Ako se nešto ozbiljno ne preduzme na nivou čitave profesije, nećemo uskoro imati ni tu profesiju, ni posao, ni minimum dostojanstva, niti išta nalik pristojnom izveštavanju, a kamoli istraživačkom novinarstvu. A to znači da nećemo imati ni ove ostatke demokratije, građanskih ili ljudskih sloboda“, piše direktor CINS-a o razlozima zbog kojih je juče izašao iz sale pre nego što se novinarima obratio premijer Aleksandar Vučić
Moje kolege iz CINS-a i ja juče smo napustili salu međunarodne konferencije o medijima i novinarstvu kada je u nju ušao Aleksandar Vučić, predsednik Vlade Srbije. Isto su, nezavisno od nas, odlučile i kolege iz BIRN-a, KRIK-a, crnogorskog Centra za istraživačko novinarstvo, subotičkog Magločistača i još neke.
Izašao sam zato što je premijer:
• Odgovoran za dramatično nazadovanje ukupne društvene klime pogodne za slobodne, kritične i profesionalne medije;
• Predvodnik otvorenog ponižavanja i vređanja novinara;
• Učinio gotovo nemogućim da mu se postavi pitanje koje mu ne odgovara, a kamoli potpitanje, osim kada on to sam organizuje;
• Doveo do toga da se mnogo loših ljudi oseti slobodnim da prete novinarima smrću, zatvorom i drugim nasiljem;
• Najbanalniju propagandu, uključujući i najstrašnije medijske hajke protiv kritički nastrojenih i profesionalnih novinara i drugih istaknutih ličnosti, predstavlja kao časno i dobro novinarstvo;
• Dao sebi slobodu da vrednuje (obezvređuje) rad medija, u šta se ne razume dovoljno;
• Relativizovao i obesmislio čitav niz ranije opšteprihvaćenih vrednosti, u ovom slučaju pravo građana na slobodno, tačno i pravovremeno informisanje;
• Javno govorio o potrebi slobode izražavanja, a vodi državu u kojoj je sve to rapidno nestalo i jedva da je nešto preostalo.
Imajući u vidu sve navedeno, osećao sam da ne moram sebi da namećem poniženje da slušam njegove stavove i mišljenja o mojoj profesiji koju država koju on vodi tako temeljno uništava.
Ne smatram da je trebalo da i ostale kolege napuste salu. Ovo je lični gest, protest koji se temelji na mojim uverenjima. Možda ostali smatraju da sa premijerom treba da se razgovara ne bi li se nešto promenilo.
Premijer, doduše, ne smatra tako, pošto se i sinoć ispostavilo da mu se pitanja ne mogu postaviti. Možda smo mi, kao istraživački novinari koji se na naslovnoj strani Informera pojavljujemo kao srednje poznate starlete, svakih mesec-dva, dovedeni do snažnog osećanja ugroženosti, a druge kolege još ne. Možda smo mi iz organizacija koje ne zavise finansijski od kontrolisanog tržišta reklama slobodniji da učinimo ovako nešto. Ne znam, ali poštujem njihov stav i ne smatram da je moj obavezno ispravan ili obavezno ispravan za svakoga.
Ali smatram da je došlo vreme da nazovemo stvari pravim imenom: ovo je zemlja ugušenih i obesmišljenih medija, neobaveštenih, odnosno prevarenih građana i osione vlasti koja krši zakone i laže građane.
Ako se nešto ozbiljno ne preduzme na nivou čitave profesije, nećemo uskoro imati ni tu profesiju, ni posao, ni minimum dostojanstva, niti išta nalik pristojnom izveštavanju, a kamoli istraživačkom novinarstvu. A to znači da nećemo imati ni ove ostatke demokratije, građanskih ili ljudskih sloboda.
Foto i video: Ana Malbaša, foto na vrhu: Medija centar Beograd
Branko Čečen
Cenzolovka
