Kakva je razlika između Mimi Oro i Ratka Dmitrovića. Nikakva. Ona ne zna da evro nije zvanična valuta Srbije, on ne zna šta je to šef deska u dnevnim novinama. Ona je starleta sa završenim ekonomskim fakultetom, on direktor i glavni i odgovorni urednik “Večernjih novosti” sa završenom srednjom školom. Ona smatra da pokazujući svoje telo diže tiraž novinama, on smatra da je objaviti celu stranu o njegovom rodnom mestu Komogovini razlog da se razgrabe “Novosti” na kiosku.
On se navodno gadi starleta i nastoji da sačuva “Novosti” od rijalitija, a ne shvata da je glavni rijaliti koji svakodnevno unižava “Novosti” i obara im tiraž, sadržan u njegovim komentarima i načinu na koji sa svojom ekipom uređuje novine. Mimi Oro se ničega ne gadi, još kad joj prevedu tekst iz “Novosti” kako ministar policije voli da liže, eto njoj dodatne radosti. I jedno i drugo umeju vešto da unovče svoje veze u političkim krugovima, uvek spremni da ispune sve želje onima koji ih angažuju. Oboje smatraju da su dostojni svojih zanimanja i javno se hvale sopstvenim neznanjem. Ona smatra da je budućnost Srbije u slikonskim grudima, on prednost, ipak, daje prirodnim.
U svojoj izjavi za renomirani list “Informer” od 25. decembra 2015. godine, Dmitrović o svojim kolegama između ostalog kaže: “odbijeni od sise DS, lažno se predstavljajući kao novinari, oni se bave politikom, to su radili ceo svoj jadni život, protkan mržnjom, zaliven alkoholom i posut lakim drogama”(ovakva izjava ne bi prošla ni na Gašićevoj lokalnoj TV stanici). I to sve u tekstu sa nadnaslovom “Žuta ološ elita uzela celu Srbiju za taoca” i naslovom “Država platila fašistički udar na Vučića”, gde su poimence navedeni svi sagovornici (izostavljen je jedino Saša Mirković) iz dve epizode serijala ”Mediji u Srbiji – hronika propadanja” emitovane na televiziji “N1”.
Ispod tog šokantnog naslova stajalo je i “Suzana: Stalno orošavam vaginu jer je puno trošim”. U prvi mah se pomislilo da je to zvanična izjava pristigla iz Vučićevog kabineta, ali tek kad se čovek malo bolje zagleda shvati da je, ipak, reč o Suzani Mančić. Mimi Oro je tog dana baš branila diplomski rad na ekonomiji, pa nije mogla ništa da izjavi, ali je zato Dmitrović bio slobodan da ispuni tu prazninu. On za razliku od Mimi nikad nije bio opterećen potrebom za školom i učenjem.
Savet za štampu na svojoj sednici održanoj 24.12. 2015. godine je doneo odluku kako je Radomir Dmitrović prekršio Kodeks novinara tako što je uskratio pravo na demanti Srdjanu Škoro na tekst “Laži Televizije N1”, objavljen na internet portalu “Novosti”.
Dmitrović se zbog činjenice da je prekršio Kodeks profesije neće mnogo uznemiriti, jer je sva novinarska pravila odavno i više puta do sada besomučno pogazio. Možda kao društveno-politički radnik i verni sluga svih režima kojima je strana demokratija i nije u obavezi da poštuje novinarski Kodeks. Možda kao svršeni srednjoškolac jednostavno ne shvata baš najbolje njegove odredbe, ni ulogu Saveta. Da iznenadjenje bude veće na istoj sednici Saveta za štampu utvrđeno je da je i Dmitrovićev sabrat po profesiji, vlasnik “Informera”, takodje, prekršio Kodeks. Ono što i jedan i drugi razumeju, a verovatno nikada neće oprostiti članovima Saveta je što su odluku da su obojica prekršili Kodeks, doneli na katoličko Badnje veče. Čista zavera, šta bi drugo bilo.
Oslobođeni stida, ali i svake odgovornosti, oni će nastaviti svoj dobro utabani put, kršeći sve kodekse, kao i do sada. Ovoga puta, osim Vučićevića (oboje), u nameri da Srbiju učini pristojnom, premijer će imati dodatnu prepreku – Oro kao novopečenog ekonomskog eksperta i Dmitrovića kao dokazanog maturanta opšte prakse.
Srđan Škoro
srdjanskoro.wordpress.com
