Osiromašeni uran ili osiromašeno znanje

Bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine spada u najmračnije stranice novije istorije, a posledice po zdravlje stanovništva trajaće dugo. Zemlju koja nikog nije okupirala, već je potpuno legalno suzbijala oružanu pobunu na delu sopstvene teritorije, napala je kompletna vojna alijansa NATO. Neke zemlje su direktno učestvovale u vazdušnoj agresiji a neke su davale logističku podršku. Nemačka je čak prekršila svoj Ustav i sa velikim entuzijazmom je po ko zna koji put uputila svoje bombardere na Srbiju. Bombardovanje SR Jugoslavije je bilo brutalno sa velikim stepenom mržnje i sadizma što su na ceo narod prenosili zapadni mediji u vlasništvu zemalja Zapadne Evrope, Velike Britanije i SAD pre svega. Ove zemlje su bile lokomotiva za napad na jednu malu, siromašnu zemlju izmučenu sankcijama tih istih agresora.

Piše dr Mirjana Anđelković Lukić

U okolnostima rata od 78 dana, vojska SR Jugoslavije je pružila neočekivano jak otpor. Neprijatelj je zbog toga kaznio ceo narod izručivanjem sa velikih visina sofisticirane bombe i rakete punjenje osiromašenim uranom. Naročito su bila gađana mesta na Kosovu i Metohiji iz aviona A-10, topa tanderbolta koji je ispaljivao metke punjene sa osiromašenim uranom. Ta municija je posebno opasna po zdravlje ljudi, jer je piroforna i sagorevanjem se oslobađa velika temperatura oko 3000 stepeni Celzijusa i više, ako je prisutan ( a bio je !) plutonijum. Produkti sagorevanja takve municije su veoma male čestice reda mikrometara i nanometara i lako se prenose strujanjem vetra. To je smrtonosna radioaktivna prašina u kojoj se nalaze spore alfa čestice. Ostaje dugo lebdeći kroz vazduh, padajući po lišću i prašini. Svaki vetar koji podiže prašinu sa česticama od sagorelog osiromašenog urana raznosi ih na velike udaljenosti i donosi do ljudi, koji tu prašinu udišu. Ako se zna da od zagađenja vazduha u Srbiji umire godišnje oko 6000 ljudi, ovakva smrtonosna, uranska prašina ubija još više, jer kad jednom uđe u pluća i organizam čoveka tu ostaje dugo i destabiliše ćelije usled alfa čestica koje su dominantne u produktima sagorevanja osiromašenog urana (OU). A svi smo udahnuli po nešto, bilo hemijske produkte iz opožarenih rezervoara i trafo stanica, bilo čestice iz municije sa radioaktivnim punjenjem. U zavisnosti od imunog sistema, posle udaha ovih otrova, bolest se javlja pre ili kasnije.

U Srbiji se najviše umire od srčanih bolesti i raznih vrsta karcinoma. Porast karcinoma je vidljiv na dijagramu na slici 1, urađenom prema podacima iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, bez Kosova i Metohije

Sl.1 Maligni tumori u Republici Srbiji, Registar za rak u Republici Srbiji, 2021.

Kad god se pomene da je porast karcinoma u Srbiji posledica bombardovanja i ozračenja posle NATO agresije, uvek se nađe izvesni dežurni epidemiolog, da iznese svoje viđenje obolevanja. Prema mišljenju tog epidemiologa, doktora Zorana Radovanovića, svi dokazi doktora Čikarića ili doktorke Grujičić su pogrešni, tačna je samo njegova tvrdnja da osiromašeni uran nije štetan, da nije izazivač ni jedne bolesti, a kamoli raka. Povećanje obolevanja od raka je prema mišljenju poznatog epidemiologa, godine starosti, pušenje, loša ishrana, nedovoljno kretanje. Stvarnost ga demantuje, umiru mladi ljudi koji nisu ni debeli niti prekomerno puše i fizički nisu neaktivni.

Dotični epidemiolog, profesor, ne bira reči kad treba da napadne svoje neistomišljenike kolege lekare, koji tvrde i dokazuju da je povećanje raznih vidova raka naglo skočilo posle bombardovanja, kako se vidi sa slike.

Tako nije štedeo reči da nekolegijalno napadne koleginicu profesorku Danicu Grujičić, doktorku neurohirurga, u autorskom tekstu u listu DANAS, 28. oktobra 2022, (str.10), verovatno izazvan time što je poznata lekarka promovisana u ministarku zdravlja. E to je vremešnom epidemiologu očigledno bila crvena marama, zašto Ona, možda je trebalo njega da promovišu u ministra, pa on je zaista toliko značajan, a nisu ga stavili ni u krizni štab oko epidemije korone, njega, poznatog epidemiologa! I eto, samo ga preskaču i nikako da u potpunosti sagledaju njegovu stručnost, a on se bori na svakom mestu da dokaže nešto što ne može da se dokaže: da je OU neškodljiv i da svi koji zagovaraju njegovu štetnost, u koje spada i autor ovog teksta, greše i neznalice su!

Dok sam čitala maliciozan tekst profesora Radovanovića, iz koga je izbijala neskrivena pakost i zloba prema doktorki Grujičić, prisetila sam se jednog stručnog savetovanja decembra 2016. u Domu Vojske, na kom je prisustvovao i uvaženi profesor epidemiolog. Izlagao je rad u kome je tvrdio da je OU bezopasan i prikazao je jedan matematički pogrešan dijagram, što je izazvalo mali skandal. Postavljeno mu je i pitanje da li zna da na ambalaži američke municije sa OU stoji krupnim slovima: „Ne koristiti kad vetar duva u vašem pravcu“, rekao je da ne zna za to, ali je verovatno napisano iz predodtrožnosti.

Jeste, gospodine doktore, iz predostrožnosti, proizvođači takve municije znaju da je OU opasan po zdravlje njihovih vojnika, a Vi tvrdite da je bezopasan. Zbog čega se profesor Z.Radovanović toliko zalaže da Srbe ubedi da je osiromašeni uran, kojim su nas zapadni agresori obilato „častili“, koristan i bezopasan? Da li je možda nečiji lobista?

Nije prvi put da se profesor epidemiolog obraća nekom svom kolegi neprofesionalno i zlonamerno, kako je to učinio svojim tekstom u listu Danas. On sve stručnjake, koji tvrde da je OU opasan po zdravlje smatra neznalicama i senzacionalistima, ali zato sebe stavlja na pijedastal vrhunskog epidemiologa. Možda i jeste, ali što se tiče osiromašenog urana i njegovog delovanja u municiji, potpuna je neznalica.

Za Korene
31. oktobar 2022.
Dr Mirjana Anđelković Lukić