Kad pročitate ovaj tekst – bude vam jasno u kakvoj zapravo diktaturi živimo. U diktaturi ignorancije pomešane sa apsolutnom vernošću podanika. A to je, verujte, najgore.
“Ccccc… Kako neiskusno, naivno, nepotrebno”, prokomentarisao je, udobno zavaljen u svoju kožnu fotelju, barem jedan funkcioner Srpske napredne stranke, vest da je Sebastijan Kurc, austrijski kancelar, podneo ostavku.
Zamislite! Kurc je podneo ostavku zbog toga što je “pod istragom zbog tvrdnji da je državni novac Ministarstva finansija upotrebljen u koruptivnom poslu, kako bi se u tabloidnim novinama osiguralo pozitivno izveštavanje o stranci na čijem je čelu austrijski kancelar”.
I tu naprednjak iz Srbije kaže “I? Šta je tu sporno? Kako drugačije biti na vlasti?”
U Austriji, zemlji od skoro devet miliona stanovnika, novine se i dalje više čitaju u štampanom nego u online obliku. U toj zemlji postoji četiri tabloida: Kronen Zeitung, Kleine Zeitung, Osterrich, Heute. Neko u Ministarstvu finansija je u bogatom austrijskom društvu rešio da na četiri tabloida potroši izvesnu količinu para, i to je predmet istrage.
Pročitajte roman TABLOID i biće vam jasno kako “mediji” dobijaju pare
U Srbiji, zemlji bez sedam miliona stanovnika, novine gotovo i da se ne čitaju: prodati tiraži su se srozali za 70 odsto, a remitenda (neprodani primerci) završava na raznim otkupnim mestima za sekundarne sirovine. I u Srbiji je neko u svim ministarstvima (a ne samo u ministarstvu finansija) rešio da daje šakom i kapom novac na fantomske projekte u kojima će se u tabloidima “izveštavati o njihovom radu”, ali to za tužilaštvo, naravno, nije predmet istrage.
Nije predmet istrage ni to što sve firme sa državnim kapitalom časte velikim kampanjama i projektima opet pomenute tabloide koji na naslovnim stranama redovno pišu o tome kako smo najuspešniji, najbolji, najbogatiji, najpametniji, najvakcinisaniji, samo zahvaljujući Velikom Vođi i njegovom proviđenju.
A onda tabloidi, periodično, da bi nas držali na oprezu objavljuju kako tajkuni i “neprijatelji sa zapada” potpomognuti “bednim i izludelim” predstavnicima opozicije – hoće da izvrše državni udar i smaknu Velikog Vođu. Unesu haos. Prodaju Kosovo. I šta ti ja znam šta sve još.
U poslednjih pet godina, na naslovnim stranama već pomenutih tabloida bilo je nebrojeno mnogo uvreda, laži, sramotnih, mrzilačkih, huškačkih naslova…
Ali, tako je to u zemlji u kojoj predsednik države smatra da je Dragan J. Vučićević (koji je svojevremeno nazvao tadašnju predsednicu Hrvatske porno glumicom) “Častan i pošten čovek”.
Tako vam je to u zemlji u kojoj predsednik države kaže da je gledao snimke udesa sa naplatne rampe Doljevac, u kom je auto Zorana Babića (ex-direktora Koridora Srbije) ubio Staniku Gligorijević užasni, a onda se na sudu ispostavi da nedostaju baš ta dva minuta snimka.
Tako vam je to u zemlji u kojoj višestruko osuđivani kriminalac, koji je na zapadu ležao zbog trgovine drogom, bude proglašen uglednim uzgajivačem organskih proizvoda kom u posetu ode pola vlade. A onda mu otkriju tonu marihuane, on ode u pritvor na dve godine, a potom ga iz pritvora puste kući da svom advokatu (!) daje intervju u kom laže sve vreme, dok se na svim državnim medijima vrši kampanja pranja biografije.
Tako vam je to u zemlji u kojoj novinare sa inauguracije predsednika sklanjaju krimosi koji kasnije budu hapšeni u akciji rasturanja grupe Belivuka i kompanije.
Tako vam je to u zemlji u kojoj se zbog ostanka na vlasti svesno žrtvuje deo teritorije na kom će se sagraditi najveće groblje prirode na Balkanu: rudnik litijuma u Jadru. Da li ste videli kampanju Rio Tinta o tome kako će zapravo na tom prostoru biti raj na Zemlji?
Tako vam je to u zemlji u kojoj lažni doktor nauka rukovodi najpre policijom pa vojskom, a drugi lažni doktor nauka, kome se dokaže da ima vlasništvo u of-šor kompanijama cinično poruči novinarima da “ako imaju dokaze, odu u nadležne institucije”.
Iste one institucije koje su presudile da uzimanje 10 odsto iznosa od penzionera nije protivustavno. Iste one institucije koje su presudile da banke imaju pravo da vas upregnu kao volove. Iste one institucije koje su se oglasile nenadležnim uvek kada je to od njih zatražio Veliki Vođa.
Tako vam je to u zemlji kojom trenutno policijom (a pre toga vojskom) rukovodi čovek koji neizmerno voli uniformu, ali je bežao od nje kao đavo od krsta kada je trebalo navući je i braniti otadžbinu.
Tako vam je to u zemlji u kojoj premijerku države svuda nazivaju – fikusom, a državnu tužiteljku – nevidljivom ženom.
Tako vam je, na kraju krajeva, to u zemlji u kojoj Veliki Vođa, koji već deset godina vodi Srbiju, nema ni dana radnog staža. Osim u skupštini Srbije ili vladi i predsedništvu ove preumorne zemlje.
