dopušta bavljenje privrednom delatnošću ali u manjem obimu, što otkup meda sigurno nije. Da je otkup meda posebna privredna delatnost većeg obima govore i podaci sa sajta SPOS-a gde se u okviru apela medarima za donacijama za ovaj projekat navodi da „treba nabaviti kamion, finansirati uvođenje hasap standarda (lat. HACCP), sertifikaciju, dobijanje potrebnih dozvola za rad, obuku radnika, probni rad…“. Na sajtu se navodi i procena da će pogon početi sa radom krajem 2019. godine, te je dotle „potrebno finansirati i troškove održavanja (koje stručni konsultanti procenjuju na oko 60 hiljada evra godišnje), plate zaposlenih…“.

U SPOS-u navode da su troškove sveli na minimum, ali da „dok se svi uslovi ne steknu i ne dobiju potrebni sertifikati i dozvole za rad pogon treba finansirati dok obrt meda ne bude pokrio troškove održavanja“. Pošto ovakvo ulaganje predstavlja odricanje medara iz udruženja, oni obećavaju da će svi koji budu učestvovali u finansiranju projekta imati prednost prilikom budućeg otkupa meda.

U osnivačkom aktu navodi se da će se dobit fabrike, nakon isplate pčelinjih proizvoda pčelarima „a bez stvaranja dobiti preko neophodne mere“ rasporediti na pokriće gubitka, povećanje osnovnog kapitala i formiranje rezervi koje će se isključivo koristiti za „proširenje kapaciteta, inoviranje i proširenje proizvodnje, marketing i drugo po odluci Skupštine društva“.

Predsednik SPOS-a Živadinović je u telefonskom razgovoru sa novinarkom Pištaljke takođe naveo i da će fabrika za početak zaposliti pet, a ne trideset radnika kako je originalno planirano, ali da će kako pogon bude rastao biti i više zaposlenih.

Multifunkcionalni pčelar

Iako Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije brani da funkcioner na funkciji koja zahteva rad sa punim radnim vremenom obavlja drugi posao ili delatnost, Rodoljub Živadinović neometano je na čelu Doma zdravlja u Aleksincu, zastupnik Društva pčelara Aleksinac i predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije.

Živadinović tvrdi da je obavestio Agenciju o svim svojim poslovima i da je dobio rešenje Agencije da nije u sukobu interesa. Do objave teksta rešenje nam nije dostavio.

Agencija za borbu protiv korupcije do objave teksta nije odgovorila da li je Živadinović prijavio da se pored javne funkcije bavi i drugim delatnostima.

U opštini Rača Pištaljka nije uspela da sazna po kom zakonu su opštinska sredstva dodeljena privrednom društvu u većinskom vlasništvu jednog udruženja građana. Predsednik opštine Rača Nenad Savković rekao je da je ceo posao bio transparentan, da ugovor možemo da nađemo na sajtu Saveza pčelarskih organizacija Srbije i da je cilj da se „spreči da neki privatnici otkupljivači meda zarađuju nauštrb proizvođača meda“.

Savković je priznao da su i proizvođači meda takođe privatnici, ali je istakao da „cilj fabrike meda nije profit“. „Povećaćemo izvoz Rače. Rača će postati brend, a cilj je upošljavanje ljudi. Po dogovoru 80 odsto radnika u fabrici mora biti iz Rače“, tvrdi Savković.

Ako se vrednost investicije, koja je više od 700.000 evra, podeli sa 30 ljudi koliko je u planu da fabrika uposli – ispada da će subvencija fabrici za svako radno mesto biti oko 23.000 evra.

„Naša opština je poznata po pčelarstvu. Mi smo hteli da podržimo i subvencionišemo pčelarstvo jer smo poljoprivredna opština i ovo je odličan primer saradnje zadrugarstva i lokalne samouprave. To je zdrava priča i ne znam zašto hoćete da je diskreditujete“, rekao je Savković i naveo da opština nema dugove, da je likvidna i da može da pomogne pčelarima.

Aleksandar Senić, član Srpske napredne stranke, član opštinskog veća u Rači i član nadzornog odbora novoosnovane firme „Naš med“, a pre svega direktor Koridora 11 imenovan bez konkursa ubrzo pošto je preveo ceo opštinski odbor Socijaldemokratske partije Borisa Tadića u SNS, izjavio je posle pobede na lokalnim izborima 2016. godine, za emisiju Agrodan, da je Rača pobedila u ovoj trci za fabriku meda, jer je „jedna od retkih opština koja ima postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda“.

Pištaljka je javnost obavestila i o ovoj čuvenoj fantomskoj fabrici vode. Naime, Rača u stvarnosti nema fabriku za preradu otpadnih voda, iako je ona plaćena 600.000 evra novcem Direkcije za vode Ministarstva poljoprivrede i Javnog komunalnog preduzeća „Rača“. Nepostojeća fabrika vode od 600.000 evra u Rači predmet je interesovanja posebnog odeljenja tužilaštva za borbu protiv korupcije.

Predsednik SPOS-a Rodoljub Živadinović negira da je fabrika otpadnih voda bila kriterijum po kom su birali lokaciju za fabriku meda.

„Opština Rača je prvenstveno izabrana po glavnom kriterijumu, a to je maksimalna finansijska podrška koju su nam pružili. Svi drugi faktori, pa i navedeni, bili su samo dopunski i primarno nebitni. Mogla je neka opština da ima hiljadu drugih više ili manje važnih faktora, ali nama je trebala pre svega finansijska podrška, koju smo i dobili“, napisao je u odgovoru.

Na pitanje koje pogodnosti od fabrike meda ima opština Rača, Živadinović je odgovorio: „Morate pitati opštinu Rača koje je motive imala kada nam je poslala ponudu. Možemo samo da pretpostavimo da je glavni razlog što na taj način dobijaju još jedan privredni subjekat u opštini, što je to fabrika sa nacionalnim značajem u kojoj će se pakovati med iz cele Srbije, samim tim i veliki porezi slivati u opštinski budžet, zatim možda to što mi imamo oko 9.000 članova, samo jednom godišnje da svaki od njih svrati u opštinu Rača to će sigurno doprineti turističkom i privrednom potencijalu opštine. Takođe, marketing opštine biće maksimalan, jer se radi o nacionalnom projektu, i mislim da danas ne postoji nijedan građanin Srbije koji nije čuo za Raču zbog pogona, i koji nije čuo za maksimalno društveno odgovorno ponašanje koje je opština Rača pokazala. To su stvari kojima smo mi argumentovali opštinama ceo projekat, da bi nam pomogli i verovatno je nešto od toga i bilo glavni razlog zašto se javilo toliko opština“.

Iz Saveza pčelarskih organizacija Srbije objašnjavaju da im je u ostvarivanju ideje o otvaranju sopstvene fabrike pomoglo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i Ministarstvo poljoprivrede. Predsednik Vlade Republike Srbije i bivši ministar državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović i javno su podržali izgradnju fabrike pa su nedavno obišli nedovršeni objekat u Rači. „Prvo želim ponovo da pohvalim opštinu Rača zato što se borila za ovu važnu domaću investiciju“, rekla je premijer Ana Brnabić krajem marta ove godine.

Aleksandar Senić: Srećom po Raču, ja sam sposoban

Aleksandar Senić odbio je da odgovori na pitanja Pištaljke u vezi sa pogonom „Naš med“, ali je dao izjavu koju po njegovom zahtevu prenosimo integralno:

Odgovore na postavljena pitanja će Vam dostaviti Savez pčelarskih organizacija Srbije, pošto su njima u ovoj formi već postavljena. Ja jedino mogu da kažem da se uzalud trudite da nanesete bilo kakvu štetu i opštini Rača i SPOS-u, ali to je Vaše pravo, u koje ja neću da ulazim.

Neki ljudi koriste svoje vreme da nanesu štetu i pokušaju da zaustave razvoj neke sredine, kao što je opština Rača, dok neki drugi koriste svoje vreme, znanje i sposobnosti da unaprede stanje u opštinama iz kojih dolaze.

Na sreću stanovnika opštine Rača, moja sposobnost i sposobnost ljudi iz mog tima je veća od bilo čije malicioznosti, uključujući i Vašeg fiktivnog uzbunjivača. O tome svedoči na desetine kilometara izgrađenih i obnovljenih puteva i ulica, novi mostovi, zdravstvene ambulante, škole i dve nove fabrike, sve što je realizovano u Rači od prethodnih lokalnih izbora, održanih 2016. godine. Građanima, koji su me tada podržali, ću odgovoriti na sva pitanja i videćemo njihov sud o mom radu, na sledećim lokalnim izborima.

Osim države ovaj projekat podržala je i organizacija Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED). Iz ove organizacije objasnili su da je SPOS član NALED-a i da je NALED uputio poziv svim lokalnim samoupravama koji su takođe članovi NALED-a da se jave na konkurs SPOS-a. „Nismo učestvovali u regulisanju odnosa između SPOS i opštine Rača u pogledu organizacije preduzeća, raspodele vlasništva i drugo“, piše u odgovoru šefa Jedinice za odnose sa javnošću NALED-a Ivana Radaka.

U odgovoru Radak navodi i da je ulaganje u proizvodne pogone dobro za lokalni ekonomski razvoj i zapošljavanje lokalnog stanovništva.

Predsednik SPOS-a Rodoljub Živadinović procenio je za Pištaljku da će cela investicija kada se završi koštati 1.500.000 evra, da se završetak građevinskih radova očekuje za dva meseca, i da otvaranje pogona zavisi od mnogo faktora koje je sada teško definisati. Ipak premijer Vlade Ana Brnabić prilikom posete Rači rekla je da se nada da će pogon biti otvoren u julu ove godine.