Osnovne škole u Beogradu zloupotrebile milione dinara, pojedini direktori izbegavaju sud

0
389
Foto: pixabay.com

Beogradska budžetska inspekcija je od 2017. godine do danas kontrolisala devet osnovnih škola i u svakoj našla ozbiljne probleme. Zbog raznih malverzacija škole moraju da plate najmanje 7,4 miliona dinara, a nezakonito su potrošile i mnogo više, pokazuje istraživanje CINS-a. Neki direktori i računovođe prekršajno su kažnjeni, dok pojedini direktori godinama izbegavaju sud.

Osnovna škola Branko Radičević već skoro pola veka je u novobeogradskom Bloku 45. Osim što se u njoj školovao sadašnji predsednik države, Aleksandar Vučić, jedna je od retkih u zemlji koja ima bazen. U njemu je voda najtoplija u gradu, piše na sajtu škole plivanja „Boda Roda“, inače dugogodišnjeg zakupca bazena i pomoćnih prostorija ove osnovne škole.

Međutim, u poslednjih devet godina posao sa bazenom ne samo da je naštetio OŠ Branko Radičević već je naneo i višemilionsku štetu budžetu, pokazuje dokumentacija do koje je došao CINS.

Naime, gradska i republička budžetska inspekcija pronašle su da je OŠ za to vreme školi plivanja izdavala bazen nekad i bez saglasnosti lokalnih vlasti. Zakupac je napravio velika dugovanja koja škola do danas ne uspeva da naplati, a u kontroli gradske inspekcije utvrđeno je i da od 2015. do kraja 2017. godine škola nije vraćala u budžet novac koji je zakupac trebalo da plaća za struju, grejanje i druge komunalije, čime je oštetila budžet za nešto više od šest miliona dinara.

Tu, međutim, nije kraj. Škola je iz godine u godinu smanjivala cenu komunalija za bazen i pomoćne prostorije od 330 m2, pa je pre dve godine ugovorena cena od 200 evra mesečno, pet i po puta manja od realne. Zbog toga je škola u budžet trebalo da vrati i iznos realne cene, kao i troškove ostalih zakupaca – ukupno 2,3 miliona dinara. Škola je probila dva roka i do sada uplatila 1,5 miliona.

Sadašnja direktorka Branka RadičevićaSuzana Lipić, zatekla je probleme koje ne uspeva da reši. U razgovoru za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) objašnjava da novca nema jer od firme „Boda Roda“ ne uspeva da naplati realnu cenu struje, pošto se zakupac drži prethodno dogovorene cene. Dodaje i da škola ove godine nije zaradila od izdavanja prostora usled pandemije korone, niti je uspela da naplati deo nagomilanih dugova „Boda Rode“, koji ukupno iznose više od 76 hiljada evra, tj. oko devet miliona dinara. Dok Lipić pomoć traži od Gradskog pravobranilaštva Grada Beograda, koje priprema pokretanje parničnog postupka protiv te firme (u kojoj nisu želeli da govore za CINS), iz beogradske Službe za budžetsku inspekciju u odgovoru CINS-u najavljuju prekršajnu prijavu protiv Lipić, jer ne vraća novac kako je naloženo.

ULAZ U OŠ BRANKO RADIČEVIĆ; FOTO: CINS

Ova škola nije jedina sa višegodišnjim i višemilionskim dugovima. Istraživanje CINS-a pokazuje da su sve osnovne škole koje je beogradska budžetska inspekcija proveravala od 2017. do avgusta 2020. zagazile u malverzacije, najčešće u vezi sa izdavanjem školske imovine. Tako devet škola moraju u budžet da vrate 7,4 miliona dinara, od čega njih sedam plaća oko 6,4 miliona samo na osnovu komunalnih troškova koje su napravili zakupci.

Da Vas podsetimo:  Režimska struka na Zlatiboru uživa o državnom trošku i bez maski dogovaraju nove vanredne mere

Drugi razlozi su nezakonito izdavanje prostora, isplata jubilarnih nagrada zaposlenima, isplate za prevoz zaposlenima i onda kada nisu dolazili na posao, nenamensko trošenje novca, pokazuju zapisnici iz kontrola Službe za budžetsku inspekciju Grada Beograda.

Rade Đurić, pravnik koji je ranije analizirao javne nabavke hrane u beogradskim osnovnim školama, smatra da su škole plodno tle za malverzacije, kako zbog izdavanja školskog prostora, tako i zbog poslova koji ostaju van domašaja javnosti jer je reč o trošku ispod granice za koju moraju da raspišu javnu nabavku. Tamo gde škola raspiše nabavku, dešava se da bude dogovora:

„Ako nema više od jedne ponude postoji sumnja na neku vrstu dogovora između naručioca i ponuđača. Profit može da bude obostran“, objašnjava Đurić.

Pored 7,4 miliona dinara, škole su morale da vrate još novca, ali inspekcija nije precizirala iznos, već je ostavljeno školama da to naknadno izračunaju i uplate. Do avgusta ove godine većina škola je učinila sve što je inspekcija naložila, te je najveći deo para vraćen u budžet.

Za desetine drugih prekršaja inspekcija nije naložila mere, pa su tako škole, primera radi, bez posledica ugovarale poslove kojima su favorizovale pojedine firme, manje su naplaćivale zakup ili su izdavale školski prostor pekarama, sportskim klubovima i firmama bez javnog nadmetanja i bez saglasnosti lokalnih vlasti.

Gradska inspekcija za CINS navodi da je protiv odgovornih ljudi – direktora i računovođa u svih devet škola koje je kontrolisala – inicirala prekršajne postupke na sudu. U beogradskom Prekršajnom sudu dva postupka su rešena osuđujućim presudama, sa novčanim kaznama znatno nižim od nanete štete, a trenutno se vodi šest postupaka.

Za direktore blage kazne

Osnovna škola Pavle Savić u beogradskom naselju Mirijevo obnovila je 2014. godine saradnju sa firmom „Team Spirit“ o zakupu dela školskog dvorišta na kom se nalazi sportski balon površine 800 m2.

Posao je bio protivzakonit jer gradska vlast, kao vlasnik školske zgrade i dvorišta, za to nije dala saglasnost.

„Sa tim balonom je cirkus bio od samog njegovog dolaska u naše školsko dvorište. (…) Ja sam balon nasledila potpuno nerešen i pokušala sam da ga uvedem u neke legalne tokove, pa je ispalo da je to bilo nemoguće“, rekla je za CINS Dragana Salopek, direktorka škole od 2012. do 2016. (danas nastavnica fizičkog u ovoj školi).

Ona objašnjava da je, umesto dalje saradnje, želela da iseli balon, ali joj je beogradsko pravobranilaštvo savetovalo da nastavi – ovog puta pod boljim uslovima, jer bi raskidom prethodnog, lošeg ugovora, mogla da izazove spor za vreme kog zakupac može da koristi balon i struju škole bez plaćanja.

Da Vas podsetimo:  Tanjug do dan-danas nije objavio da je Knin pao

Saradnja je nastavljena iako je balon štetio đacima škole, koji su, kako kaže Salopek, izgubili teren za fudbal. Naime, balon je postavljen 2006, ali do 2016. nije imao upotrebnu dozvolu, navodi ona, zbog čega nije dozvoljavala da se tamo održavaju časovi fizičkog dok je bila direktorka. Salopek tvrdi da je pokušala da reši ovo pitanje, ali da su je i republičke i gradske institucije „šetale“ te da je to ostalo da se reši nakon njenog odlaska sa funkcije 2016.

„Ja sam uspostavila mnogo korektniju i korisniju saradnju za školu nego što je bila. Njihov zakup više nije bio 500 evra nego 1.000 (…) bili su korektni u plaćanju troškova struje i redovno su izmirivali svoje obaveze“, objasnila je Salopek i dodala da je „Team Spirit“ asfaltirao drugi sportski teren i donirao dve školske slave.

Osnovna škola Pavle Savić i balon u Mirijevu; foto: printscreen / Google Earth

Budžetska inspekcija je, međutim, pronašla da škola nije u budžet vraćala novac koji je zakupac balona plaćao za komunalne troškove, zbog čega je škola kasnije morala da vrati nešto manje od 350 hiljada dinara. Kako ovaj zakupac nije jedini čiji komunalni troškovi nisu vraćeni u budžet, OŠ Pavle Savić je, ovim povodom, ukupno morala da vrati 1,1 milion dinara.

Salopek objašnjava da je bila iznenađena nalazima inspekcije jer „nijedna škola nije uplaćivala“ taj novac nazad u budžet. Dodaje da je škola taj i novac od najma koristila za nabavku nastavnih sredstava, popravke po školi i redovne troškove.

„Škole se uglavnom finansiraju od iznajmljivanje prostora. Oni (grad) nam daju deo troškova, ali to je apsolutno nedovoljno.“

Ipak, inspekcija je zaključila da rukovodstvo nije u skladu sa zakonom raspolagalo sa nešto više od 20 miliona dinara. Salopek je pred Prekršajnim sudom u Beogradu osuđena na kaznu od 20 hiljada dinara, dok su šefica računovodstva Jelena Branković i direktorka koja je školu vodila nakon Salopek, Gordana Marković, osuđene na po 10 hiljada dinara.

Aleksandar Đekić iz Bečejskog udruženja mladih (BUM) smatra da su blage kazne podsticajno okruženje za zloupotrebe i „opušteno“ ponašanje prema javnim finansijama.

„Ako vas uhvate, šanse da ćete „za ozbiljno“ odgovarati su minimalne.“

Rade Đurić dodaje da „postoji opasnost“ da direktori ne plate kazne od svog novca, već iz budžeta škole.

Direktorka prisutna u medijima, ali nedostupna za sud

Iako inspekcija nije kontrolisala rad OŠ Branko Ćopić u naselju Vidikovac u periodu koji je CINS analizirao, problemi u ovoj školi zavređuju pažnju jer već pet godina čekaju na rešenje. Dugogodišnja direktorka Snežana Pavlović (ranije Kitanović), često se hvali aktivnostima svoje škole na Fejsbuku. Na početku prošle školske godine primila je i nagradu za poslovanje, Business Woman Award, upravo za rad u školi, o čemu je govorila za lokalnu televiziju Braničevo i javno se pohvalila na društvenim mrežama.

Da Vas podsetimo:  Sremski Karlovci: Od portira “Čistoće” do apsolventa i predsednika skupštine

U isto vreme, Prekršajni sud u Beogradu ne uspeva da je sasluša. Pod pretpostavkom da izbegava suđenje, sud je policiji dva puta naredio da dovede Pavlović – krajem 2019. i u maju 2020.

Njoj se na teret stavlja 38 nezakonitosti u radu škole pretežno u raspolaganju finansijama za period 2013-2015. koje je inspekcija pronašla krajem 2015. Škola je sklapala poslove mimo javnih nabavki, u nekim slučajevima od novca roditelja. Tako je bilo sa novcem za ekskurzije i užinu, dok je kupovinu sredstava za higijenu za decu u produženom boravku i namirnica za obroke u produženom boravku kupovala i bez ugovora.

OSNOVNA ŠKOLA BRANKO ĆOPIĆ NA VIDIKOVCU; FOTO: CINS

Sporne su bile i popravke u školi za koje mahom nisu postojali dokazi da su se stvarno desile. Među njima je i posao popravke pešačke staze i kanalizacione cevi, vredan oko 460 hiljada dinara. Njega je škola ugovorila sa firmom „Hobotnica“, koja se tada bavila održavanjem i popravkom motornih vozila. Budžetska inspekcija je otkrila da je kontrolu ovih radova uradio inženjer elektrotehnike koji se lažno predstavio kao građevinski inženjer. Na osnovu izveštaja koji je napravio, a koji treba da garantuje da je posao dobro izveden, Opština Rakovica je pristala da plati radove. Međutim, Opština je novac dala bez napomene za koju će se namenu koristiti, što je budžetska inspekcija videla kao problem, uz druge nelogičnosti. Na kraju je, zaključuje inspekcija, u evidenciji škole navedeno da firmi „Hobotnica“ nije isplaćen sav novac, već tri i po puta manja suma – 135 hiljada dinara.

Zbog ovog i drugih prekršaja škola je vratila 1,4 miliona dinara u budžet.

Za to vreme škola se bori sa krovom koji prokišnjava, razbijenim prozorima, oštećenim lavaboima, a često pucaju i vodovodne cevi, potvrdilo je troje roditelja učenika ove škole za CINS. Neki roditelji su od svog novca kupovali kablove za projektor, što objašnjavaju da je redovna situacija sa tonerom za štampač.

„Ovo je 21. vek, živimo u glavnom gradu koji ima dva miliona stanovnika. Ako se negde ulaže, ulaže se u Beogradu. Opet, ako se vodim našom školom, ne mogu ni da zamislim kakve su škole u unutrašnjosti“, rekla je za CINS majka koja je želela da ostane anonimna kako bi zaštitila svoje dete od problema.

Novinarka CINS-a je 21. avgusta pozvala direktorku Snežanu Pavlović kako bi zakazala intervju. Pavlović je bila na radnom mestu, ali je odbila razgovor pre sredine septembra zbog previše posla uoči početka školske godine. Nije bila raspoložena ni da na novinarska pitanja odgovori putem imejla.

U martu ove godine ona je pričala za CINS o borbi škole protiv korone, kada nam je rekla da u školi Branko Ćopić ima sapuna i toalet papira za sve učenike.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime