Otvoreno (drugo) pismo Slavki Drašković

ATT: Delegatima u Skupštini dijaspore i Srba u regionu
Članovima odboru za dijasporu i Srba u regionu
Upravi Srpskog saveza u Švedskoj
Srpskim organizacijama u dijaspori
Medijima u matici i rasejanju 

Poštovana gospođo Drašković,

Prošlo je skoro mesec dana od kad sam Vam uputio odgovor na Vaše prvo pismeno obraćanje delegatima Skupštine dijaspore i Srba u Regionu, pismo koje je objavljeno i na raznim informativnim portalima, a u njemu i dodatna pitanja. Niste odgovorili. Upoznat sam sa neprijatnom činjenicom da su Vam se i drugi delegati obraćali i da ni njima niste odgovorili na njihova pitanja. Time ste prekršili „Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja“ („Sl. glasnik RS“, br 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010).

Takvim ponašanjem dajete legitimitet dijaspori koja smatra da niste prava osoba za funkciju direktora Vladine Kancelarije za saradnju sa dijasporom. Godinama ste odbijali, kao predsednik ogranka Srpskog Kongresa Ujedinjenja u Srbiji, da odgovarate na pitanja o Vašoj organizaciji i o vašim aktivnostima i eventualnim rezultatima. Ni tada niste imali osnov da u jednom otvorenom društvu ignorišete postavljena pitanja, ali kao državni službenik vi imate zakonsku obavezu da odgovarate na pitanja.

Nerazumljivo je da ni delegatima u Skupštini dijaspore još niste dostavili planove aktivnosti Kancelarije, koje ste prezentovali u republičkom parlamentu, kao ni predlog budžeta za 2013. godinu, a delegati su to od Vas tražili. Sramota je da i mi, delegati, putem medija saznajemo šta u „našoj“ kancelariji Vi i Vaši saradnici radite.

Ovakvo ponašanje od Vas, koja je postavljena na ovu funkciju i pored suprotnih stavova većeg dela organizovane dijaspore, nastavak je sramote ponašanja i nakaradne politike Republike Srbije prema svom rasejanju. Sa vašim (ne)radom inicirate i dalje pitanje potrebe i svrhe postojanje Kancelarije, osnovane sa ciljem „za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu“ a u suštini sve što radite u ime i za dijasoru, radite bez i znanja dijaspore i bez dijaspore. Jedno od navedenih razloga za ukidanje Ministarstva je bila i potreba štednje, a pored zaposlenih u MZD vi zapošljavate nove osobe, koje takođe, kao i Vi, očigledno imaju malo iskustva u radu sa dijasporom. I tražite još para iz budžeta?!

Kancelarija u medijima

Obzirom da je meni i kao građaninu i prvenstveno kao delegatu u Skupštini dijaspore, jedina mogućnost da se informišem putem medije o aktivnostima državne institucije koja ima za cilj da poboljša saradnju sa dijasporom, dozvolte da prokomentarišem, ili tačnije da postavim nekoliko pitanja u vezi Vaših izjava i aktivnosti (putovanja).

22. novembar, intervju u Večernjim Novostima u kome se navodi da Vi smatrate da dijaspori „treba omogućiti prava glasa svuda, ali i da imaju svoje predstavnike u parlamentu“.  U razgovoru sa Večernjem novostima, pominjete četiri teme; doznake, pravo glasa, predstavljenje dijaspore u parlamentu i Srpski jezik. Pored ovoga i da smatrate da je Kancelarija dobila premalo sredstava.

Pitanja:

1. Zašto imate potrebu da Vi u svakoj izjavi govorite o doznakama, novcu koji ljudi iz rasejanje šalju svojoj rodbini i prijateljima? Da li Vi imate neke zasluge što je srpska dijaspora prema istraživanju Svetske banke među prvih pet u svetu po doznakama?! Da li imate nameru (i možete) da olakšate dijaspori slanje novca tako što će se ukinuti razne takse, što bi omogućilo da više novca stigne u maticu? Šta konkretno predlažete?
2. Kako mislite da se obezbedi svakom državljaninu da lakše koriste ustavom dato pravo glasa? Pominjete elektronsko glasanje, kao da je to neka nova, vaša ideja, a ja sam delegat organizacije čiji je predsednik godinama i pisao i govorio o toj potrebi. Da li Vi predlažete neki konkretan, postojeći model elektronskog glasanja, ili će Kancelarije da „osmisli“ neki nov? Da li imate podršku Vlade za izmenu Zakona o izborima pre sledećih parlamentarnih izbora? U članku koji je objavljen 16. decembra na portalu „Večernje Novosti“, govorite o dobrim primerima iz Hrvatske i Bosne?! Hrvatska još nije usvojila konačan zakon i ovih dana je o tome diskutovala u svom parlamentu. Zašto niste, kada to znaju i ptice na grani, pomenilu uspešne modele elektronskog glasanja npr. iz Estonije koja je bila prva država u sveta koja je uvela takav model? Ili što niste pomenuli modele iz Francuske, Švajcarske itd?!
3. Govorite o pozitivnoj diskriminaciji i o tome da dijaspora treba da ima 5 predstavnika u parlamentu. Da li ste sigurno da dijaspora zaista to želi?! Ako je odgovor pozitivan, onda nam navedite koje organizacije podržavaju pozitivnu diskriminaciju i kako će se (i ko će) odrediti ili birati te predstavnike?

25. novembra na portalu lista „Pravda“ objavljen je tekst o Vašoj poseti u Rumuniji. U tom izveštaju čitamo da ste imali prilike da se sretnete i sa predsednikom Skupštine dijaspore, Slavomirom Gvozdenovićem. Da li ste razgovarali o Skupštini dijaspore i Srba u regionu, i ako jeste, zašto ne znamo šta ste se dogovorili? Tim pre što predsednik Skupštine ništa ne obaveštava o svom „radu“ ni dijasporu ni delegate Skupštine, a bilo bi dobro, bar kao delegat, da saznamo barem nešto. U članku stoji i sledeće:

„-Kancelarija će nastaviti da podržava pokrenute projekte, a pokrenuće i neke nove, najavila je Draškovićeva.“

O kojim projektima je reč? Prethodno Ministarstvo nas nikada nije obavestilo o nekim projektima koji su podržavani u Rumuniji, i u čemu je, na koji način i sa koliko novca se sastoji ta podrška. Tokom ranije posete Rumuniji, delegati su saznali da država uveliko finansira rad Srpske zajednice u Rumuniji, ali nikad nismo, a tražili smo podatke, mogli da saznamo kolika je velika ta podrška i koji su rezultati te podrške do sada.

Na internet portalu RTS, 3. decembra 2012. objavljen je članak: „Poslovne veze matice i dijaspore“ iz koga smo saznali da je delegacija Kancelarije boravila u Čikago u prestižnom hotelu Hajat i da je zajedno sa Kongresom Srpskog Ujedinjenja bila organizator skupa. Ovo je, koliko je meni poznato, već tradicionalno okupljanje Srba u SAD a zna se da ste Vi, kao predstavnik KSU, bili organizator tog skupa. Takođe je poznato da ste godinama odbijali da odgovarate na pitanja koji su dosadašnji rezultati ovih okupljanja. Ukoliko je Republika Srbije sada, a verujem da je i ranije, bila ne samo jedan od organizatora, već i glavni finansijer, (plus Privredna komora Srbije i druge kompanije) sa koliko novca su građani Srbije finansirali ovaj skup? Takođe me zanima da li su Vas, ako vi niste znali, vaši savetnici i pravna služba Kancelarije obavestili da ovo može da bude klasičan primer konflikta interesa? Vi ste u svojstvu direktor Kancelarije verovatno odobrili isplatu nekih finansiskih srestava organizaciji u kojoj ste do juče bili zaposleni, bili ste i verovatno ste i dalje (jer niste objavili suprotno) član KSU?!

Budžet 2013

Prema Zakonu o dijaspori Vaša kancelarija bi trebalo da služi kao servis dijaspori ali i nama delegatima. A Vaša kancelarije, odbijanjem da delegatima prosleđuje materijale i dokumente koje tražimo, svesno krši isti taj zakon. Vi ste delegatima, znači i meni, već trebali da dostavite Vaš predlog o budžetu, kao i Vaš plan aktivnosti za 2013. godinu. Takođe ste trebali da nas obavestite o finansijama, naprimer koliko je novca ostalo na računu Kancelarije za 2012. godine i šta ste planirali sa tim sredstvima.

Umesto da „naša“ ili „Vaša“ Kancelarija delegatima pošalje traženu dokumentaciju, morali smo da gubimo vreme tražeći zvanične dokumente.

Prema Vašem predlogu Budžeta za 2013. godinu nema nigde posebna stavka koja se odnosi na Skupštinu dijaspore i Srba u regionu?! Od budžeta koji iznosi 334 453 000RSD, skoro 90 000 000RSD idu na plate, putovanja i celih 18 000 000 dinara (160 000EUR) na „usluge po ugovoru“. Država Republike Srbije odvaja godišnje skoro 800 000EUR za plate zaposlenima u Kancelariji. Pitanje: šta konkretno građani Srbije i njena dijaspora imaju od toga? Verovatno ništa kao i do sada, osim što će par pojedinaca lepo da žive od priče oko dijaspore.

Jedna stavka u predlogu budžeta je „Stalni troškovi“ i u to se ubraja „Deo sredstava ove aprorijacije namenjen je prenošenju TV programa iz Srbije u svet i unapređivanju komunikacije sa dijasporom posredstvom interneta i novih tehnologija“. Iznos za ove „stalne troškove“ su 132 900 000RSD (1 180 000EUR). Da li je to što RTS namenski pokazuje za rasejanje, i što će još neko da „pokazuje“ zaista toliko vredno? Dijaspora neće „poseban i namenski“ program. Hoćemo da gledamo RTS, bar prvi kanal, sa programom i emisijama koje gleda Srbija i šire. Koliko bi gladnih bilo sito i spašeno teškog života u Srbiji kada bi smo umesto „namenskog za dijasporu“ ta sredstva dali tamo gde fali. U medijama se pojavljuje čak i cifra od 1,7 miliona evra za iznajmljivanje satelita za program koji se veoma retko gleda u dijaspori, a to valjda plaća država, a Kancelarija ima svoje „autorske“ i internetske planove.

Vi gospođo Drašković ne šaljete dijaspori i delegatima ni elektronskom poštom (što ne košta ništa) one informacije koje ste obavezni da šaljete po zakonu, a tražite još para od siromašne Srbije (pored onih 1 180 000EUR) da bi ste nas „posebno“ informisali i dobrim delom putem interneta.

Među stavkama se nalazi i „dotacije nevladinim organizacijama“. Iznos od 110 000 000RSD (Skoro milion evra):

„Sredstva ove aprorijacije namenjena su za organizacije srpske zajednice u zemljama regiona i ostalim zemljama u svetu gde živi naša dijaspora, Matici iseljenika i Srba u regionu, nevladinim organizacijama, udruženjima čije je sedište u zemlji, aktivnost namenjena dijaspori; godišnje smotre folklora dijaspore, kao i za druge aktivnosti.“

Dakle Vi nastavljate da finansirate projekte kakvi i koji do sada uglavnom nisu pokazali neke (ili nikakve) rezultate. Vaša organizacija, KSU, čiji ste Vi bili dugogodišnji direktor kancelarije u Beogradu, dobila je oko 30 000EUR, pa je nekima razumljivo da ne delite mišljenje mnogih da siromašna Srbija ima preče izdatke nego da finansira folklor naše dijaspore, a istovremeno smatra da je pomoć dijaspore Srbiji neophodna?!  Svakako se slažem da treba pomagati nekim Srbima u Regionu, prvenstveno misleći na Srbe u Albaniji i bivše Jugoslavije, ali nikako npr. Srbe u Rumuniji, koja je član EU i u kojoj i Srbi i njihove organizacije, kao i svi drugi, imaju pristup fondovima EU. Znimljivo je da ste u tekstu budžeta stavili i „udruženjima čije je sedište u zemlji“. Na koja se to udruženja odnosi? Nije valjda na Vaš KSU i neke druge organizacije iz dijaspore koje imaju sedište u Srbiji?

I ovim putem vas ispred organizacije čiji sam delegat, Srpskog saveza iz Švedske, molim da mi kao delegatu Skupštine dijaspore dostavite korektan odgovor i pojasnite šta se, ili ko se, podrazumeva pod „“udruženjima čije je sedište u zemlji“?

Delegati Skupštine dijaspore i Srba u regionu

Vi ste u Vašem mejlu delegatima (18. decembar) poslali nedovršeni spisak delegata, a koji sadrži gomilu grešaka, koji je prema Vama, sastavila pravna služba Kancelarije za dijasporu. Žalosno je da i pored toliko para imate „eksperte“ u Vašoj kancelariji koji (ne po prvi put) imaju problem da sastave zvaničan dokument jedne državne institucije, bez grešaka.

U dokumentu „Izveštaj – delegati u Skupštini dijaspore i Srba u regionu“ ima mnoge nelogičnosti. U uvodu iznosite podatak da „ukupan broj delegata u Skupštini dijaspore i Srba u regionu je 45“ što svakako nije tačno. Na osnivačkoj skupštini je izglasano 49 delegata a u zapisniku sa prve Skupštine, koji nije usvojen, stoji da ima 51 delegat. Često se Vi, kao i bivši ministar, pozivali na Zakon ali retko imate volju da ga primenjujete.

Zašto nigde ne navodite da u Zakonu stoji da mandat delegata traje četiri godine. Kako onda može da bude prepolovljen i podeljen na dve godine?! Prema Vašem mišljenju, u ovom slučaju (ali samo u ovom slučaju?) Skupština dijaspore se stavlja iznad Zakona koju je usvojila Skupština Republike Srbije!

I dalje nismo dobili odgovor na pitanja vezana za izbor delegat i koje su te organizacije, prema Kancelariji za saradnju sa dijasporom, koje mogu da delegiraju delegate? Takođe nam i dalje niste dostavili na uvid zapisnik o izborima delegata. Spisak koji ste poslali sa komentarima Vaše pravne službe nije dovoljan i u par slučajeva nije ni verodostajan. Za izbor delegata iz Nemaćke, nigde niste naveli da je pokrenut predmet u Agenciji za borbu protiv korupcije. Takođe ste u dokumentu izneli podatak da je gospodin Kreculj delegat od 2012 do 2014 a prema osnivačkoj Skupštini on je trebao da bude delegat 2010 – 2012. Ili nije bio delegat u periodu 2010 – 2012. Ovo posebno naglašavam zbog gospodina Kreculja, da ne bi imao problema sa onima koji tumače stvari i odluke kako njima i kad njima odgovara.

Predmet vezan za Belgiju, Holandiju i Luksemburga takođe je konfuzan. Navodite da je bio sporazum između organizacija koji su delegirali delegata?! Ovo ne bi bilo sporno da su i sami delegati sa tog područja upoznati sa tim „dogovorom“, a nisu. Kako je moguće da Vi znate nešto što oni o kojima se radi to ne znaju?

Navodite da je udruženje „Srbi i prijatelji“ u Pekingu delegiralo delegata za osnivačku Skupštinu koja se održala u julu mesecu 2010. godine a to udruženje se osnovalo tek šest meseci kasnije.

Zašto prečutkujete da je kao delegata iz Slovenije MZD prvo prihvatilo tamo izabranog kandidata generala Aksentijevića, a posle se odjednom, preko noći, prihvata gospodin Todorovića?! Inače da naglasim da je general Aksentijević jedan od retkih koji nije završio u Hagu i svakako zaslužuje posebno poštovanje ne samo od dijaspore nego i od državnih organa.

Za Makedoniju je prvo bio predložen Ivan Stoiljković koji je ujedno i predsednik jedinoj Sprskoj partiji koji ima mesto u parlamentu. Stoiljković je predložen od strane Srpske Zajedinice koja broji preko 7000 članova. Nije mi jasno šta se podrazumeva sa time da su vođene „konsultacije“ kada Srpska Zajednica u Makedoniji smatra da ih je MZD pokrao za delegata. Prema gospodinu Stoilkoviću, u Makedoniji nije bilo izbora za delegata već je savetnik prethodnog Predsednika Tadića, Mlađan Đorđević, izabrao svog delegata?!

Za SAD je zanimljivo da je KSU dobio da delegira dva delegata obzirom da mnogi iz SAD govore i pišu o tome da KSU zadnjih godina skoro uopšte i da ne postoji. Dakle koliko članova ima KSU u SAD? Koji su drugi predlozi za delegate stigli za SAD? Ko uopšte odlučuje ko, ili koja organizacija, ima pravo da predlaže svog delegata u Skupštinu dijapsore?

U Vašem obračanju delegatima pišete da su samo 11 delegata odgovorili na Vaš mejl. Šta Vam to govori? To može da znači da su delegati umorni od Skupštine dijaspore sobzirom da su državni organi sabotirali rad Skupštine od samog početka, kao i da neki delegati nisu zainteresovani za ozbiljan i odgovoran rad. Prema prepiskama zadnjih dve ipo godine, mogu da se izbroje na prste delegati koji su pokušavali svojim idejema da doprinesu boljitku odnosa između matice i rasejanja. Nažalost mnogo od njih su odustali i odustaju u zadnje vreme, jer smatraju da je njihov trud uzaludan.

Vaše izjave pokazuju da koristite slične floskule kao bivši ministar Srećković, nadajući se, kao što se on nadao, da prazne priče, ako ih neumorno pričate, prolaze… Želite da se bavite dijasporom ali bez dijaspore. Priče oko elektronskog glasanja i pozitivne diskriminacije u parlamentu su vrlo providne i nisu vaše ideje već od ranije poznate. Verovatno će se na kraju zaista usvojiti zakon za pozitivnu diskriminaciju i izabraćete pet poslanika „iz dijaspore“, ali da li po izboru organizovane dijaspore, ili manjeg broja moćnih?  A priče oko elektronskog glasanja će se prolongirati za neki drugi vek. Uspešni modeli u nauci o migraciji i dijaspori već postoje ali za to treba da postoji i volja i znanje zaposlenih, sada u Kancelariju za dijasporu, što je prema ličnom diskutabilno. A to je nedostojalo kod Srećkovića kao što nedostaje i kod Vas.

Imam obavezu, prema Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja („Sl. glasnik RS“, br 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010), da Vas još jednom, ispred organizacije čiji sam delegat, podsetim na zakonsku obavezu da odgovarate na postavljena pitanja. Ukoliko to i dalje budete izbegavali, Srpski Savez iz Švedske će biti priseljen da, takođe u skladu sa zakonom, nadležnim organima podnese prijavu.

Stockholm, 2012-12-19

Srđan Mladenović,
Delegat Srpskog Saveza u Švedskoj