Vanredni parlamentarni izbori su napravili novu dinamiku u političkom životu. Vladajuća stranka i pogotovo njen predsednik kiselo su se osmehivali u izbornoj noći, dok je većina opozicionih stranaka proslavljala učinak svojih lista i ulazak u Narodnu Skupštinu. Iste noći su nepoznati ljudi pod fantomkama srušili deo Beograda i prolaznike protivpravno lišili slobode. Policija je tom prilikom odbila da zaštiti građane. To je razlog za višenedeljne proteste u glavnom gradu. Iskazivanju nezadovoljstva vlastima pridružuju se i građani Novog Sada. Oni nekoliko nedelja protestuju zbog političkih smena na čelu Radio televizije Vojvodine.
Ali, ima stvari koje su ostale iste, reklo bi se dosadne u svom ponavljanju. Predsednik Srpske napredne stranke je severnokorejskom većinom (jednoglasno) izabran na istu funkciju, a predsednik Republičke izborne komisije (RIK) je od člana glavnog odbora SNS-a napredovao u člana Predsedništva te stranke. Pošto se to dogodilo mesec dana posle izbora, imenovanje u najviši stranački organ SNS-a se može videti kao nagrada za obavljeni izborni posao u interesu stranke. Tako je dodatno učvršćeno uverenje da je postupanje predsednika RIK-a u izbornoj kampanji, izbornoj noći i danima do proglašenja izbornog rezultata bilo vođeno partijskim, a ne interesima građana.
To nije kraj ponavljanjima. Dejan Đurđević je prošle nedelje, po već viđenom scenariju i uz manjak pažnje javnosti, po drugi put podneo ostavku na funkciju predsednika RIK-a. Prvi put je to učinio pre dve godine, ali je (kako sam kaže) nastavio da vrši funkciju “jer su ga tako zamolili”. Kao razlog za drugu ostavku, Đurđević je naveo rešenje Agencije za borbu protiv korupcije. Agencija je početkom juna utvrdila da je Đurđević u sukobu interesa. Ovom odlukom je zaključeno da on istovremeno ne može voditi organ (formalno) nezavisan od izvršne vlasti i biti na čelu vladinog sekretarijata za zakonodavstvo.
Ovo rešenje Agencije, iako doneto prošle nedelje, još uvek nije dato na uvid javnosti. Tako nije poznato ni to da li je Agencija, pored očiglednog sukoba interesa koji sa sobom nosi rad u vladinom i samostalnom državnom organu, ustanovila da je problemtičan i Đurđevićev stranački status. Nije poznato ni u kojim okolnostima je taj postupak vođen, ni kada je započet. Uvidom u ovu odluku javnost bi možda dobila odgovor i na pitanje da li je zaključak o sukobu interesa slučajno ili namerno izveden posle izbora.
Na Peščaniku je već bilo reči o tome da su kriterijumi za izbor članova i predsednika RIK-a nedovoljno dobro definisani, kao i o tome da se stranački status u slučaju predsednika RIK-a može i mora smatrati nedozvoljenim u smislu odredaba Zakona o agenciji za borbu protiv korupcije. Zakon u članu 29. zabranjuje javnom funkcioneru da vrši funkciju u političkoj stranci, odnosno političkom subjektu ako to ugrožava vršenje javne funkcije. Da li je u Đurđevićevom slučaju do takvog ugrožavanja došlo – gotovo da je suvišno pitanje.
Ponovna ostavka Đurđevića važna je iz dva razloga. Prvo, zato što je Agencija za borbu protiv korupcije utvrdila da je predsednik RIK-a bio u sukobu interesa i na dan održavanja izbora. To se može tvrditi jer je u tom trenutku on bio na istim pozicijama zbog kojih je Agencija donela rešenje o sukobu mesec i po dana posle izbora. Iz toga se može izvesti zaključak da se Đurđević vodio partikularnim interesima tokom izbornih radnji, kao i da je čitav izborni proces koji je na taj način vodio – upitan. Dakle, više se ovakve tvrdnje ne mogu pripisivati zlonamernim i sitničavim građanima. Taj događaj važan je i zbog toga što 24. april očigledno predstavlja prekretnicu u donedavno monotonom političkom životu. Đurđevićeva druga ostavka može se protumačiti i kao pokušaj da se izbegne odgovornost za učinjeno i pobegne sa mesta zlodela.
Sofija Mandić
Peščanik
