Na nedavno okončanim izborima, na kojima se nije biralo već samo potvrđivalo, Srpska napredna stranka, preciznije njen predsednik Aleksandar Vučic, osvojio je preko 60 odsto glasova izašlih i izvedenih glasača.
Posmatrano strogo nominalno, podrška građana vladajućoj stranci nikada, od ponovnog uvođenja višestranačja u Srbiji, nije bila veća i nespornija. Bilo bi sasvim logično da visoka podrška nosi i isto tako visok stepen legitimiteta. Legitimitet, između ostalog, podrazumeva dobrovoljno prihvatanje autoriteta vlasti koji se zasniva na uverenosti građana u moralnu opravdanost i valjanost pravnog i političkog poretka i njihovu utemeljenost na vrednostima koje podrazumevaju poštovanje ljudskih, građanskih i političkih prava.
Ovo se odnosi i na sam izborni proces kao integralni i verovatno najznačajniji deo političkog života u demokratskom društvu. Okolnost da se legitimitet u savremenim demokratijama crpi iz dobrovoljnosti, kao i da podrazumeva odsustvo zloupotrebe političke moći i represije nad političkim neistomišljenicima, ali i potencijalnim podržavaocima, otvara svega nekoliko dana po okončanim izborima prostor za ozbiljna preispitivanja aktuelne političke situacije.
Teško da se bilo ko objektivan i dobronameran neće složiti da se vlast, oličena u predsedniku Srbije, održava i jača represijom, ucenama, pritiscima, zastrašivanjima, privilegijama, podmićivanjima, medijskim manipulacijama, grubim i primitivnim razračunavanjem sa političkim protivnicima, bezočnim lažima, proizvodnjom neprijatelja, nipodaštavanjem, potčinjavanjem, urušavanjem i uništavanjem institucija.
Nesumnjivo je da vlast koja svoju snagu i moć crpi gotovo isključivo iz destrukcije, nema i ne može imati legitimitet bez obzira na izborni rezultat. Kada se ovome pridoda problematičan izborni proces zasnovan na brojnim neregularnostima, promena izbornih pravila neposredno pred održavanje izbora, okolnost da su organizovani u sred pandemije uz visok zdravstveni rizik, jasno je da je u Srbiji istopljen ne samo legitimitet vlasti, već i sama ideja o legitimitetu.
Situacija, koja je po svemu vanredna, a vanrednost se ogleda u parlamentu bez opozicije, razorenim nezavisnim institucijama, uništenom pravosuđu, ruiniranoj medijskoj sceni, teškim zloupotrebama javnih fondova, privatizaciji bezbednosnih službi, zahteva ozbiljne rezove i vanredne mere. Jasno je, međutim, da vlast nema nameru da bilo šta menja, a postojeća opozicija nema snagu ni potencijal za bilo kakav smisleniji i delotvorniji iskorak.
Zato će građani Srbije, ukoliko u sebi ne pronađu snagu i sveže ideje za novo političko organizovanje zasnovano na potpuno drugačijem vrednosnom obrascu, ostati zakopani u živom blatu političkog nadgornjavanja onih koji su ih u isto to blato i ukopali.
A pošto to očigledno nije dobra perspektiva, pravi je trenutak za povratak građana politici i vraćanje politike građanima, formulisanje novih vizija i preko potreban početak arhiviranja aktuelne političke klase.
Dragan Dobrašinović
Izvor: Južne Vesti
