Kopirnica u Mirijevu, kojoj je Agencija za zaštitu životne sredine dala skoro pet miliona dinara za obeležavanje spratova i kancelarija sa info tablama, biće bogatija za još pet miliona, saznaje Direktno.rs. Ovog puta novac za kopirnicu će biti eksploatisan iz PIO fonda, a pitanje ostaje isto: na šta se troši državni novac i kada će sa tim da se prestane?
Prema našim saznanjima, ugovor sa „All IN ONE BUSINESS CENTER“ u ulici Samjuela Beketa 12 u Mirijevu potpisaće Relja Ognjanović, zamenik direktora PIO fonda koji nikakvih referenci nema za obavljanje funkcije na kojoj se nalazi, osim što je blizak kućni prijatelj sa članovima porodice Vučić.
A zašto bi novac koji je oduzet od penzionera išao na račun kopirnice, verovatno zato da bi penzioneri sami sebi plaćali pisma u boji koja će im u znak zahvalnosti za glasove na izborima slati predsednik Srbije Aleksandar Vučić i zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić.
U prevodu, još jedno trošenje novca građana ni za šta i ni u kakve svrhe.
Podsetimo, Agencija za zaštitu životne sredine dala je skoro pet miliona dinara kopirnici u Mirijevu, i to za obeležavanje spratova i kancelarija sa info tablama.
Famozne table izgledaju ovako. Inače se nalaze u nepostojećoj labaratoriji nikada otvorenoj, iako su dali 3 miliona Bebi Popoviću za takođe nepostojeći medijski događaj otvaranja te labaratorije, u junskoj kampanji.
Nadrealna priča. pic.twitter.com/w8mBwWsvL1
— Pokret Tvrđava (@Pokret_Tvrdjava) October 26, 2020
U ugovoru se navodi da je naručilac Agencija za zaštitu životne sredine koja je deo Ministarstva za zaštitu životne sredine, donela odluku o dodeli ugovora u otvorenom postupku javne nabavke broj OP 7/2020 dobara Oprema za obeležavanje i rad u poslovnim prostorijama naručioca.
Izvor: Direktno
КО ГЛЕДА НА БЕДУ?
По ономе што прича вођа и понављају његови климоглавци као папагаји да смо шампиони по расту БДП у Европи. Ми смо по БДП (који за Србију износи 5.900 $) по глави становника шеста беда у Европи, а не шампиони. 28,57% становништва је на ивици сиромаштва (тачније је беда) 7,14% је у сиромаштву (троши мање од 1,0$ дневно). Друга категорија, њих милион и седамсто су пензионери са просечном пензијом од 29.405,92 рсд (250,07 евра) и чини 44,49% просечне плате, а пре доласка радикалних напредњака тај проценат је био око 70%. Наши политичари можда више гледају на плату Бајатовића од 34.000 евра, Данице Драшковић са 7.000 евра, Јоргобанке са 6.000 евра, проф. Павлета Поповића са 3.000 евра, с једне стране и бедне плате председника са 1.276 евра, како ли он преживљава, а поштен је до неба. Ово је стварност наша, без увелићавања и без претеривања. Лажи ће, у сваком случају, надживети истину, како је кренуло, па ко издржи. На беду, изгледа, нико не гледа, нити обраћа пажњу.