Otimanje Kosova zbog resursa i geopolitike

1
1603

hade-mining-location-1f0994d456c6c5111a3caf3a5ba2b35d-640x427SAD i NATO su videli Kosovo kao svoj „ratni plen“ nakon agresije 1999. godine i priznanja Kosovo 2008. godine. Razlozi su pragamatskog tipa. Prvi razlog je američko dugoročno i strateško prisustvo na Balkanu, formiranje vojnih baza i kontrola šireg prostora prema Crnomorskom basenu i Mediteranu. Drugi razlog je kažnjavanje Srbije formiranjem proislamske „fantomske“ države Kosovo, a treći i poslednji razlog je dugoročna kontrola i eksploatacija prirodnih i rudnih bogatstava Kosova vrednih i do 1000 milijardi dolara.asasaAmerička i NATO strategija je prethodno vojnom akcijom i upotrebom municije sa osiromašenim uranijumom, kontaminirala Kosovo i region koji će u narednim decenijama uticati na depopulaciju stanovnišva u regionu. Uzgred, Kosovo je definisano kao narko teritorija sa avganistanskog i turskog puta heroina. Sve u svemu, vojna akcija SAD i NATO na Balkanu i Kosovu u vreme vlasti Bila Klintona i politike Buša mlađeg, odnosno Baraka Obame, stvorila je drugu islamsku „državu“ pored BIH u Evropi. Obe su u kategoriji „neuspelih“ protektorata .

Vesli Klark lobira za Kosovski lignit

Američke kompanije, lobisti, te bivši akteri otimanja Kosova iz Srbije, danas su zainteresovane strane za kontrolu resursa. Tako imamo „slučaj“ energetske kompanije „Inviditi“, na čijem je čelu bivši američki i NATO general Vesli Klark, a koja je na korak do dobijanja dozvole da na Metohiji eksploatiše ugalj. vb1Penzionisani general Vesli Klark želi da vlada Kosovskim lignitom. Lignit je od posebnog značaja za Kosovo. On učestvuje sa oko 97% ukupne proizvodnje električne energije, i sa samo 3% proizvodnje koja potiče iz hidropotencijala. Sa 14700 Mt, Kosovo je na petom mestu u svetu među najvećim dokazanim rezervama lignita. Lignit se prostire po celom Kosovskom, Metohijskom i Dreničkom basenu. Vesli Klark računa da bi mogao da dobije posao eksploatacije lignita u energetske svrhe od svog lobija na Kosovu, a pre svega Hašima Tačija; računa i na dobre usluge svog „ratnog druga“ generala Agima Čekua, koji bi mu stavio na raspolaganje svoju „bezbednosnu“ infrastrukturu. Sada se lobira u parlamentu Kosova da firma generala Klarka dobije posao, ali je za sada odluka odložena.

Da Vas podsetimo:  Voljena Srbija… (12) Tužno i sramno, nažalost istinito…

Soroš i Sahit Muja konkurenti generalu Klarku?

Ključni konkurent generalu Vesli Klarku u dobijanju posla rudnih potenicijala na Kosovu je Džordž Soroš, koji opet ima svoje lobiste. Po pisanju medija iz 2011., Džordž Soroš i albanski milijarder iz Njujorka Sahit Muja nameravaju da se udruže da bi eksploatisali ugalj na Kosovu. sorosmujaPlanirano je da kosovske rezerve uglja, koje se procenjuju na više od 15 milijardi tona lignita, budu korišćene kao pogon u termoelektranama koje bi obezbeđivale struju za Kosovo i ceo region. Muja, kao izvršni direktor kompanije „Albanski minerali“, namerio se na kosovske rezerve minerala, koje uključuju i olovo, hrom, cink, zlato, srebro, bakar, nikl i druga prirodna bogatstva, Sahit Muja je inače rođen u Albaniji; ekonomista iz Tirane, odrastao u Tropoji; radio je u Italiji i Turskoj na poslovima vezanim za boksit. Procena je da je Sahit Muja „težak“ oko dve milijarde dolara i da bi sa američkim i turskim investitorima ulagao u kosovski ugalj.

„Ratni plen“ SAD i NATO više od 1000 milijardi dolara.

Zapadne kompanije pre svega američke, ali i nemačke, britanske i francuske, zainteresovane su za investiranje u nalazišta i eksploataciju prirodnih resursa. Procenjuje se da je vrednost nalazišta olova, cinka, srebra, nikla, mangana, molibdena i bora na Kosmetu i do 1000 milijardi američkih dolara. Na području Đakovice i Orahovca su ležišta hroma. Bakar i mangan se rasprostiru širom Prokletija. Ležišta magnezita su na Golešu, Strezovcu, u Dečanima i Dubocu. zarko_semav

„Lidijan internešnel“ (do 2006. „Rio tinto“), otvorio je 4. novembra 2010. u Prištini svoj poslovni klub koji radi punom parom. Korporativni stručnjaci za rude i minerale saopštili su krajem 2008. procenu, da rezerve olova u „Trepči“ iznose 425000 tona olova, 415000 tona cinka i 800 tona srebra; da su rezerve nikla 185000 tona i kobalta 6500 tona; da su u rudniku „Grebnik“, južno od Gline, dokazane rezerve 1700000 tona boksita. Četiri tone boksita sadrže dve tone glinice, iz kojih se dobija tona aluminijuma. „Grebnik“ bi, dakle, mogao da proizvede 425000 tona aluminijuma. Do sada utvrđene rezerve feronikla na Kosmetu su 15000000 tona, ali se procenjuje da su i mnogo veće.

Da Vas podsetimo:  Povratnički život u ličkoj Klapavici

Tomislav Kresović

Vidovdan

1 KOMENTAR

  1. A kako to da oni trguju sa prirodnim resursima Srbije a niko iz Srbije jos nije podneo krivicne prijave pred medjunardnim sudovima zbog toga?
    Sbija se mora i sudskim putem boriti za svoje prirodno blago i svoj teritorij, narod koji je proteran treba da tuzi sve te strane kompanije i politicare zajedno sa siptarima i trazi povracaj svoje imovine. 70% teritorije Kosova i Metohije je crkvena zaduzbina metoh SPC i nasih manastira. Ponistiti zakone koje su komunisti doneli nako 1945 i pred sudovima se boriti za svoje. Stalno i stalno terati pravdu, jednom ce se i uspeti.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime