Iskreno verujem da će strašni rat Rusije i Ukrajine brzo da se završi. I ratovanje s koronom je već na izdisaju. I nadam se da se bližimo početku kraja rata s Vučićevom diktaturom. Ali, glupost i rasprostranjenost srpskog nacionalizma stvarno ubija svaku moju nadu u bolje sutra.
Ovo proleće čekam s mnogo više entuzijazma nego obično proleće. Ovog proleća, posle dve godine, trebalo bi da se rešimo priče o koroni i svih restrikcija koje je virus doneo u naše živote. Iščekivanje proleća bez korone činilo me je uzbuđenom i srećnom. Pre dve godine smo počeli da dobijamo informacije o novom virusu, o njegovom širenju, posledicama koje ostavlja na organizam, ljudi su počeli da umiru širom sveta u sve većem broju. Iznenađujuće brzo su se pojavile vakcine i donele spas, ali i nov razdor među ljudima, tako da su se svi podelili na one koji zagovaraju obaveznu vakcinaciju i one koji ne žele da je prime. Ratovanje s virusom perverzno se preoblikovalo u ratovanje onih koji su zavedeni modernom naukom i onih koji su zavedeni teorijama zavere. Mirovni pregovori su se pokazali nemogućim, jer su to stavovi bez ijedne dodirne tačke na kojoj bi se bazirao pristojan dijalog.
Ovo proleće mi budi nadu i po pitanju političke situacije u mojoj zemlji. Nadam se da je vladavina SNS ekipe u ozbiljnoj krizi. Mislim da su se ljudi masovnije trgli iz apatije zbog toga što vlast ozbiljno ugrožava životnu sredinu. Nekako, svašta možemo da istrpimo, ali bez vazduha i vode stvarno se ne može. Nadam se da je toga svesno 50 odsto biračkog tela koje tradicionalno ne glasa. I nekoliko pristojnih opozicionih partija deluju kao da su zainteresovane da učestvuju u politici, pa sve to u meni budi optimizam. Spremna sam na ratnu izbornu atmosferu sa gomilom ružnih reči, uvreda, pretnji u medijima, ali na to smo već navikli. S razlogom se plašim da naš predsednik sprema i ozbiljnije fizičke okršaje koje bi izazvala njegova pretorijanska garda navijača-dilera, svesna sam da on nije sposoban za prihvatanje demokratskih procesa. No, oni su u manjini i mislim da je to većinskom stanovništvu sada jasno, a to je najvažnije.
Moj optimizam pred ovo proleće ima čime da se hrani.
I onda je Rusija bombardovala Kijev i vojska je u tenkovima ušla u Ukrajinu.
I tako je proleće 2022. jednog februarskog jutra, iznenada, iz oaze mog krhkog optimizma naglo preseljeno u rasadnik paničnih strahova.
Već godinama je Ukrajina zemlja na čijim se istočnim granicama sporadično puškara, ali sam bila ubeđena da nema šanse za bilo kakav ozbiljan vojni sukob. Ali, eto, ta šansa, koje u mojoj glavi nema, ipak se ostvarila. I svi ratovi sa virusom i različitim neistomišljenicima su prestali da postoje. Jer ovo je sad stvarno rat. Ljudi stvarno ubijaju jedni druge, i stvarno ne znaju šta će jesti za par dana, i stvarno se smrzavaju i stvarno im je život u opasnosti. I ništa nije važnije od toga da se to zaustavi. I sad me obuzima strah za budućnost moje okoline i budućnost celog sveta. A duša me boli zbog napaćenih Ukrajinaca koji stvarno nemaju čemu i kome da se nadaju. Od kad su izašli iz čvrstog zagrljaja SSSR-a, izigravaju tampon-zonu NATO i Rusije, što znači da su im male šanse za mir i prosperitet. A velike sile, koje su garant mira u Evropi, pružiće im moralnu podršku i pregršt licemerne empatije. I sve je strašno i sve je užas.
A da bi moj strašni užas bio još veći, pobrinuli su se moji sunarodnici koji masovno podržavaju Putinovu okupaciju. U pravom „hrišćanskom” maniru navijaju za Golijata. U Putinu vide borca protiv „novog svetskog poretka”, NATO agresora i proklete Amerike. Samo što im promiče činjenica da je on u ratu s Ukrajinom, a ne sa omraženim neprijateljima „srpskog sveta”. Kad bi Putin zaratio s Amerikom, s kojom se takođe graniči, onda bih razumela podršku slovenskoj braći. Ovde ne vidim nikakvu logiku jer su i Ukrajinci naša braća, isto koliko i Rusi. I bili su značajan deo Crvene armije koja je herojski pobedila naciste. I došli su u Jugoslaviju da nam pomognu da brže oteramo okupatora iz naše zemlje. I sad mi ovde masovno podržavamo okupatora njihove zemlje? Pa koliko je to nenormalno i ružno?
Kako je moguće da bilo ko u ovoj državi, s ovakvim istorijskim iskustvom, može da simpatiše bilo kakvog okupatora bilo gde u svetu? Da li to znači da je od sada srpski patriotizam navijanje ne za civile koji prave molotovljeve koktele u podrumima, nego za najbolje opremljene vojnike u tenkovima!? Iz toga proizilazi da naše patriote, napokon, pošteno priznaju da su im istorijski uzori saradnici okupatora.
I dok Putin hapsi Ruse koji demonstriraju protiv okupacije Ukrajine, jer to doživljavaju kao nacionalnu sramotu, nekog ovde nije sramota da navija za Putinovu vojsku u drugoj državi. Koliko je nadrealno da neko s ovih prostora može mirno da gleda one uplašene izbeglice na granici, decu u rukama izbezumljenih majki, gomile ljudi zbijene u podrumima?
Iskreno verujem da će taj strašni rat brzo da se završi. I ratovanje s koronom je već na izdisaju. I nadam se da se bližimo početku kraja rata s Vučićevom diktaturom.
Ali, glupost i rasprostranjenost srpskog nacionalizma stvarno ubija svaku moju nadu u bolje sutra.
autor:Isidora Tornjanski
Kao i uvek istina je na pola puta…Prezirem isključivost bilo koje vrste… Smatram da je tekst poput literarnog eseja na nivou V razreda osnovne škole na temu „Zašto želim mir u svetu“ i očigledno je da je autorka iznela svoj poetski lament nad sudbinom malih ljudi, ali ništa više od toga. S druge strane oba komentara su prilično agresivna. Nije moguće staviti znak jednakosti između celog Ukrajinskog naroda i Neo nacista, kao što nije moguće – uprkos činjenicama koje navodi čitalac Zoran 53 ( a koje su mi poznate i tačne!) prenebregnuti da je ovo invazija sa prekomernom upotrebom sile. Svakako Ukrajina će poslužiti kao poligon za demonstraciju vojne sile i nadmoći Putinove Rusije nad Zapadom. Istina je da 8 godina Rusi trpe teror, istina je i da se očekivalo još ranije da ih Majka Rusija zaštiti ali je ta zaštita mogla biti brža i efikasnija direktnom intervencijom u oblastima Donjecka i Luganska i žestokim udarom po ukrajinskim paravojskama a ne teatralnim umarširavanjem u prestonicu, granatiranjem stambenih četvrti i dovođenjem u opasnost cele planete. Kada se Kosovo odcepilo, NATO je bombardovao Beograd i celu Srbiju kako bi sprečio tzv.“humanitarnu katastrofu“ na Kosovu, meni je ovo isti mehanizam – štitimo interese dela naroda i onda ostatak zemlje zasipamo bombama. Nisam nikakav NATOfil ali ni Rusofil, jednostavno trezveno razmišljam i iako su kroz istoriju moje simpatije bile na strani ruskog naroda ovoga puta se identifikujem sa sudbinom Ukrajinaca jer me podseća na našu sudbinu 1999 godine. Žao mi je što je Putin u svom verovatno poslednjem mandatu uveo Ruse u ovakvu intervenciju i time dokazao da između velikih sila nema razlike !
“ Kao i uvek istina je na pola puta…….“
Gdje je ta polovica istine kada su Amerikanci uništili IRAK .??
Gdje je ta polovica istine kada je uništena LIBIJA.
Gdje je ta polovica istine u ratu u SIRIJI.
Ako smijem primjetiti sve nabrojane zemlje su bogate NAFTOM i kako je to ironično napisao jedan uzvišeni američki novinar ….“ Naša nafta se nalazi ispod njihovog pijeska“ !! Tako smo došli do formule za krivicu ….pola/ pola
Nisam namjerno spominjao bombardovanj Srba u BiH , i SR JUGOSLAVIJE. Nisam zaboravio, niti ću ikada zaboraviti, samo se trudim da budem što je moguće više objektivan .
Da mi ,koji pišemo komentare , mozemo sebi „dozvoliti luksus“, da „lupimo“ i koju glupost, potpuno je razumljivo, ali da netko tko piše članak za novine, bude toliko neinformisan, jednostran, bez uvida u osnovne činjenice o kojima piše, jednostavno nije prihvatljivo. Stoga predlazem autorki teksta ,da za početak počme čitati ,od suprostavljenih strana njihova vidjenja dogadjaja, pa onda neka počne pisati komentare………Odnos Rusije i Ukrajine je kontinuitet dogadjaja nastalih raspadom SSSR, dogovora i pismenih ugovora o ne širenju NATO pakta prema Rusiji, u kojoj je eklatantna činjenica da je po istom predvidjena zabrana ulaska čak i istočne Njemačke u savez. Zapad sa Amerikom na čelu su “ legalizirali “ , ne samo svoja lazna obećanja, nego i kršenje već potpisanih medjunarodnih ugovora najvećeg pravnog formata. Bar mi to jako dobro znamo sa R1244 , i kršenjem Dejtonskog sporazuma od samog početka njegovog postojanja. Da li autorka teksta zna, koliko se proširio NATO,
od raspada SSSR ??? Da li autorka teksta moze da ovaj rat da stavi u kontekst sukoba AMERIKE i EUROPSKE UNIJE, u kontekst sukoba AMERIKE i KINE, i RUSIJE i AMERIKE ??? Da li autorka teksta zna išta o odnosima izmedju Rusije i Ukrajine u zadnjih 20 godina. Da li zna na koji način je izvršen drzavni udar na legalno izabranog predsednika Janukovića?? Da li zna da su tri dana prije drzavnog udara napravili sporazum, Januković i opozicija, u kojem je Januković prihvatio sve zahtjeve opozicije a garancija svega su bili Merkel, Putin, Sarkozi i poljski predsednik, da bi se tri dana poslije, dogodio
„Majdan“, i sve to bilo pogazeno, a opozicija neustavno i nelegalno preuzela vlast. Da li je autorka ikada čula za “ Minske sporazume“ , koje je Ukrajina potpisala, u prisustvu svojih zapadnih mentora, ali i poput njih nikada joj nije palo na pamet da potpisano ispoštuju. Da li je autorka čula za Ukrajinske naciste iz drugog svjetskog rata, koji su se odmah pridruzili Hitlerovoj vojsci………
Da li autorka zna kakav je bio odnos djela Ukrajinaca prema Rusima, po dobivanju nezavisnosti ???
Nije novinar onaj kome se objavi članak, niti pisac onaj koji zna da piše………… ipak treba malo više od toga, a to da smo svi protiv rata, barem oko toga se moramo sloziti !!!
Шта рећи не само глупо до бола него и подршка злу. Ауторку овог бесловесног трактата није брига што дефакто пронацистичке снаге у Украјини деценију убијају жене и децу по Донбасу, што желе да довуку НАТО и нуклеарне ракете под Москву и служе као јуришниици у том насртају баш као што су им то радили и преци Бандераши са Хитлером, али ето забога њени сународници је срамоте што се не придруже антируском хору и зкрајинским „херојима“. Нуклеарни холокауст је реална могућност захваљујући по ко зна који пут насртају сатаниста на Русију. Ко то не види слеп је код очију.
ПС
Ако је и од тикви без корена много је.