Šta treba danas da uradimo u Srbiji da bi se spasili?
Možda je najbolje da to objasnim kroz jedn poučnu priču.
Istinitu.
U kojoj sam učestvovao.
U julu 1982.godine poveo sam beogradsku brigadu sa opštine Palilula na radnu akciju na legendarnu Petrovu goru u Hrvatsku.
Bio sam komadant brigade.
Prvi put.
Pre toga sam bio običan brigadir.
Šestostruki udarnik, koji je uvek bio među najboljim radnicima.
Doktorirao sam lopate, krampove i kopačice na zemljanim radovima.
Virtouz sam bio na kopačici.
Umetnički nedostižan.
Stilski perfekat.
U slobodnom izražaju neuhvatljiv.
U nekoliko opklada ko će da pobedi u kopanju kanala, ubedljivo sam trijumfovao.
Savladao sam čak i one koji su bili i deset godina stariji od mene.
Koji su bili nekoliko puta fizički jači od mene.
I koji su bili fizički radnici u svojim firmama.
Ali, koji, ipak, nisu znali tehniku kopanja.
Tajnu su me naučili moji stari iz Strmice.
Doduše,moram da priznam, nije mi bilo ni teško da kopam zemlju bez kamena, jer sam prošao spartansku školu kopanja u krševitoj Dalmaciji.
Na radne akcije sam otišao bez pristanka roditelja.
Prijavio sam se sa sedamnaest godina i pobegao od kuće.
Nisam išao na radne akcije da bih samo radio.
Imao sam preko leta previše posla i na selu.
Krenuo sam na radne akcije da upoznam mlade drugih nacija i vera.
To mi je bio prioritet.
Hteo sam da vidim gde mi je bilo mesto u tom društvu.
Odrastao sam u srpskoj sredini i nisam imao prilike da se družim sa drugim nacijama i verama.
Hteo sam da ih bolje upoznam.
Smatrao sam da je to najbolje tamo gde se radi.
I gde se brzo može da vidi ko je pravi.
Na letovanju to ne može da se doživi.
Morao sam da odvojim mesec dana i da odem na radnu akciju.
Nisam pogrešio.
Bila je to moja velika škola života.
Odlučio sam, poslednje moje brigadirske godine, da budem komadant brigade, jer sam hteo na drugačiji način da vodim brigadu.
Pošto mi motiv nije bila politička karijera, napravio sam brigadu prema svojoj zamisli.
Tako sam poveo 25 devojaka i 30 mladića na radnu akciju.
Nije bilo uobičajno da brigade imaju toliko devojaka.
Na trasi sam se ponašao kao običan brigadir.
Kopao sam svoje deonice zajedno sa ostalim brigadirima.
To je bio skanadal za komunističke funkcionere komadante.
Koji su gradili svoje političke karijera na radu brigadira.
Nisam ni išao na večere komadanata, nego sam slao dežurnog u brigadi.
To su mi hrvatski omladinski funkcioneri iz štaba mnogo zamerili.
Mislili su da ih ponižavam.
Mene je bilo baš briga.
Brigada me je obožavala.
Prihvatala je sve moje ludosti.
I bili smo zaista najbolji.
Devojke su bile odgovorne i požrtvovane.
Stvorili smo našu malu zajednicu.
Disali smo svi jednim dahom.
Negde na polovini radne akcije, zapušio se ženski toalet.
Jedne od kabina.
Toalet je bio u postavljenom kontejneru.
Julske temperature su bili jako visoke.
Čitavo naselje je nesnosno smrdelo.
Bilo je pet brigada.
Dežurna brigada toga dana nije očistila kontejner.
Ni ona sutradan.
Celo naselje je smrdelo u predivnoj šumi.
Uveče je sazvan vanredni satanak komadanata.
Morao sam da idem.
Optužili su moju brigadu.
Zašto nas?
Zato što imam najviše devojaka.
Kakva je to glupost?
Zašto bi moje devojke to uradile?
Koji je dokaz?
Nema dokaza.
Pretostavljaju da su one, jer ih ima najviše.
Poludeo sam od besa.
Svašta sam im rekao.
I izašao.
Otišao sam pravo kod devojaka u sobu.
Ispričao im da su one optužene.
Zaplakale su koliko su bile povređene.
Tražio sam istinu.
Rekle su mi da one nisu to uradile.
Verovao sam im.
Ujutru smo mi bili dežurna brigada.
Nesnosan smrad se širo naseljem.
Letnja žega je bila sve veća.
Šta ako izbije neka zaraza?
Nešto smo morali da preduzmemo.
Kada smo se vratili sa trase, postrojio sam brigadu.
Ispred ženskog toaleta.
Smrad je bio nesnosan.
Ispričao sam i momcima šta se dešava.
Optužene su naše devojke.
Danas smo mi dežurni.
Problem moramo da rešimo.
Ostavili su ga namerno nama.
Neko mora da se žrtvuje.
Ko će?
Tražio sam momke da se izjasne.
Neko od nas muškaraca mora da uđe unutra i da to otčepi.
Mora da zavuće ruku u taj otvor čučavca.
Neka od devojaka je bacila uložak.
Koji je zapušio odvodnu cev.
Ko se javlja?
Ko je dobrovoljac?
Stojim ispred stroja.
Gledam mladiće.
Sagnuli glave.
Niko se ne javlja.
Devojke ih gledaju.
Ko će?
Ponavljam.
Namerno.
Mora rukom da se otčepi.
Mora neko ruku da gurne u te fekalije.
Mora neko da uđe u ta začepljena govna.
Nema drugog rešenja.
Ko će?
Stanka.
Momci ćute.
Sagnuli glave.
Devojkama neprijatno.
Niko neće.
Dobro.
Kad neće niko, onda moram ja.
Zato sam komadant.
Skidam se.
Ostajem samo u kupaćim.
Spido, teget.
Tada su bile u modi.
Na plažama u Dalmaciji.
Ovde su u drugoj funkciji.
Donose mi neku veliku najlonsku kesu.
Uvlačim desnu ruku.
Vežu mi tankim kanapom za mišicu.
Samo da ne spadne.
Okrećem se stroju.
Hajde, svi u glas, da vas čujem.
Hu-hu! Hu-hu! Hu-hu!
Iz sve snage!
Hukću.
Jače!
Moram da vas čujem nad onom rupom.
Jače!
Podižem adrenalin.
Tražim podršku.
Udahnem duboko tri puta.
I zaronim.
Kopam.
Kao sumanut.
Ne prekidam.
Kopam.
Sve dublje i dublje.
Čitava ruka do ramena mi je u govnima.
Legao sam na pod.
Napipavam vrhovima prstiju uložak.
Samo kesa da izdrži.
Jače!
Hu-hu! Hu-hu! Hu-hu!
Uhvatim ga.
Vadim uložak.
I sve što curi sa njega.
Momci na vratima povraćaju.
Jače!
Hu-hu-hu-hu-hu-hu!
Brekću!
Iz sve snage!
Čuje se spasonosno – PLOP!
Otčepljeno!
Bacam kesu.
Momci je odnose.
Crevom perem čitav toalet.
Voda sve pere.
Sem prljavog obraza.
Odmah perem i sebe.
Donose mi sapun.
Trljam se iz sve snage.
Izlazim na verelo sunce.
Prijaju mi sunčevi zraci.
Sve je prošlo dobro.
Završili smo posao.
Toalet ponovo radi.
Nisam mogao da ručam.
Otišao sam tek na večeru.
Kuvarica mi spremila puding od čokolade.
Za nagradu.
Saznala je da to volim.
Počinjem da jedem.
Odjedanput mi mučnina.
Trčim u šumu i povraćam.
Danima ne mogu ništa da jedem.
Srbija se zapušila.
Politički ološ nas je uvalio u govna.
Smrdi na sve strane.
Zarazili su čitavo društvo.
Ugrozili su opstanak zajednice.
Neko mora da ovo otčepi.
Neko mora da gurne ruku u ta politička govna.
Za spas države i naroda.
Neko mora.
Ko će?
Branko Dragaš
Izvor: dragas.biz
Neko mora da gurne ruku u
Za spas države i naroda.
Neko mora.
Ko će?“
Ta man’te g. Dragaš, kako “ ko će“? Samo onaj, koji već ima iskustva to jest sa guranjem (do ramena, jer običan fisting, izgleda, neće biti dovoljan). Logično je da to čini neko ko je to već radio. Man’te se femkanja da ko ne pomisli kako se preporučujete, kao nekad pukovnik Goran Jevtović. Vi umete, vešti ste, čak ste lepo i opisali – ja sam se na momente ježio, naročito onaj uvod, kao iz skojevskog priručnika – pa posle, ono postrojavanje, dramatična prozivka, u-jeee, niko neće, i onda se Vi, po običaju žrtvujete. Ah, pa onaj mopasanovski opis nađenog, kako prožima… Pretpostavljam da se radilo o ulošku. Da ste se samo setili da ga osušite na suncu, mogli ste posle da ga koristite za kuvanje čajeva, kao što to,čujem, rade drakule po Beogradu. Ali, to je već drugo. Dakle, go on, go for it g. Dragaš, zavucite, nađite, izvucite, sačuvajte, KAO I SVI DOSADAŠNJI VLADARI U OVOJ SRBIJI. I što je najvažnije – nemojte se jediti. Svratite, lepo je kod nas, u Banatu. Debilno, ali lepo.