Ostavke, bre!

Nazovite ovaj tekst kako god hoćete: ako ste član neke od vladajućih stranaka, slobodno ga nazovite i napadom na vladu Srbije. Ja kao građanin ove zemlje imam pravo i da napadam one koji vode Srbiju. Naravno, ne fizički, već verbalno. To se zove sloboda izražavanja. I ona mi je garantovana Ustavom.

A to što oni „vode“ ovu zemlju upravo je i razlog što napadam skup poltrona okupljen u Vučićevom kabinetu, čiji je glavni cilj da velikom i svemoćnom spasitelju iz Feketića i Obrenovca još koji put ponove kako je apsolutni genije nad genijima, koji će, inshallah, jednog dana, uskoro, izvesti Srbiju iz krize.

Važi.

Zato ti, Aleksandre Vučiću, kažem da ne treba da se baviš rekonstrukcijom, nego da nateraš sve svoje ministre (sve do jednog) da daju ostavku. Pa da ih spakuješ u neki autobus, kao recimo, onaj što vas je vozio u Niš.

EVO ZAŠTO TREBA DA IDU

Tvoj prvi potpredsednik Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova mora da da ostavku zbog nediplomatskih izjava koje je uputio evropskim partnerima (kako ih ti, Vučiću nazivaš), ali i posle skandaloznog „nastupa“ u Argentini. Ponašao se kao klovn, koji je potpuno nepripremljen pokušao da šarmira svoju koleginicu, iako njegov posao nije da šarmira, već da sprovodi spoljnu politiku.

Zorana Mihajlović, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, treba da da ostavku zato što se i dalje bavi energetikom; zato što je radnici na gradilištima ne zarezuju ni dva posto; zato što joj svi projekti kasne; zato što ima dva zadatka koja je postavila sama sebi: da hvali Velikog Vođu i da izmišlja novitete pa da onda objašnjava kako je nešto najavila „prerano“.

Rasim Ljajić, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija mora da da ostavku zato što je svojim (ne)činjenjem ideju socijaldemokratije apsolutno izdao; zato što se najviše bavi trgovinom (političkom), a turizam ne dohvata; zato što smo od njega i njegovih u poslednje vreme čuli samo da u oblasti telekomunikacija treba da se digitalizujemo i da prodamo MTS. 

Nikola Selaković, ministar pravosuđa je apsolutno prvi na listi koji mora da podnese ostavku.Bez obzira što nije potpredsednik vlade.

To je čovek koji je doveo pravosuđe Srbije na najniže moguće grane: čovek koji je sebi dopustio da se naruga kompletnoj advokatskoj branši. Čovek koji je uvođenjem notara ispraznio kase srpskih sudova. Ali, na kraju krajeva, to je čovek koji i ne zna šta je sud – kad je došao na mesto ministra, s ponosom je istakao da nikada nogom nije kročio u Palatu Pravde.

Nebojša Stefanović mora da se povuče zato što i dalje ne priznaje da je lažni doktor; zato što je napravio nebrojeno mnogo bezbednosnih propusta u događajima u kojima su njegovi potčinjeni morali da obezbede bezbednost svih građana; zato što se više bavi ocenama morala i čednosti političkih protivnika nego li sprovođenjem zakona ove zemlje.

OVI SE NE MEŠAJU U SVOJ POSAO
Dušan Vujović, ministar finansija, mora da podnese ostavku zato što nikako ne može da sredi srpske finansije. I zato što povremeno podseća na Cvetkovića.
Željko Sertić, ministar privrede, mora da ide zato što se ne meša u svoj posao. Mada, niko ozbiljan to od njega nije ni očekivao.

Kori Udovički, ministarka državne uprave i lokalne samouprave mora da se spakuje zato što je brzina reorganizacije državne administracije sporija od srpskih železnica. I zato što je dozvolila da se nastavi partijsko zapošljavanje u ovoj zemlji.

Srđan Verbić, ministar obrazovanja, jednostavno ne može da bude ministar. Ponaša se kao neko ko je krenuo iz Istraživačke stanice Petnica, pa je na putu zalutao u Nemanjinoj. Njegov mozak kao da prihvata samo matematiku, filozofiju nikako. Njegov odgovor „nemam rešenje za smanjenje plata“ jednostavno vređa elementarnu inteligenciju, jer u prevodu znači: „rekao mi šef da vas iznapušavam i kažem vam – ako nećete vi da radite, naći će se ko hoće“.

Snežana Bogosavljević Bošković, ministarka poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, jednostavno mora da ode zato što je zaista ekspert: ali za stočarstvo, a ne poljoprivredu. A kao što znamo, u Srbiji je stočni fond gotovo uništen. Džaba nam stručnjaci.

Vanja Udovičić? Pa nećemo se zaista, zajebavati: nama treba ministar, a ne najbolji vaterpolista sveta. Vanji svaka čast, ali sa radom ministarstva i nema neke prevelike veze. Stanje u našem sportu to svakodnevno dokazuje.

Ivan Tasovac? Hmmm… Recite mi – šta je doneo dobro kulturi ove zemlje? Ide vam teško, zar ne? A, šta je dobro doneo informisanju? Sproveo raspravu o zakonima o javnom informisanju? Dakle, bavio se malo svojim poslom? Čini mi se da je više zapamćen njegov boravak u SAD sa Filharmonijom, nego li bilo šta drugo što je ovaj ministar uradio.

OVI JOŠ PONEŠTO I RADE 

Zlatibor Lončar je – moram priznati – pravo osveženje u odnosu na Dr Slavicu Đukić Dejanović. Ali, i on mora da ide: zato što nije brže rešavao problem zapošljavanja novih lekara. Zato što mu je zdravstvo u štrajku. Zato što se nije izborio sa korupcijom, pa mu lekari pred nosem uzimaju mito.

Bratislav Gašić? Koliko god sam bio skeptičan prema keramičaru na mestu ministra odbrane, i on radi solidno. Mada, mnogo je tačnije da je vojska koliko – toliko disciplinovan sistem, pa nam se čini da ministar dobro radi. A ministrova prošlost, zaduženja i muljanja sa firmama – zaslužuju da i on da ostavku.

I Aleksandar Antić radi na mestu ministra energetike. Uspešno. Zajebava narod. Valjda smo jedina zemlja u Evropi u kojoj su cene energenata nepromenjene. Zemlja smo sa najskupljim gasom. Kao da je od zlata. I naravno, nismo baš načisto: hoće li biti Južnog toka ili neće? I hoće li biti poskupljenja ili neće? I hoće li Antićevi vinogradi roditi ili…?

TRIO FANTASTIKUS – ZA KRAJ 

Zemlja koju Jadranka Joksimović, nekadašnja perjanica srpskih radikala i udarno pero „magazina“ Velika Srbija, vodi u Evropske integracije neukusnom mini haljinom, daje utisak neozbiljnosti. Javna je tajna da Jadranka služi samo za slikanje, a da Tanja Miščević odrađuje sav posao. Zato, Jadranka, pakuj se.

Istu poruku imam za Velimira magistra Ilića. On nema portfelj, ali je zadužen za vanredne situacije. Rezultati njegovog (ne)rada su sve bolje uočljivi. Zato – bolje je da ode na vreme, pre nego što Feketić opet zaveje sneg, ili ne daj Bože, opet krenu poplave.

Aleksandar Julin? Pardon, Vulin? O njemu sam dovoljno pisao u tekstu Kad drug Julin odluči. On je sramota za vladu Srbije. Čak i ovu.

Njemu ne bih dao luksuz da nudi ostavku. Njega bih smenio. Ako me pitate. A ne pitate me.

TIME SE LISTA NE ZAVRŠAVA

I predsednik države bi morao da ode. Sve zajedno sa ženom mu Dragicom Dobrotvorkom. Ako ne zbog sumnjive diplome, a ono zbog sumnjivih veza sa nedavno uhapšenim tajkunom Bogićevićem.

I guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković bi morala da ode. Ako ne zbog bezobraznog deficita i „uspešne“ „odbrane“ kursa dinara, ono zbog neviđeno bezobrazne izjave koju je dala na Studiju B: Prošla su vremena kada sam kupovala redom – rekla nam je Guvernerka i poručila da i ona sada štedi i kupuje mesne proizvode na akciji i pojeftinjenju, jer „svi moramo da gledamo da uštedimo“.

Na kraju, Vučiću, i ti treba da odeš. Jer, ako je ovo najbolja vlada koju si mogao da sastaviš u zemlji koja ima sedam miliona duša, onda nam vlada ne treba. I spasa nam nema.

Aleksandar Bećić

Kolumnista