Ostani đubre do kraja – pozorišne igre sa pevanjem i sviranjem

0
874

Prošla nedelja nam je bila sva u znaku budućnosti – počela je sa ispljuvanim kaputom Jasmina Repeše, čoveka imenovanog da realizuje državni projekat Crne Gore No 1, zvanim – Budućnost nam je u Evroligi, jer mi smo Evropljani, nastavila se u Podgorici pod parolom – Ubi Srbina!, da bi se srećno okončala u Beogradu performansom – I mi konja za trku imamo, pod parolom – Ubi Šiptara!, u izvođenju poznate grupe Delije.

No, pusti košarku, na pomolu je još svetlija budućnost – U beograd je sa svojom putujućom trupom zvanom – Biće nas i više kad budemo imali više od 3.000 autobusa!, pristigao ON sa svojim projektom Budućnost Srbije!  

Finale je najavljeno u Sava centru pod stolovanjem najglavnijeg od svih danas glavnih u Srbiji, toplim i dirljivim porukama upućenim fašističkoj bandi, kretenima, ološu i bednicima da je Srbija jedinstvena a ne podeljena zemlja.

A na mitingu lom. Ooduševljenje onih koji su uživali u legendarnim pesmama Bore Čorbe, uz diskretno zapitkivanje prvog do sebe – ‘El posle ovoga peva Tozovac, ne može se opisati. Pevao je Bora na performansu čoveka koji je najeklantantniji primer svega onoga na čemu su izrasli njegovi stihovi i muzika. Pevao je svojim novim obožavaocima, ljubiteljima rok ‘n rola – onoj ženi što u patriotskoj koloni pod nazivom – Aco Srbine, ide sa slikom Vulina, koloni u kojoj su vesići, brnabići, šešelji, martinovići, rističevići …. patrioti koje je Bora pod stare dane otkrio i kojima je sa bine poručio: Odlučili smo da sviramo iz čisto patriotskih razloga…, jer su oni drugi koji su do sada  umišljali da ja njima pevam, kao što je poznato, fašistička banda, kreteni, ološ i bednici.

Onda se mikrofona dokopao onaj koji M(i)ljacka dok jede sa kratkom i jezgrovitom porukom – Ostani đubre do kraja! U urnebesnom oduševljenju koje je potom nastupilo, ostalo je nerazjašnjeno da li je Bucko opijen opštenarodnim veseljem pomislio da je u kafani pa od muzike naručuje tu  pesmu, ili okupljenom auditorijumu šalje diplomatsku poruku, propuštajući da bliže objasni kome je namenjena. Većina analitičara je mišljenja da je ovaj stari diplomatski lisac tom porukom ostavio prostor za nove političke manevre za slučaj da se na vlast vrate oni kod kojih je prethodno bio.

Za motivacioni govor bila je zadužena osoba koja se odaziva na anko brabonjić, za koju niko ne zna odakle se na ovim prostorima pojavila, a zna bolje od svih i kako je sada i kako je ovde bilo pre nego što je došla, sa osnovnom porukom da Srbija nije podeljena zemlja, već jedna, jednaka i jedinstvena, jer oni nisu kao oni tamo koji sebe nazivaju elitom i kojima je jedino stalo da dođu na vlast, navodeći pritom imena i prezimena takvih, a koji su kao što je poznato fašisti, lopovi i tajkuni, pri čemu ona zna da jedan od njih ima na računu 500 miliona eura koje je stekao za vreme svog kratkog boravka na vlasti. Jebote, koja sam ja budala – nisam imao pojma da na mestu gradonačelnika Beograda, na kojoj se ovaj tajkun neko vreme nalazio, može da se namakne tolika lova, pa se pitam koliko će tek da se ovajdi ovaj sadašnji vršilac dužnosti gradonačeelnika vesko goranin, bivši ulični policajac iz okoline Kruševca.

A kada se za govornicom pojavio ON, nastupila je kolektivna ekstaza. Njegove misli o svetloj budućnosti Srbije nije zahvalno interpretirati, a i zašto bi kada ih prisutni obožavaoci znaju napamet, jer ih svakog dana slušaju u dnevnicima bar dve televizije sa nacionalnom frekvencijom, mada ni on sam nije bio posebno raspoložen da ih i ovog puta ponavlja, jer ga je nenadano obuzelo divljenje prema samom sebi – hvala vam što ste u tolikom broju došli da me pozdravite, 150 hiljada ljudi na prostoru na kome je juče jedva stalo nekih sedam hiljada, a možda i manje njihovih.

Nastupala je i poznata ekipa u „belom“ – pored već pomenutog Bore Čorbe, tu su bili i Aca Lukas i Oliver Mandić, sa poznatim DJ Žeksom, zvanim Željko Mitrović. Da, umalo da zaboravim, nastupio je i neizbežni Mile iz Laktaša.

Mene, samozvanog analitičara više brine jedna druga stvar – gore pomenuti anko brabonjić je svoj motivacioni govor posvetio jedinstvenoj Srbiji, dok je ON sve vreme govorio – mi (JA) i oni, pa me brine na šta bi to moglo da izađe – da nije brabonjić odlučio da počne da se bavi svojim poslom.

Komentara je billo mnogo, ali je na mene najači utisak ostavila Ljiljana Smajlović, novinarka – bivša glavna urednica Politike, u obnovljenom Utisku nedelje Olje Bećković, u kome su pored nje učestvovali još i Vladeta Janković, profesor univerziteta i Slobodan Georgiev, novinar Birna, koja se hrabro i sa žarom sve vreme suprostavljala ostalima u odbrani NJEGA i NJEGOVE politike, veoma jakim argumentima: Kod mene je stalno uključen CNN, što bi pokojni Zoran Radmilović prokomentarisao sa – ‘Ajde! i mogu da vam kažem da nema veće rrazlike između ove naše i skandinavske politike, da ne govorim o Americi i Trampu koji je tamo izložen većim napadima nego što su ovi ovde na Vučića, reče Ljilja i ostade živa.

A bio je ovaj grandiozni miting i razlog neke vrste porodičnog okupljanja. Iznenaada su nas posetile dve tetke. Po završenom mitingu, jedna od njih reče – Moram da idem otiće mi autobus, a ona druga – Kuku meni, moj autobus je već otišao. Zete, moraćeš da me voziš. Neću moći, kažem ja, ne rade mu kola, nema benzina, a i Pančevo ti nije daleko – tu odmah preko reke.

Dragiša Čolić

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime