Apelaciono veće Vrhovnog suda FBiH potvrdilo je presudu Kantonalnog suda u Sarajevu kojom je Samir Bejtić oslobođen optužbi za ratni zločin nad Srbima na Kazanima
Predsednik srebreničke Organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila Branimir Kojić izjavio je za Srnu da oslobađajuća presuda Samiru Bejtiću za monstruozne zločine na Kazanima pokazuje da FBiH čini sve da „opere odgovornost sa svih koji su okrvavili ruke do lakata“ ubijajući Srbe.
Kojić je ukazao na to da se sudski postupci svesno i namerno odugovlače.
„Spremni su da postupke oduže i po 20 godina da bi svedoci poumirali, da bi promenili iskaze zbog pritisaka, a neki verovatno i zbog novca“, ocenio je Kojić.
On je rekao da je svima jasno da je Kantonalni sud u sprezi sa Ustavnim sudom FBiH, te da je na vrhu svega Sud BiH.
„I Sud BiH se više puta stavio na stranu muslimana, pogotovo kada je reč o slučajevima u kojima su žrtve Srbi“, podsetio je Kojić, dodajući da „sudovi u BiH ne vide ništa sporno u tome što su Srbima odrubljivane glave“.
„U ovom konkretnom slučaju Bejtić je zario nož u vrat Erginu Nikoliću i za to je 2006. godine osuđen na 14 i po godina zatvora, ali sudstvo u BiH je i na ovom slučaju pokazalo da je sve moguće kako bi se amnestirali zločinci koji su ubijali Srbe“, poručio je Kojić.
Predsednik Odbora za zaštitu prava Srba u Federaciji BiH Đorđe Radanović rekao je da je oslobađajuća presuda Samiru Bejtiću za ratni zločin nad Srbima na Kazanima samo još jedan od dokaza da za Srbe koji su stradali u Sarajevu od 1992. do 1995. godine nema pravde.
Radanović je rekao da za 836 Srba koji su nestali na području Sarajeva, koje je kontrolisala bošnjačka armija, nema osuđenih krivaca.
„Sada, nakon 30 godina dešavaju se situacije da oslobađaju ljude koji su izvršili najteže zločine nad Srbima u Sarajevu“, istakao je Radanović i dodao da to dodatno destimuliše bilo kakvu aktivnost Srba na teritoriji FBiH.
Prema njegovim rečima, to je još jedan od načina da se Srbima kaže da nisu dobrodošli u FBiH i Sarajevo, koje je Ustavom BiH definisano kao glavni grad.
„Sarajevo je bilo i srpski grad i tužno je da danas tamo nemamo ni dva odsto Srba“, naveo je Radanović za Srnu.
Šef Kluba poslanika SNSD-a u Predstavničkom domu parlamenta BiH Sanja Vulić rekla je da ne postoji pravda i pravično suđenje za ratne zločine u BiH i navela da je praksa oslobađanja zločinaca i praštanje njihovih zlodela nad srpskim narodom nastavak realizacije napisanog scenarija od dela međunarodne zajednice, SDA, američke i britanske ambasade u BiH.
„Ako uzmemo u obzir činjenicu da su tokom tragičnog sukoba u BiH svi svetski mediji izveštavali da samo Bošnjaci stradaju, a nije bilo tako, jasno je da je od tada cilj za sve okriviti Srbe i od BiH stvoriti islamsku BiH“, istakla je Vulićeva.
Poslanik u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH i nekadašnji predsednik Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica Milorad Kojić ocenio je da će strašne zločine počinjene nad Srbima od zaborava sačuvati jedino vansudski mehanizam utvrđivanja istorijskih činjenica kroz Nezavisnu komisiju koja se bavila istraživanjem stradanja Srba u Sarajevu.
On je rekao da oslobađajuća presuda Samiru Bejtiću za ratni zločin nad Srbima na Kazanima nije ništa novo i predstavlja ustaljenu praksu kada je reč o zločinima počinjenim nad Srbima.
„Činjenica je da se fokusiramo na predmete koji se procesuiraju pred pravosuđem na nivou BiH, kojim ni na koji način ne možemo biti zadovoljni, ali statistički gledano još gora situacija je sa optužnicama presudama koje donose kantonalni sudovi“, ukazao je Kojić.
On je konstatovao da je, zbog vremena koje je proteklo, sve manje nade da će zločinci koji su počinili zločin nad Srbima ikada biti adekvatno kažnjeni.
„Kada gledamo vremensku distancu, malo je nade koja može biti svetlo u tami, u koju je pravosuđe zapalo kada je reč o procesuiranju zločina nad Srbima“, rekao je Kojić dodajući da će radom Nezavisne komisije, koju je formirala Vlada Republike Srpske, zločini biti sačuvani od zaborava, ali će ostati gorčina jer pravda nikada neće biti zadovoljena.
Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta ocenio je, takođe, kao sramnu, ali i očekivanu odluku kojom je pripadnik Desete brdske brigade tzv. Armije BiH Samir Bejtić oslobođen optužbi za ratni zločin nad Srbima.
Navedena presuda Vrhovnog suda Federacije BiH jeste jedan od mnogih dokaza da, kako je istakao Linta, u BiH nema pravde za Srbe, jer su nalogodavci i počinioci stravičnih zločina nad srpskim narodom u proteklom ratu ostali nekažnjeni.
On dodaje da navedena presuda predstavlja nastavak ponižavanja srpskih žrtava i njihovih porodica i pljuvanje u lice pravdi.
„Pravosuđa Federacije BiH i BiH su u funkciji opravdanja stereotipa o srpskoj krivici koji snažno podržavaju određeni centri u zapadnom delu međunarodne zajednice“, naglasio je Linta.
Linta smatra da Srbija treba da osnuje Memorijalni centar srpskih žrtava na prostoru bivše Jugoslavije s ciljem da se strašni i masovni zločini nad Srbima sačuvaju od zaborava.
„Bez istine o stradanju srpskog naroda nije moguća uspostava poverenja i istinska normalizacija na prostoru bivše Jugoslavije“, naveo je Linta.
Na sajtu Republičkog centra za istraživanje ratnih zločina navodi se da je Apelaciono veće Vrhovnog suda Federacije BiH potvrdilo presudu Kantonalnog suda u Sarajevu kojom je Samir Bejtić oslobođen optužbi za ratni zločin nad Srbima na Kazanima.
Presudom Kantonalnog suda u Sarajevu od 3. novembra 2021. godine Bejtić je oslobođen optužbi da je počinio ratni zločin protiv civilnog srpskog stanovništva.
Protiv ove presude Tužilaštvo Kantona Sarajevo uložilo je žalbu zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom ukidanja presude i vraćanja predmeta prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Vrhovni sud FBiH odbacio je žalbu kao neosnovanu, te potvrdio presudu Kantonalnog suda u Sarajevu, pišu mediji.
U optužnici se navodi da je Bejtić, kao pripadnik Desete brdske brigade Armije BiH, 1993. godine učestvovao u premlaćivanju Ergina Nikolića i Duška Jovanovića, nakon čega ih je sa grupom vojnika i Mušanom Topalovićem Cacom odvezao na lokalitet Boguševca, gde su u zemunici nastavili zlostavljanje, a potom ih ubili. Optužen je bio i da je, između ostalog, 25. decembra 1992. ubio Zorana Vučurevića na Kazanima.
