Reči iz naslova – krik su Otadžbine, skaradno parafraziranje Šantićevog rodoljublja kojem se, svime što čini i još više nečinjenjem – izruguje Srbija.
– Ostajte tamo, a pare šaljite ovamo! – iskrenija je poruka od onog izjanđalog ”činimo sve da smanjimo odliv mozgova, da nam najmlađi i najškolovaniji, budućnost naša, ne odlaze preko granice…”
Nijedna vlast u Srbiji nije bila ”luda” da se odrekne najprofitabilnijeg izvoznog posla, najsigurnijeg i najdugoročnijeg plasmana u inostranstvo! Mladi ljudi, visokoobrazovani posebno, najbolji su izvozni posao: tržište ničim nije ograničeno, to je ceo svet, nema izvoznih carina, nema reklamacija…
Kada prodate fakultetskog diplomca – on traje duže od bilo kog automobila koji može da se proizvede u Srbiji i proda u inostranstvu, a zarađuje dok je živ!
Šalje ili donosi pare u Srbiju dok je živ!
To što ”šalje”, registrovano bankarskim i poštanskim transferima, prošle godine bilo je 2,9 milijardi evra!
Pretprošle – 2,7 milijardi ili 8,2 bruto društvenog proizvoda!
A, ono – ”donosi”, ono što naši ljudi iz belog sveta donose lično ili šalju svojima po rodbini i prijateljima, ne zna se koliko je! Ne zna se ni koliko potroše na sebe u Srbiji, na odmor, kupovinu građevinskog materijala, gotovih kuća ili vikendica! Ne zna se ni koliko iznose devizne penzije koje naši ljudi dobijaju iz inostranstva, Kažu da je to mnogo više od registrovanog preko banaka: njih izbegavaju, jer je najniža provizija 40 evra!
Kakve podatke o tome ima Svetska banka?
Prema njihovoj evidenciji, od 2001. Do 2010.godine dijaspora je u Srbiju doznačila 43 milijarde dolara, čak 13,7 odsto bruto društvenog proizvoda!
To je dva ipo puta više od stranih investicija u istom periodu, poznatom i kao ”zlatnim razdobljem ulagača u Srbiju”!
Bar jednog svog ”finansijera” u inostranstvu ima 23 odsto građana Srbije; povremene ili redovne prihode od rodbine iz inostranstva ima 11 odsto građana.
Njih 11.590 u dijaspori ludački radi i zarađuje, kada mogu Otadžbini da pošalju 2,9 milijardi evra! Svaki po 250 hiljada evra godišnje šalje svojima…
Možda, kod braće Grim, ili Andersen, po novome u srpskoj policiji.
Kol’ko tek njima ostaje, kada svojima šalju po 250 hiljada?!
Ne, nije greška: Otadžbina Srbija raspolaže zvaničnim podatkom da u inostranstvu živi 11.590 građana Srbije sa pravom glasa! To, generalno, moraju biti svi punoletni državljani Srbije koji rade po belom svetu! A samo punoletni mogu raditi i glasati, je li…
A, šta je sa onim: ”u Čikagu ima više Srba nego u Beogradu”…? Šta sa onih 200.000 Srba samo u Beču, koje Palma globi dovodeći im naše studente i ”srpsku Majku”?
Na te ”otadžbinske” izlete Cecu odvodi da je plate gastarbajteri, studente da vide Cecu, a Bečlije dovodi – da proberu među studentima…
Samo njih 11.590 svojim glasovima mogu da utiču na sudbinu svoje zemlje?
Više se ceni njihov uticaj na suzbijanje gladi u Srbiji.
I smanjenje nezaposlenosti.
Šantić bi izbrisao svoje ime sa te škole kojoj bi sada da vrate njegovo ime, kada bi znao da otadžbinski patriotizam više nije ”ostani ovde”, nego ”idi i ostani tamo”
I šalji nam pare, a ne glasove, Pare, bre!
Imamo mi, ovde, ubedljivu većinu glasova!
Malo je, Otadžbini, ovoliko para koliko šaljete… I sebični ste, šaljete samo rodbini! Nama ništa, a mi smo, više nego vaša rodbina, učinili da odete! Mi smo vam pružili priliku, nezahvalnici!
Nepravda se, srećom, otklanja, pa je Otadžbina sada odlučila da nagradi sebe, odnosno one koji ulažu sopstvene, nadljudske resurse, u ”subvencije” za odlazak: najzaslužnijima za izvozne deportacije iz Otadžbine sada je zakonski omogućeno da osnuju i registruju ”Agencije za radno posredovanje”!
Sada se u Srbiji i direktno zarađuje na izvozu naših stručnjaka!
Ko u Nemačku dovede lekara ili medicinsku sestru, od Nemačke dobije 2.000 evra; ko iz Srbije želi da bude odveden, daje 2.000 evra!
Laka, jednokratna zaradica!
Ne znam, samo, kako je Otadžbina propustila da se i ovo mora overiti i platiti kod Njenih javnih beležnika.
Dogodine, prvo će Agencije objaviti konkurse i upisati osmake u srednju, a Ministarstvo prosvete ima da se drži ”Agencijskog plana” i da nastavi sa ”dualnim obrazovanjem”, što prevedeno na jezik Otadžbine po Šantiću, glasi: dualno obrazovanje je kada se u Srbiji školuješ za rad u Nemačkoj. Šlus.
Ostajte tamo!
Sunce našeg neba neće vas grijat, ko što nemačko grije, grki su, ovdje, zalogaji hljeba…
Ovde, u Otadžbini, prošle godine proizvedeno je i izvezeno voće i povrće vredno 755 miliona evra. Istovremeno, na izvozu kompjuterskih usluga zaradili smo 739,5 miliona. Toliko od ovoliko seljaka koliko je preživelo u Otadžbini i toliko od naše prekostale IT pameti!
Koliko strancima zarađuju naši stručnjaci, koje su dobili besplatno?
Izvozeći balvane (balvane!) od stranaca dobijemo 45,3 miliona evra – za 145.000 kubika drveta! Da smo od tog drveta napravili stolice i izvezli – naplatili bi 265 miliona evra i zaposlili u Srbiji oko 5.000 radnika!
Ne! Otadžbina će strancima dati subvencije da otvore radna mesta za neškolovanu i školovanu sirotinju u Srbiji, očajno spremnu da radi za 200 evra za strane vlasnike, za najmanju platu u Evropi! Istoj toj Evropi naša Otadžbina u celosti će subvencionisati najkvalitetnije, visokoobrazovane kadrove – da rade za plate niže od njihovih, ali dovoljno visoke da im otplaćuju kredite za njihove stanove i dotiraju život sirotinje u Srbiji.
Naravno da će takva Evropa podržati ovakvu vlast u Otadžbini.
Ipak Otadžbini…. Čiji pregaoci za sebe ne traže ništa, osim…
Ako ima neka agencijica za posredovanje, čisto filantropski, da se pomogne ljudima…!
Radoje Andrić
www.iskra.co
