Otima nam i iz duše Kosovo

1
669

Kad je 23. januara ove, 2017. godine govorio o albanskim političkim vođama sa Kosova, Vučić se ovako izjasnio: „…Ne postoji sigurno niko ko poznaje razgovore s Albancima kao ja. Zato što ih poznajem ponekad sam i deprimiran zbog reakcija koje dolaze iz Srbije i to od ljudi koji pojma nemaju šta se u tim razgovorima događa…“. Ali, i Albanci poznaju njega. Nisu mu 28. marta ove godine dali da dovede naprednjačku hordu u Leposavić, ali ga čekaju da dođe u zvaničnu posetu „zvaničnoj“ Prištini. Na samo tri sata.

Brisel-Kosovo-Srbija-dacic-taci-vucic-foto-EUMinistar inostranih poslova samoproglašenog Kosova, Enver Hodžaj, na konferenciji za štampu (28. marta ove godine) koju je održao zajedno sa ministrom inostranih poslova Luksemburga, javno je demonstrirao kako to izgleda kad se Aleksandru Vučiću, predsedniku Vlade Srbije i kandidatu za predsednika Republike, „odobrava“ ulaz na teritoriju ove nazovi-države na dan 29. marta, i to u trajanju od tri sata, kako bi održao svoj predizborni miting u Leposaviću.

Enver Hodžaj (koje je već jednom smenjen pa vraćen na ovu ministarsku funkciju), imao je i još uvek ima razne nezakonite poslove, među kojima neke koje je radio i sa Vučićevim tajkunom Zvonkom Veselinovićem, ali i još nekim „biznismenima“ bliskim Vučiću. Treba podsetiti da je Hodžaja svojevremeno, dok je takođe vršio istu funkciju u ranijoj Tačijevoj vladi, pretresala i pratila policija Euleksa zbog optužbi za kriminalne poslove.

Nakon 24 sata uslovljavanja iz Prištine (Tači je zahtevao da sa Vučićem ne dođe ministar odbrane Zoran Đorđević i ministar policije Nebojša Stefanović), došlo je do sporazuma „poslovnih partnera“, ali, kao i obično u ovakvim situacijama, Vučić je onda odustao od puta, objašnjavajući da je on „ponosan čovek“ i da „neće trpeti ucene“. Naravno, problem nije bio u njegovom „ponosu“ nego u tome što je iz vlade samoproglašenog Kosova stiglo upozorenje da 50 autobusa sa Vučićevom stranačkom vojskom ne može preći administrativnu liniju. A on sam može s amo na tri sata.

Ma kako izgledalo, ovaj događaj je bio tek mali uvod u Vođine namere da uskoro dođe u zvaničnu posetu Prištini, čime bi ostvario „misiju“ priznavanja albanske države na teritoriji nasilno otetog Kosova i Metohije.

Pre više od jedne decenije (tačnije 19. marta 2006. godine), sajt Wikileaks objavio je brojne kompromitujuće podatke o Aleksandru Vučiću, tada još uvek generalnom sekretaru Srpske radikalne stranke. Između ostalog, objavljen je i deo njegovog razgovora sa „kontaktom“ u američkoj ambasadi u Beogradu. U tom razgovoru, govoreći o državnom statusu južne srpske pokrajine, Vučić „kontaktu“ kaže: „…Status Kosova je u najvećoj meri rešen“. Bio je to prvi korak ka njegovoj „amnestiji“ od strane vlade SAD, jer ga je administracija u Vašingtonu dugo držala na crnoj listi kao Miloševićevog bliskog saradnika.

Nakon više od deset godina, Vučić se nalazi pred zadatkom koji mu je dat još pre izbora Donalda Trampa u Americi: da promeni Ustav Srbije i prizna nezavisno Kosovo.

Da Vas podsetimo:  Ovako izgleda prosečan glasač SNS-a

Čim je Vučić je 27. marta ove godine saopštio da je planirao da pre izbora poseti Leposavić i Gračanicu, albanski mediji su odmah objavili da će on uskoro posetiti i Prištinu, gde bi ga dočekao Hašim Tači, predsednik ove paradržavne tvorevine. Vučićev cilj je da tom prilikom dolazak u Prištinu zamaskira obilaskom srpskih opština.

Već pet godina, zlosrećni Vođa uporno radi na priznanju nepriznate albanske države na Kosovu i Metohiji. Povremenu mu dobro ide, a ponekad ga albanski političari i bivši komandanti terorističke OVK, spreče u tome, tražeći da on to izvede bez maski i umotavanja u nekakve retoričke forme. Uzgred, Vučić ne može mimo volje srpskog naroda i mimo Ustava Srbije. Ali, uprkos tome, on je u ovom trenutku spreman da prizna albansko Kosovo, da promeni i Ustav, da po mogućnosti zaobiđe referendum ili da ga lažira. Za razliku od Vučića, kome se žuri da prizna lažnu albansku državu i da izbriše srpsku pradomovinu, ne samo iz Ustava nego i iz kolektivne svesti Srba, mnogim albanskim političarima u Prištini odgovara ovakvo „bestežinsko stanje“, u kome i imaju i nemaju državu.

To je dobro za njihove kriminalne poslove, savršeno je povoljno za opštu anarhiju u kojoj je bitniji šverc narkotika i oružja, nego uspostavljanje nekakve pravne države po evropskim standardima, koja bi potpuno srušila interese vodećih albanskih porodica i njihove mafijaške piramide.

Kosovo je kamen o vratu Aleksandra Vučića. Žarko želi da ga se oslobodi i da albanskim vođama, kako njihovim političarima i tajkunima, tako i običnom svetu, širom otvori i vrata juga Srbije i naseli ih u najmanje sedam siromašnih opština u kojima je natalitet Srba na najnižem nivou u poslednjih dva veka novije istorije.

Šta je Vučićeva težnja? On, očigledno, ne krije mržnju prema državi kojom samovoljno upravlja i prema narodu koji formalno predstavlja. Iza njegove bolesne potrebe da iskomada i podeli Srbiju, stoje jasni ciljevi njegovih dojučerašnjih nalogodavaca iz SAD, koji su tamo poraženi na poslednjim izborima. Nova vlada predvođena Donaldom Trampom nema nameru da se dalje angažuje na ovom delu Balkana na način kako je to do sada radila. Iz Trampovih nastupa, jasno se vidi da njegova vlada neće nastaviti saučesništvo u prljavim igrama albanskih narko-kartela i trošenjem milijardi dolara zarad očuvanja ove improvizovane nadri-države.

To je jasno i Hašimu Tačiju i svim albanskim vođama. Poslednji njegov susret sa šefom NATO pakta Jensom Stoltenbergom protekao je u veoma neprijatnoj atmosferi, gde je Stoltenberg odbio da razgovara o formiranju vojske Kosova (prema svedočenju jednog od svedoka ovog razgovora, rekao je: „…Srbi mogu vojno za četiri sata da uđu u Prištinu, prisustvo NATO je neophodno a ne vojska Kosova…“).

Po svemu sudeći, Vučićeva besomučna trka da se dokopa mesta predsednika države, ima samo jedno svrhu: promena Ustava Srbije i priznanje Kosova kao nezavisne države. U svojstvu predsednika Republike Srbije, Vučiću bi se otvorila mogućnost da taj izdajnički posao obavi nizom protivzakonitih radnji, ali opet mimo volje naroda i mimo Ustava. Bilo bi to „Vučićevo priznanje Kosova“ a ne priznanje od strane Republike Srbije!

Da Vas podsetimo:  Sokolska zadruga u Čubači kod Dubrovnika

Vučićev ključni zadatak, izbacivanje Kosova i Metohije iz Ustava Srbije i priznanje lažne albanske države na ovoj teritoriji, našao se pre dve godine kao tema njegovog intervjua koji je u američkom Vol strit Džornalu (Wall street Journale) dao novinaru-istraživaču, Lorensu Normanu, koji je još tada konstatovao da će Vučić predložiti izmene Ustava kojima će se izbaciti odredba o Kosovu kao srpskoj pokrajini, zarad sticanja članstva u Evropskoj uniji. I zaista, u tom razgovoru, Vučić je najavio mogućnost izmene preambule Ustava u kojoj piše da je „Kosovo sastavni deo teritorije Srbije“. Tačnije, ta rečenica bi bila izbrisana, a sa njom i otvoren put ka priznanju albanske paradržave sa sedištem u Prištini.

Vol strit Džornal je u maju 2015. godine takođe pisao i da će Vučić obaviti promene Ustava u Srbiji „u naredne dve, tri godine kako bi zadovoljio zahteve Brisela oko evropskih integracija Srbije“, dodajući da izmena Ustava neće uslediti samo zbog Kosova. Naime, ovaj ugledni američki list, citirao je veoma čudnu Vučićevu izjavu u kojoj on kaže: „…Moraćemo o tome da pričamo sa srpskim narodom…Ja ne govorim o tome, ali samo kažem da moramo da imamo veoma otvorenu diskusiju o budućnosti Srbije. I to je to…“

Opšte je poznata činjenica da su Vučićeve izjave u inostranim medijima redovno suprotne od izjava u domaćim medijima. Tako, na primer, Vučić na RTS-u nikada neće izjaviti da priprema brisanje Kosova i Metohije iz preambule Ustava.

U vreme kad je sa njim obavljen pomenuti intervju, novinska agencija Tanjug je doslovno cenzurisala originalni naslov iz Vol strit Džornala iz koga se jasno vidi da će uslediti brisanje Kosova iz Ustava. Ovako cenzurisanu vest u Srbiji su odmah preneli i ostali režimski mediji.

Već nekoliko meseci, Tačijeva vlada u Prištini pokušava da nađe izlaz iz stanja u kome se našla. Jer, niti ima američku i evropsku podršku za formiranje svoje vojske, niti će kao do sada dobiti bespovratna sredstva za popunjavanje budžeta, niti ima saveznika među islamskim zemljama koje bi pomogle ekonomsku obnovu. Naime, iz zemalja poput Saudijske Arabije, stižu donacije ali za potrebe podizanja medresa, džamija i udruženja građana koji u „programu“ imaju podizanje „islamske svesti“. Ipak, Albanci sa Kosova tradicionalno nikada nisu izdizali versku stranu iznad ovozemaljskih problema. Ogromna nezaposlenost, kulturna i ekonomska izopštenost, a posebno kriminal, uzrok su masovnih iseljavanja u zemlje Evropske unije ili SAD. Ali, od kako je promenjena vlada u Vašingtonu, i Albanci sa Kosova i Metohije našli su se među nepoželjnim, kako u EU, tako i u SAD i zemljama Komonvelta. Za njih je određen „specijalni tretman“ i znatno teže nego ranije prolaze kroz „zapadne kapije“.

Da Vas podsetimo:  Od Stahanova do Potemkina

Sa druge strane, mnoge države koje su podstrekivale Albance da stvaraju na teritoriji Srbije svoju državu, danas ne žele ni da čuju za Kosovo. Vučić, naravno, zna da će se ovaj odnos i dalje menjati na štetu njegove strategije o „dobrosusedskim odnosima“ sa lažnom državom na Kosovu. Zato i žuri da što pre obavi akciju brisanja Kosova i Metohije iz Ustava i nakon toga uspostavi pune diplomatske odnose osakaćene Srbija sa lažnom albanskom državom, po matrici koju je još 2006. godine postavio specijalni izaslanik UN za Kosovo, Marti Ahtisari (zbog čega je i dobio Nobelovu nagradu za mir)

U strateškom dokumentu pod nazivom „Strategija saradnje USAID na Kosovu za razvoj zemlje, 2014-2018“ , a čija realizacija je i dalje na snazi do kraja sledeće godine, za glavni cilj predloženo je „da Kosovo postane prosperitetna zemlja, progresivno se integrišući u evro-atlantsku zajednicu, uz delotvornije i odgovornije upravljanje“, te da se „…ovaj deo Balkana, sa dugogodišnjom problematikom međuetničke tenzije i nasilja, pridruži Evropi ceo, slobodan i u miru“. Takođe, u skladu je sa Zajedničkom regionalnom strategijom USAID-a/Stejt departmenta, kojom se prenosi posvećenost Administracije tome „…da se Balkan u celosti integriše u evroatlantske institucije kao deo demokratske i prosperitetne Evrope“.

Ali, stratezi koji su ovo zamislili 2014. godine, ozbiljno su računali na Vučića i njegovu vladu kako bi ovo uspelo. I on se svom snagom trudi da pomogne stvaranju „prosperitetne države“ na prostoru otetog Kosova i Metohije, onako kako mu je svojevremeno Obamina vlada u Vašingtonu „nacrtala“.

Vučićev problem je što su Americi na sceni novi stratezi. I to što novi predsednik Donald Tramp zahteva detaljnu istragu o finansiranju balkanskih diktatora i baraba, utvrđivanjem količine dolara koja je stigla u njihove džepove iz budžeta SAD. Na visokom mestu među takvima je Aleksandar Vučić. A, što se samoproglašenog Kosova tiče, ono za novu američku vladu više nije na listi prioriteta. Tačnije, predsednik Tramp je jasno stavio do znanja da SAD više neće finansirati ovu paradržavnu tvorevinu, niti će biti žirant bivših OVK terorista.

Ostalo je samo da građani Srbije uklone Vučića koji je i dalje spreman da iz njihovih džepova gradi bolji život albanskim separatistima na Kosovu, pa čak i njihovoj sabraći u Albaniji.

Kad se Vučić uskoro bude pojavio u Prištini (a, ljudi iz njegovog bliskog okruženje tvrde da on to žarko želi!) i kad ga tamo dočeka Hašim Tači biće to kraj njihovih režima. A, kakva će nakon toga biti budućnost Srba i Albanaca u pokrajini, odrediće neki drugi ljudi i neke veće sile, a ne mali balkanski diktatori i braća po kriminalu.

N. Vlahović

www.magazin-tabloid.com

1 KOMENTAR

  1. „….On, očigledno, ne krije mržnju prema državi kojom samovoljno upravlja i prema narodu koji formalno predstavlja. …..Po svemu sudeći, Vučićeva besomučna trka da se dokopa mesta predsednika države, ima samo jedno svrhu: promena Ustava Srbije i priznanje Kosova kao nezavisne države. U svojstvu predsednika Republike Srbije, Vučiću bi se otvorila mogućnost da taj izdajnički posao obavi nizom protivzakonitih radnji, ali opet mimo volje naroda i mimo Ustava. Bilo bi to “Vučićevo priznanje Kosova” a ne priznanje od strane Republike Srbije!“

    Znači, velika je odgovornost na građanima Srbije jer su oni ti koji treba da spreče Vučića da samovoljno odlučuje o njihovoj sudbini.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime