Teške i izazovne životne situacije u kojima nam se čini da nemamo izlaza i da smo potpuno nemoćni, navedu nas na odluke koje nam nikada ranije ne bi pale na pamet ili ne bismo imali hrabrosti za njih. Tada se neretko dešava da pomoć u razrešenju problema neki potraže u psihoterapiji, neki u energetskoj psihoterapiji, kvantnoj medicini, astrologiji, tarot kartama, kursu jezika ili plesa… Oni očajniji ne prezaju ni od toga da pomoć potraže „na kraju sveta“, kod „žena koje umeju da vide“. Bitno je samo probati što više stvari da ne bude da niste pokušali. Kada uradite sve što je do vas, preostaje vam samo da skrštenih ruku čekate da stvari dođu na svoje mesto. E, tu je caka! Kako se to desi da se pojedinima ipak ne reše važna životna pitanja? Da li možda nisu dovoljno iskreno tražili pomoć ili nisu isprobali baš sve mogućnosti? S druge strane, kako se nekom drugom, eto, sve baš tako lako namestilo i „karte se otvorile“?
Na ova razmišljanja me je naveo susret sa bliskom prijateljicom, koja je nakon decenije rada u jednoj stranoj kompaniji, sa pristojnim uslovima za ovdašnje prilike, dobila otkaz. Kaže da je pre toga već godinu dana unazad na posao odlazila sa mučninom u stomaku i svega joj je bilo dosta – i posla i kolega i spletki kojih ima svuda i obaveznih tim bildinga i nadobudnog direktora. U potaji je molila boga da dobije otkaz, ali sa adekvatnom otpremninom, da bi mogla da započne drugačiji život, daleko od modernog ropstva od devet do pet.
Jednog dana joj se san i ostvario. Otkaz joj nije uručio direktor već njegova zamenica, navodno, jer su dugi niz godina blisko sarađivali, pa nije želeo da joj u lice kaže da više nije potrebna firmi. Momenat u kome je dobila otkaz je trenutak u kom je osetila potpuno oslobađanje.
Svoju priču je nastavila priznanjem da je pre ovog događaja išla kod izvesne dame da joj gleda u tarot karte i da joj je ova videla otvorene puteve. Pre toga je, u pauzi između dve seanse reikija, otišla do neke babe, koja joj je rekla šta treba da uradi da joj stvari krenu nabolje. I astrolog, sa kim se redovno konsultovala putem telefona, rekao joj je isto: „Čeka te nova šansa“.
Umirena prethodnim obećanjima sa svih strana, nakon doživljenog „hladnog tuša“ sa otkazom, otišla je kući i konkurisala za posao na prekookeanskom brodu, koji je dugo priželjkivala. Oskudno znanje engleskog ju je malo brinulo, pa je rešila da poradi na tome. Posao iz snova je dobila iz prve. Rekli su joj da im je potrebna osoba baš njenih kvalifikacija i ubrzo je pakovala kofere za put oko sveta.
Naš prvi susret posle godinu dana protekao je prilično inspirativno. Srećna i zadovoljna je pričala o novom poslu i iskustvima. Vrlo motivisana, setila se i primera poznate urednice magazina „Vog“ – čuvene „modne Biblije“ – Ane Vintur, koja je počela da napreduje u profesionalnom smislu nakon što je izgubila posao koji je nije inspirisao da bude najbolja verzija sebe.
Moja prijateljica, sa novostečenom energijom Opre Vinfri i Ane Vintur zajedno, tom prilikom mi je održala i kratak kurs preživljavanja i snalaženja u savremenom dobu, pod parolom da se čuda dešavaju i da je sve moguće samo ako se dovoljno potrudiš:
„Moraš da probaš sve, od astrologa do vračare, dužna si da sebi obezbediš bolji život. Ne vredi ništa da sediš i da misliš da će se stvari rešiti. Neće! Moraš sama da se pokrenes.“
Naterala me je da se zamislim i zapitam da li je zaista nedovoljno to što dobro i vredno radimo i nadamo se da će pravda jednom biti zadovoljena. Da li je neophodno proširiti vidike, potražiti čak i alternativnu pomoć, ili je sve to opet subjektivni osećaj da smo mi zaslužni za stvari koje su nam se igrom slučaja namestile?
Goca Savković
