Poznato je iz istorije, da kada su neka zemlja , ili zajednica, u krizi, da se tada stvara plodno tlo za potragu krivaca, traže se žrtveni jarci, na koje će se baciti krivica. Kada je Nemačka bila sve više rastrzavana velikom ekonomskom krizom, i posledicama nepromišljenih ratova u koje se olako upuštala, masovnim nezadovoljstvom radnika i siromaštvom, uvek je uzimala maha jarosna hajka na Jevreje.
Današnja Srbija kopni, to svi mi prepoznajemo, njoj predstoji, ako se ništa energično ne preduzme, ubrzano slabljenje i smanjenje teritorije. Umnožavaju se svakojaka sumnjičenja: za našu stradaniju su krivi susedi, etničke i verske manjine, pojedine političke stranke, NVO, pojedini političari koji su prodali zemlju da bi napunili džepove, popovi, sekte, homoseksualci, komunisti, mafijaši, tajkuni, međunarodna zajednica, EU, NATO, pojedine velike države, itd.
Ovakva sveopšta i paušalna sumnjičenja, ma koliko u pojedinim segmentima bila osnovana, su pre svega prisutna u siromašnim i zaostalim društvima u kojima nedostaje temeljita naučna analiza društva.
U Srbiji se, mada to nije nikako raširena pojava, u ovakvim okolnostima, sve više podgreva netrpeljivost pojedinih Srbijanaca prema Crnogorcima koji žive u Srbiji.
Upravo bih hteo da se time pozabavim detaljnije.
Zašto baš na Crnogorce? Da li se radi o masovnijoj netrpeljivosti? Da li je ova omraza zasnovana na činjenicama ? Ili je na delu etnička iracionalna predrasuda? Pogrešna procena? Koja kuhinja podgreva ovu omrazu?
Činjenica je da su naročito posle Drugog svetskog rata, a i kasnije, razni moćnici, policajci, sudije, direktori, itd, bili poreklom Crnogorci, neki od njih su se ponašali nasilnički, uzurpatorski u Srbiji, ili u Vojvodini.
Ali, istini za volju, Srbijom je bila prekrivena komunističkim represivnim aparatom, rasprostranjenim diljem Srbije , sve do najmanjih pora. A tu su ipak daleko najbrojniji bili Srbi iz Srbije, Srbijanci, a ne Srbi iz Crne Gore, Crnogorci.
Dakle, bilo je privilegovanih pojedinaca Crnogoraca u Srbiji, ali se nikako ne može reći da se radi o većini Crnogoraca koji su bili privilegovani u Srbiji u to vreme. Naprotiv, činjenica je da je većina građana Crne Gore koji su se zatekli u Srbiji, delila tegobnu sudbinu ostalih građana Srbije.
Isto je tako neoboriva činjenica, da su Crnogorci u Crnoj Gori takođe podnosili ništa manje tegobne i i zlehude sudbine prethodnog poretka, isto tako kao i oni u Srbiji, komunizam je građane Crne Gore ojadio isto onoliko koliko i građane Srbije, ako ne i više.
Danas se sve češće čuju ogorčene tvrdnje da Srbijom da dan danas vladaju sve sami Crnogorci, od šefa države, preko ministara i tajkuna, policajaca , sudija, direktora, sve do mafijaških klanova i kvartovskih reketaša. U nauci postoji načelo: BOLJE JE NE ZNATI NIŠTA, NEGO LI DELIMIČNO! Ovakva tvrdnja je takođe dobrim delom neosnovana, rekla kazala.
O čemu se ovde radi? Ovo je pogodna prilika da se progovori o našim zrelostma i nezrelostima.
Pre svega mi smo za vreme komunizma, ne samo Crnogorci, nego i Srbi iz Srbije, a delimično i pripadnici drugih republika SFRJ, počinili ogromne katastrofalne pogreške. Komunističkim vlastodršcima je bila udarila vlast u glavu, oni koji su živi, to sada treba jasno da shvate. Bila su takva vremena, nedostajala im je vremenska i emotivna distanca, znanje, svest, iskustvo u vladanju. Oni su bili ubeđeni da su perjanici novog, najpravednijeg društva, te da im je otuda sve dozvoljeno, opravdano, da oni kao vođe najpravednijog sistema u istoriji treba da budu u svemu privilegovani, da im je dozvoljeno da otmu, kazne. “Bog je sebi prvo napravio kapu“!
Pokazalo se kasnije, a to se tako jasno vidi danas, da su bili u zabludi, komunizam nije bio putovanje u Obećanu zemlju, nego surov obračun sa većinom građana. Ovo što se danas dešava je posledica ondašnjih propusta i grešaka.
Šta se dešavalo u Srbji, kako su građani Srbije videli ondašnje ostrašćene vlastodršce? Prezirali su svoje nadmene birokrate sunarodnike iz Srbije, oni su bili omraženi. A još veća omraza je bila prema onim oholim moćnicima koji nisu bili iz Srbije: “Eto, oni su Crnogorci, Likote, Bosanci“. A radilo se o pojedincima, nisu bili ništa gori, ili bolji, ni komunistički moćnici iz Srbije. Ne može se reći “Progone nas Srbijanci“, ali se onda može ostrašćeno ustvrditi: “Crnogorci“. Kao što je u bračnoj zajednici kada pukne u istonacionalnoj bračnoj zajednici, je kriv drugi “jer je loš“, a u dvonacionalnoj“ kriv je onaj drugi jer je druge nacionalnosti“.
Treba zagledati i u drugu stranu medalje. Pojedini politički moćnici iz Crne Gore su takođe pravili kardinalne pogreške. Umesto da shvate da su u vrlo delikatnoj poziciji i ulozi, koja nalaže veliku opreznost i promišljenost, da bi svojom nepromišljenom ohološću mogli izazvati omrazu srbijanskog stanovništva, neki od njih su se prsili, postajali osioni. Takvih izolovanih oholih pojedinaca ima i u današnjoj Srbiji. Oni su najobičnije neznalice.
Dake, pogreške su bile na obe strane.
Izvucimo pouke grešaka pršlosti. Podli i podmukli intriganti su od 1945 pa nadalje, vrlo budno pratili interakcije Srba starosedeoca . i dođoša (naročito Bosanaca, Ličana , Crnogoraca i Hercegovac, ali i onih iz Srbije), sa ciljem da susret Srba različitih kultura, i značajnih razlika u posedovanju političke moći, izokrenu, umesto u ispravne procene, harmoniju i slogu, u otrovnu omrazu. Koja nažalost traje do današnjih dana. Neka neko objasni, kako je to moguće, da su danas mnogi Srbi starosedeoci Vojvodine, vrlo odbojni prema Srbima iz Crne Gore, BiH, Krajine, ili iz Srbije, da čak postoji sklonost kod nekih od njih, da su im ponekad od njih bliži Hrvati, Bunjevci, Slovaci, Rumuni pa i Mađari.
Nama Srbima je danas potrebna sloga više nego li ikad ranije. A ne nove međusobne podele. Potrebne su nam nove mudrosti, i nama iz Srbije i onima iz Crne Gore. Sami pak Crnogorci u Srbiji moraju da shvate današnju situaciju, njima nije nimalo lako između čekića i nakovnja, između Matice Crne Gore i sadašnje domovine Srbije, iz opravdanih razloga ne smeju da se izjasne protiv aktuelne politike crnogorskog režima, a sa druge strane znaju da je imidž Crnogoraca u Srbiji opterećen prethodnim predrasudama lokalnog stanovništva koje je sklono da ih neretko vidi kao “osione komunističke progonitelje“,“ Cetinje – Dedinje“ , koji su unsretili njihove roditelje i pretke, da i dan danas ključne pozicije drže Crnogrci, itd. Od onih u Srbiji koji su poreklom Cnogorci, se zahteva velika mudrost. Treba da u Srbiji budu krajnje skromni, odmereni, promišljeni. Nažalost, ima i dalje pojedinaca sklonih da manifestuju silništvo i osionost, što dodatno komplikuje položaj Crnogoraca u Srbiji. Ovde se radi i o odnosu prema izbeglicama sa Kosova, iz Bosne, Krajine, pojedini građani Srbije, starosedeoci, su ponekad skloni da paušalno optužuju većinu izbeglica sa Kosova, iz Bosne i Hercegovine, iz Hrvatske, da su mafijaši, bogati, da brže dolaze do posla, da su privilegovani na štetu lokalnog stanovništva. Pojedine pak izbeglice ističu da su diskrinminisani u Srbiji., što je takođe paušalno (Ima pojedinačnih slučajeva).
Posebno je složeno u Vojvodini. Jasnije nam je danas, posmatrano iz današenje perspekive, da su nas ostrašćene i zbunjene, od 1945 godine sa strane podsticali jedne protiv drugih. Srbe dođoše i starosedeoce. Srbe neobrazovane, ogrubele borbama u šumama, su pozavađali i podelili po političkoj osnovi, što današnji vojvođanski separatisti lukavo pokušavaju da prodube. Sve čine da prodube loše procene između Srba iz Vojvodine i onih koji su tamo došli. Vrlo je čudno da su pojedini vojvođanski Crnogorci skloni da osamostaljenje Vojvodine vide kao dobro rešenje za njih, “bolje nego da budu u omraženoj Srbiji“.
Plodovi zla džikljaju.
Srbi i Crnogorci su jedan narod. Više od toga, čitajmo Njegoša, Marka Miljanova, naše narodne pesme, Crnogorci su SRPSKA SPARTA, oni su cvet SRPSTVA. Etnolozi, i ne samo oni, dobro znaju da je cela Zapadna Srbija po jeziku, duhu, etnosu, sličnija severu Crne Gore, onima iz doline Lima, od Nikšića, pa i cele Crne Gore, nego li Srbijancima južne ili jugoistočne Srbije. Pogledajmo u etnološka štiva o poreklu stanovništva pojedinih regija Srbje, sve do velike Morave, prevagu odnose oni koji su poreklom iz dinarskih krajeva(Hercegovine, Crne Gore, Raške, Bosne).
To što crnogorski lideri tvrde drugačije, je posledica pritisaka spolja. Očigledno, da takav postupak lidera Crne Gore, ima vrlo širok spektar negativnih, katastrofalnih posledica, neke se sagledavaju danas, a to će se videti sve više u budućnosti.
Jedna od posledica ovakvog prebrzog, iracinalnog, vrlo pogrešnog koncepta Crne Gore, se odražava na položaj Crnogoraca u Srbiji.
Razumeti, znači oprostiti, nije lako ni crnogorskim liderima. Oni su na to primorani.
Već vekovima traju zavade južnih Slovena, po nacionalnom i verskom ključu. Nova vremena donose nove pristupe, ali opstaju ona prethodna vekovna načela. Videli smo šta se sve podešavalo u ratovima 90-ih godina prošlog veka, ponovo je trijumfovala otrovna pakost zloba stare izanđale zlokobne dame DIVIDER ET IMPERA, nastao je novi MAGNUM CRIMEN. Nažalost doktrina ZAVADI PA VLADAJ se produbljuje na Balkanu, obogaćena novim otrovnim sadržajima: Crnogorci nisu Srbi, Crnogorci nisu Sloveni, nego Iliri, Tračani, kakva besmislica: u Crnoj Gori žive dva naroda- Crnogorci i Srbi, Hrvati su Iranci, Srbi su većinom Turci. Podela na Crnogorce i Srbe, deoba dve crkve, odbijanje Srbijanaca da ne dolaze na Crnogorsko primorje a da idu u daleku Tursku, je najopasnija od svih, to je paklena naprava postavljena u temelje SRPSTVA, poslednji korak konačnog razjedinjenja Srba.
U duhovno klonuloj Srbiji bujaju džinovski plodovi svakojakih nesuvislosti, jedna od njih je što oni iz susedstva koji su sprovodili pogrome nad Jevrejima , im se sada zdušno ulizuju, uviđajući koliko su Jevreji moćni, da se izbave iz stradanije, a Srbima koji su stradali u Holokaustu zajedno sa Jevrejima (u Srbiji nikad nije bilo progona Jevreja), žele da podmetnu kukavičje jaje anti-semitizma, da ih tako izoluju, gurnu u ambis.
Mi Srbi pravoslavci smo iz Srbije, Crne Gore, bilo gde da se nalazili. Mi južni Sloveni smo braća iako smo podeljeni vekovima na Pravoslavce, Katolike i Muslimane. Uspostavimo ispravne procene, pomirenje, slogu. Negujmo naše vekovno nasleđe: ne mrzimo. Ne postoje Nebeska i Zemaljska Srbija, postoji Srbija ispravnih procena i Ljubavi, umesto mržnje. Srbija Ljubavi je Nebeska Srbija. A nas žele da gurnu u blato mržnje.
Tomislav Krsmanović
_________________________
U produžetku objavljujemo i kratak osvrt urednika portala „Glas Dijaspore“ Dušana Nonkovića na gornji tekst Tomislava Krsmanovića:
Mislim da je autor (T. Krsmanović) načeo važnu temu, koja je više deo tog problema nego rešenja, pa ipak ga vredi pročitati. Ne bih se složio sa navodom da je i crnogorska vlada nemoćna, jer mora da sluša strani faktor! Ako je nemoćna nek podnese ostavku.
Što se tiče paušalnih optužbi, mogu samo potvrditi, a i više puta sam objavljivao u Glasu Dijaspore, da je paušalno prosuđivanje, u stvari, alatka tuđeg faktora kako bi zavadio i vladao. Ali to ustanoviti je jedno a praktično rešenje sasvim nešto drugo. Mi znamo da po Srbiji, a i po drugim bivšim republikama Jugoslavije, vršlja više od pedeset stranih tajnih službi koje rade u interesu stranog faktora, odnosno okupatora.
Naravno da nam je potrebno Jedinstvo, ali ono neće doći samo s tim što to ustanovimo, već samo sa stvaranjem uslova za dobar životni standard, a to nam vlastodršci neće nikad dobrovoljno dozvoliti, jer bi u tom slučaju bili neovisni i jaki pa i otporni na mešanje sa strane. Uvek i uvek iznova govorim da je u gladnoj kući uvek svađa, pa nam strani faktor baca po koju kosku nacionalizma, šovinizma, da se glođemo oko nje, kako bi njega (strani faktor), uzroka svih beda i nedaća, pustili na miru, odnosno, dok se bavimo samim sobom može biti siguran da se nećemo baviti njima. Sve dok pas ujeda štap kojim ga se džaga, a ne ruku kojom se upravlja štapom, sve dotle će ga taj štap i dalje džagati.
Da bi to pitanje rešili, i o tome sam pisao, treba diskretno dobiti od Rusije obavezujuće obećanje da će Srpsku privredu finansirati u dovoljnoj meri kako bi se u što kraćem roku transformisala u Evroazijskom konteksu kako ne bi došlo do masovne nezaposlenosti u slučaju blokade zapadnog privrednog i bankarskog faktora. A za to bi trebalo neko da pregovara sa „Rusima“.
