OTVORENO PISMO Davenportu

Šef delegacije EU u Beogradu
Njegova Ekselencija Majkl Davenport

Michael Davenport ‏

delegation-serbia-info@eeas.europa.eu
Beograd, 14. novembar 2016.

Poštovani gospodine Davenporte,

pišem vam u najboljoj nameri ovo otvoreno pismo, jer imam lične simpatije prema vama (ne i prema onome što radite) zato što ste, kao Englez, odlično naučili srpski jezik, Video sam vas u Golupcu, u restoranu „Zlatna ribica“, 22. jula o.g. Naša dva stola delio je samo prolaz, a drugih gostiju nije ni bilo, posle otvaranja onog tunela kada vas je naš premijer upotrebio kao dekor svoga političkog performansa. Nisam mogao doći u restoran ranije toga dana, iz moje vikendice, samo dva kilometra udaljene, jer je u Golupcu bilo preko sto patrolnih kola žandarmerije i policije da blokiraju gradić od samo dve hiljade stanovnika, kao da je vanredno stanje – zaposeli su žandari pecaroška mesta, seoske puteve i labudove na Dunavu, pa i restoran, da čuvaju srpskog premijera od svoga naroda. Pošto je premijer otvorio sa vama neki tunel iz koga srpski narod sa njim nikada neće izaći, vi ste na ručak došli sami, bez one policijske bulumente. Dakle, privatno, iz čiste ljubavi prema prelepom predelu i odličnom restoranu. To znači, mnim, gospodine Davenporte da i vi imate dušu. Niste imali nikakvo obezbeđenje. Vi ste se osećali, bar mi se učinilo, ugodno, slobodno, opušteno, iako vas nije niko čuvao, pa ni ona policijska kamarila u čast premijera Srbije. Drago mi je ako je bilo tako. Znači, vi ste se osećali bezbedno i bez srpske policije u mojoj zemlji. Znali ste da vas čuva srpski narod. Da nisu Srbi zli i da vas niko neće povrediti i lično uvrediti, iako smo svi znali ko ste u tom restoranu. Imali ste dobar osećaj, jer vi ste lično u Srbiji bezbedni. Nijedan građanin Srbije vam ne želi zlo.

Svi su u restoranu znali ko ste, a ponašali su se kao da to niste da bi ste se osećali prijatno, ako se sećam dobro tog 26. jula ove godine, negde posle dva po podne. Niko vam nije prišao da vas uznemirava (što bi vam se sigurno desilo u Londonu, Parizu, Milanu, ako biste tamo bili tako poznata ličnost kao što ste kod nas), čak ni neki paparaco, jer mi Srbi poštujemo goste. Imao sam želju da vas kontaktiram, kao publicista i novinar član UNS-a, ali sam se i ja uzdržao, jer nije pristojno uznemiravati nekog stranog gosta u privatnoj situaciji kada se prijatno oseća. Važnije mi je bilo da se vi tog trenutka lepo osećate u mojoj zemlji, da vas niko ne uznemirava i da vam to ostane u sećanju, nego da ja imam neku korist od teksta kakav sam mogao napisati, ma kakav bio naš susret.

Mi smo Srbi ispoštovali vas gospodine Davenporte u restoranu „Zlatna ribica“ u Golupcu i na taj način, za razliku od našeg premijera koji vas je zloupotrebio na otvaranju onog tunelčića, koji, budite uvereni, jeste koristan za spas golubačke tvrđave od tutnjave kamiona, ali on uopšte neće unaprediti turizam u tom kraju i okolini, kako se hvalio naš premijer (mogu vam to i stručno obrazložiti, ali za početak znajte da naš premijer nema pojma o poslu, nije nikada bio ni pripravnik, nije nosio šefu burek za doručak i nije odlagao predmete u registratore, nije ulazio na faričku kapiju u šest ujutru, pa nije imao gde da nauči kako se radi). Veliki premijeri, uostalom, ne otvaraju tunelčiće od 150 metara, koje su drugi platili (hvala Vama i EU za tih 6,5 miliona evra, za tu milostinju posle stotina milijardi evra štete koju ste nam naneli hitlerovskim bombardovanjem, bez objave rata, protiv Povelje UN i protivno osnovnom ljudskom pravu – pravu na život).

Mi Srbi znamo, gospodine Davenporte, da vi radite svoj posao za koji ste plaćeni, a koji se nama uopšte ne sviđa. Ne sviđa nam se to što nam radite, ali razumemo da je to vaš posao i zato nema tu ničega ličnog kada vam neko od nas kaže da nije lepo to što nam radite. Mi razdvajamo službenika evrokratije od gospodina Davenporta koji je naučio naš jezik i time nas ispoštovao. Lično, kao lingvista, to izuzetno cenim, a pošto sam predavao srpski jezik na zapadnim fakultetima, mogu vam reći, kao profesor, vi biste kod mene dobili čistu desetku!

Gospodine Davenporte, znam da vam se dopadaju i Srbija i Golubac. Verujem da ćete jednoga dana, kada odete, recimo u penziju, želeti da dolazite u Srbiju, kao turista i prijatelj. U toj ulozi dobro došli uvek gospodine Davenporte. Pošto volite Golubac pozivam vas da budete i moj gost u mojoj vikendici na ulazu u taj prelepi gradić. I ne morate čekati penziju. Dođite i sada, iako radite to što radite, ali privatno, da vas ugostim i da pričamo o lepim stvarima, a ne o politici.

Ovaj poduži uvod napisao sam gospodine Davenporte samo da bih vas uverio najviše moguće da je iskreno moje izvinjenje koje ću vam sada uputiti, zbog neprijatnosti koje ste doživeli u srpskoj skupštini.

Gospodine Davenporte, izvinjavam vam se u moje ime, kao Srbin, ne mogu u ime srpskog naroda, nisam ja za to ovlašćen, a nije niko, pa ni onaj autokrata premijer koji sa vama otvara tunelčiće, izvinjavam vam se, dakle, zato što ste pretrpeli ne samo službene (rekao bih zaslužene) prekore u Skupšštini Srbije, već zbog toga što ste pretrpeli uvrede lične prirode nesvojstvene plemenitom srpskom duhu. Naime, svi oni koji su u Skupštini vama zamerali što kršite Ustav Srbije sedeći tamo gde vam nije mesto, što materijali za poslanike nisu na srpskom i to ćirilicom, bili su u pravu. To je skandal! To rade samo marinetske države. Ali, vi nemate nikakve veze sa time. Vi niste nimalo krivi. Te greške su načinili naši predstavnici vlasti koji ne poštuju naš Ustav. Naši diletanti u spoljnoj politici, jer u našem Ministarstvu spoljnih poslova danas se vrte i dame koje su se vrtele oko šipki, a ne oko diplomatskog protokola, zakona i Ustava. I kakvu profesionalnost tu neko može očekivati? A to nema veze sa vama gspodine Devenporte. To je naša greška. To je naša vlast koju ste vi postavili da vam služi. Ali, verujte mi, to nije srpski narod. Vama se zato lično izvinjavam gospodine Devenporte, jer vi za to uopšte niste krivi. Nijedna gruba reč, nijedna neprijatna reč nije trebalo da bude upućena vama!

Gospodin Vojislav Šešelj, ima velike lične kvalitete, ali ću mu ovaj put spočitati da je žaoke uputio na pogrešnu osobu. Nije trebalo ničim da vas proziva ili vređa, jer krivac za te neprijatnosti koje ste doživeli u srpskom parlamentu niste vi. Šešelj nije shvatio ili nije hteo da shvati da vi niste krivi što su vas neodgovorni ljudi iz srpske vlasti doveli u Skupštinu, već da je krivac onaj koji je stajao iza paravana ispred koga je sedela ona smotana, neprofesionalna amaterka, predsednica Odbora za evropske integracije, Marinika Tepić, koja je svojim nespretnim i udvoričkim (prema vama) reakcijama samo davala povoda za replike, rekao bih ispravne, haškom mučeniku Šešelju. Takođe, veliki krivac za vaš blam je ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, jer vas je dovela u situaciju da budete vređani, pošto nije ispoštovala srpski Ustav delujući u okviru svoga resora „njenom“ skupštinskom odboru, odnosno bila je lenja ili nesposobna da prevede materijale na srpski jezik i da ih ona obrazloži u našem parlamentu. Napadajući, posle svega, u medijima onog sjajnog narodnog poslanika srpskog parlamenta Nemanju Šarovića, ona i dalje krši Ustav Srbije, jer vređa onoga ko je samo tražio da se poštuju zakon i ustav, a daje nove povode da se naša javnost obruši na vas, zbog nje. Jer, tako je kako je, gospodina Davenporte – ogromna većina srpskog naroda je protiv ulaska u EU i NATO pakta. Ako mi ne verujete, tražite (naredite?) od vašeg potrčka, a našeg premijera da raspiše referendum sa samo jednim pitanjem: da li ste za ulazak u EU i u NATO?

Vi ste, gospodine Davenporte, pozvani od zvaničnih predstavnika vlasti Srbije da budete tamo gde ste bili. Vi ste bili ljubazni i odazvali ste se pozivu. Seli ste tamo gde su vam ponudili da sednete. a gde nisu smeli da vas stave. Spremni ste bili da kažete našem parlamentu ono što naša vlast ne sme da mu kaže, jer bi odmah pala, iako ima većinu u njemu, ali je nema u narodu Srbije, pa se krije iza vas. Vi znate, gospodine Davenporte, da vaše prisustvo i uloga kakvu su vam dodelili onog dana, ne bi bili mogući u bilo kojoj suverenoj državi. Ili mislite da bi u vašem engleskom parlamentu bilo moguće da neko od Srba obrazlaže da treba pustiti na slobodu Škotsku, Vels i Irsku iz britanske tamnice naroda? I to sedeći na mestu predsedavajućeg, a deleći vašim lordovima ćirilične materijale.

U tu situaciju su vas doveli naši predstavnici vlasti gospodine Davenporte i mene je stid zbog bruke koju su vam oni priredili. Zato vam se izvinjavam na neprijatnostima koje ste doživeli tom prilikom. I savetujem vam da se tamo više ne vraćate, jer će vas time srpska vlast ponovo dovesti u istu situaciju. Ali, verujem da znate da srpski narod nije takav kao što je njegova vlast. On ne želi da vas iskoristi zarad svojih fotelja, niti mu je namera da vređa goste, ali neće nikada pristati na vašu kolonizatorsku briselokratsku politiku. Na stranu što vi niste gost u srpskom parlamentu. Vi ste tamo došli kao funkcioner briselske mafiokratije koja nam je bombardovala zemlju. Dakle, vama ni etički nije mesto u našem parlamentu, odnosi ne samo zato što se tima krši Ustav Srbije. Pored toga, prijateljski vam ukazujem na to da vas naši vlastodrpci (ne vlastodršci, nije greška, već baš vlastodrpci) samo vuku za nos i iskorišćavaju radi lične promocije. Ne pada im na um da uđu u EU, jer oni tamo ne bi mogli biti išta, a mnogi bi bili i pohapšeni zbog korupcije i kriminala, iako ih vi podržavate kao takve, jer služe vama, a ne nacionalnim interesima srpskog naroda.

Gospodine Davenporte, delimo istu ljubav: Golubac. Kuvam odličnu riblju čorbu u mojoj tamošnjoj vikendici na samoj obali Dunava, od ribe koju sam lovim. Pozivam vas da budete moj gost. Bićete poštovani, ugošćeni kao prijatelj i nadam se provesti prijatno vreme, bez politike.

Mi, Srbi, ne umemo drugačije. Najbolje u kući uvek čuvamo za gosta.

Gospodine Davenporte, primite izraze mog poštovanja i moje želje za vaše dobro zdravlje i ličnu sreću vas i vaše porodice.

Dragan Mraović
književnik i književni prevodilac i opunomoćeni ministar MSP Srbije u penziji

———————

www.facebookreporter.org