Otvoreno pismo frilensera: Šta da kažem Poreskoj, a da ne postanem dužnički rob?

0
142

Čitalac Nove ekonomije N.M. zamolio je našu redakciju da objavimo pismo povom problema s kojima se trenutno veliki deo domaće frilens zajednice, povodom naplate unazad pet godina poreza i doprinosa, o kojoj smo izveštavali javnost. N.M. navodi da problem sličan njegovom ima 100.000 ljudi u Srbiji i njihovih porodica.

„Na žalost, jutjuberi i influenserke kvare sliku o većeni kada se govori o poslovima na internetu. Ovo nije politički problem niti je borba protiv vlasti. Ovo je jednostavno borba za život i golu egzistenciju nas koji smo godinama bili obmanjivani od strane Poreske uprave, a sada nas pozivaju da dajemo izjave zašto nismo plaćali porez, iako smo želeli da plaćamo, ali nismo znali ni kako, ni koliko, ni kada, jer uvek smo vraćani sa obrazloženjem da niko ne plaća i da radnici na internetu nemaju šta da plaćaju“, navodi se u pismu.

N.M. naglašava da radnici na internetu žele da plaćaju porez, „ali ne tako da država uzme i do 80 odsto zarađenog počevši od 2015. godine do danas“, zbog čega bi postali „dužnički robovi države, sa sve decom i porodicama“.

Ostatak pisma objavljujemo u celosti.

Ja sam profesor po struci, nisam kriminalac, a biću dužnički rob doživotno, zato što mi je bilo onemogućeno ispunjenje obaveza prema državi!

Poštovani, u dobroj nadi da ću dobiti pomoć i objavu ove priče ili makar pokretanje priče u medijima, obraćam vam se ovim pismom.

Molim vas da pismo pročitate do kraja i odgovorite mi, uputite me kako da rešim ogroman problem u kom se nalazim, u kome se nalazi moja porodica. Ili da javno zapitate kako da se reši problem.

Po zanimanju sam diplomirani matematičar, oženjen sam, imam dve ćerkice, sa velikim razmišljanjem i za treće dete. Zadnjih godina radim poslove na internetu, tj. održavam veb sajtove i od toga živimo, svoje sajtove čiji sam ja tvorac, moje autorsko delo, ali za koje ne posedujem ugovor da je autorsko delo jer sam sa sobom ne mogu sklopiti ugovor.

Za vreme obavljanja tog posla bilo je lepih trenutaka i dobre zarade, ali i toga da po nekada po par meseci nije bilo zarade već isključivo troškova, i tako svake godine. Dakle, želim reći da posao koji sam radio nije bio konstantan i uvek sa pozitivnim saldom.

Dešavalo se da novac nikada i ne stigne, bez mogućnosti bilo kakve žalbe i bilo kome, jer jednostavno to je takav rad, bez ugovora i sigurnosti. Vreme koje sam provodio u tom radu je bilo uvek 19-20-21 sati dnevno, tj. od 24 sata sam samo 3-4 sata dnevno spavao, i tako godinama.

Mladost mi je prošla pored računara, rodila su se deca i rasla pored mene, a ja sam sve vreme sedeo za računarom, danju i noću, da bih uspeo da ih izvedem i omogućim koliko-toliko normalan život i detinjstvo. Sopstvenu ženu sam viđao ujutru, kada legnem pored nje, često smo se svađali, zato šo mi je „žena“ postala računar, s obzirom da sam pred njim provodio 19-20 sati dnevno. Ali tako je moralo biti, jer se samo tako može raditi na internetu.

Čak i na eventualne odlaske u selo ili na kraći odmor, uz mene je morao biti laptop, jer jedan dan nerada može poništiti ceo prethodno uložen trud oko rada veb sajtova koje sam održavao. Tako da se i zajedničko provedeno vreme sa porodicom svodilo na rad!

Prethodnih godina sam više puta odlazio u Poresku upravu raspitujući se oko obaveza koje imam, kako kasnije nebih imao problema, a koje ipak imam sada. I iz poreske šalter sale u 100 odsto slučajeva odgovor je uvek bio da ne postoje obaveze i da radim, da ne brinem, da niko ništa ne zna i da do sada niko nije plaćao bilo kakve obaveze što se tiče rada preko interneta.

Da Vas podsetimo:  Tek svaki peti građanin u Srbiji veruje vestima i medijima

I to se ponavljalo sve do početka prethodne 2020. godine i korona virusa, kada se prvi put na televiziji počelo pričati o eventualnoj naplati poreza za ovaj rad. Štaviše, i sada, a posle početka priče o plaćanju tog poreza, kada se ovih dana ode u poresku upravu da se plati eventualni porez i dalje se ne može platiti odlaskom u Poresku upravu, već se upućujem da moram sam platiti porez preko interneta!

Tu onda nastaje problem još veći, jer ako nemam pomoći knjigovodstvene agencije, kako to sam da izvedem. Drugi problem je jer kao fizičko lice nemam ni neki sertifikat koji je obavezan da bih pristupio svom poreskom nalogu, kog takođe nemam.

Ako bih angažovao knjigovodstvenu agenciju ponovo imam problem, jer se dešavalo da imam više pojedinačnih doznaka koje su po 5-30 dolara, tako da bih od ukupnog prihoda koji sam imao imao samo troškove, jer i da sam platio obaveze prema državi i troška bilo koje knjigovodstvene agencije ja bih bio u minusu. A od čega da živim i zašto onda raditi?

Slušao sam ministra finansija i čitao sam na internetu da je savet da se registruje firma paušalno ili sa vođenjem knjiga. Međutim, ponovo je problem u pitanju, par meseci postoji zarada, ali je i par meseci stagnacija, nema zarade ili je saldo negativan, tj. veći budu troškovi oko održavanja sajtova nego što stigne novca, a država u svakom slučaju sve tretira kao prihode.

Tako da na kraju porezi koji se plaćaju za firmu uz vođenje knjiga bi zaradu sveli u najboljem slučaju na pozitivnu nulu ili još gore, bilo bi samo negativan saldo, bio bih u minusu. A od čega onda živeti? Koja bi bila svrha takvog rada?

Imam devizni račun otvoren u banci i sve uplate koje su bile ka meni upućene su evidentirane na bankovnom računu. Prema Zakonu i „Uputstva za sprovođenje odluke o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom“ u članu 1. Opšte odredbe, tačka 5. Banke su obavezne da Narodnoj banci Srbije dostavljaju podatke i izveštaje o obavljenim transakcijama sa inostranstvom – na način i u rokovima propisanim sa ovim uputstvom, a po dinamici kako je utvrđeno uputstvom, tj. na dnevnom ili dekadnom nivou.

Zatim, prema „Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji“ u članu 71. koji glasi „Opomena za plaćanje poreza“, Poreska uprava je mogla da pre dospelosti plaćanja poreza (prema stavu 1.) a prema stavu 2. imala je OBAVEZU i MORANjE da najkasnije nakon 30 dana od dana dospelosti neplaćenog poreza ili dela poreza koji nije plaćen u vremenu dospelosti, da pošalje opomenu o vrsti i iznosu poreza.

S obzirom na prethodno spomenuto Uputstvo, po kome se morala ponašati banka, i Zakona po kome se morala rukovoditi Poreska uprava, a shodno i tome da sam se i lično interesovao kod Poreske uprave kako da se plaćaju eventualne obaveze prema državi, apsolutno nisam svojom krivicom dospeo u situaciju u kojoj se trenutno nalazim.

Jer pitanje je da li je banka radila po Uputstvu i da li je Poreska uprava radila po spomenutom Zakonu, a očigledno je da nije, jer nisam dobio niti jednu opomenu kako bi trebalo biti po Zakonu, a informaciju sam imao direktno iz Poreske uprave da nema obaveze prema državi što se tiče rada na internetu i da to još niko ne plaća. Pa zato ni ja nisam nikakvu obavezu prema državi izvršio, iako sam imao nameru da to učinim.

Da Vas podsetimo:  Ljubinka Milinčić: Ruske cevi u Srbiji jače od EU

Zadnjih dana prehodne 2020. godine mi je iz Poreske uprave stigao poziv u vezi utvrđivanja prihoda fizičkog lica, što pretpostavljam da je poziv u vezi rada preko interneta.

I jedino kada sam imao veće uplate su bile tokom 2015. godine, tako da pretopostavljam da sam i ja jedan od par hiljada ljudi u Srbiji koji su dobili slične pozive zadnjih dana 2020. godine. S obzirom da sam veće uplate imao samo tokom te godine (malo preko 500 evra mesečno), a sada nema dovoljno ni za mesečne fiksne troškove koji postoje ѕa jedan veb sajt, interesuje me šta da kažem u poreskoj a da ne postanem dužnički rob države doživotno?!

Već par poslednjih dana uopšte ne spavam, iako sam i uzoran sportista zbog ove situacije imam povećan pritisak i verovatno i povišen šećer u nepunih 40 godina, ne mogu ni raditi, pod stalnim sam stresom šta da radim, šta će biti i borim se razmišljanjem vredi li nastaviti ovako živeti, kako da preživim kao pojedinac i kao porodica!

Molim Vas za savet, šta da uradim i kako da se ponašam a da ostanem normalan, da sačuvam svoju porodicu na okupu, da visokoobrazovani građanin ove države i supruga, koja je takođe fakultetski obrazovana, sa svojom decom žive normalno, a ne kao robovi države?

Ovo pišem posle obraćanja predsednika Republike Srbije na televiziji Pink od 31.12.2020. godine, u jutarnjem programu, kada je rekao da država nije radila svoj posao kako treba i da je narod u pravu, da radnici na internetu-frilenseri nisu imali informaciju kako i koliko da plate dažbine prema državi.

Citiram: „…bilo je tu i nekih naših grešaka (država) u delovanju… videćemo da i mi preuzmemo deo krivice na sebe (država)… jer ako oni (frilenseri) nisu bili apsolutno sigurni i u dobroj veri su postupali da nisu apsolutno sigurni da moraju to da plate i da tu obavezu imaju onda mi (država) moramo da vidimo na koji način da se napravi kompromis, govorim o nekom ranijem periodu od 5, 4, 3, 2 itd. godina“.

Još jednom bih napomenuo da sam više puta dolazio u Poresku upravu i da sam uvek dobijao informaciju da radim i ćutim, da se nikom ne naplaćuje porez za rad preko interneta, da sada takođe ne mogu platiti porez odlaskom u Poresku upravu, da samostalno ne mogu platiti preko interneta jer nemam pristupa poreskom portalu i da je obrazac za samostalno plaćanje komplikovan jer ima više stručnih pojmova koji se samostalno ne mogu rastumačiti osim ako niste ekonomista i poznajete Zakon i poreske stope, a da otvaranje firme ili plaćanje preko knjigovodstvene agencije takođe nisu mogući jer bi se onda radilo isključivo za drugog a da bi meni ostali troškovi koje moram platiti, ne i zarada. Stoji i sada činjenica da svoje obaveze prema državi želim platiti.

Poslednjih dana Hrvatska je pozivala radnike na internetu iz svog okruženja, takozvane digitalne nomade, da dođu kod njih i rade sa 0% poreza, a ovo su omogućili donošenjem Zakona od pre neki dan da digitalni nomadi dobijaju, na zahtev, radnu dozvolu na godinu dana i 0% poreza za to vreme.

Inače, i u Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini je postojao sličan problem pa je porez sveden na progresivni ili na fiksni od do 10%. U Rusiji je ovih dana takođe donet Zakon po kome je isti porez samo 3%!

Da Vas podsetimo:  Internet u Srbiji svaki dan koristi 3,75 miliona ljudi

Pa se razmišljam da prvo samostalno, a onda i sa porodicom, pređem u neku od ovih država. Bilo bi mi krivo jer je u Srbiji moj dom i ognjište, familija, prijatelji, ali će najverovatnije egzistencijalno pitanje preovladati.

U istom problemu kao i ja je oko 100.000 ljudi, najčešće visoko obrazovanih i najinteleigentnijih ljudi u Republici Srbiji (prema saopštenju Poreske uprave i drugih relevantnih državnih institucija) što je sa porodicama oko minimalno 300.000 do 400.000 ljudi, a što je ogroman broj ljudi u ovim teškim vremenima.

Mene problem tek čeka narednih dana ili nedelja, a kada mi bude stiglo poresko Rešenje. Obraćam vam se nakon Rešenja koje je dobio moj kolega od strane Poreske uprave, koji je po tom Rešenju dužan da plati oko 70 000 evra za 2015. godinu i par narednih, a što je više od 70% od ukupnog prihoda koje je ostvario, tj. preko 87,5% poreza i doprinosa sa kamatom a po odbitku 20% nominalnih troškova, čovek koji je natprosečno inteligentan, fakultetski obrazovan sa teškim fakultetom, kome je žena doktor nauka, koji ima četiri mala deteta i koji je sav novac koji je imao uložio u Srbiju gradeći kuću za sebe i svoju porodicu, izdržavajući svoju porodicu, trošeći novac u domovini.

On će postati dužnički rob države jer neće imati da plati dug. Sada nema prihode koji su u toj godini pre 6 godina bili najveći pa se smanjivali, a ipak će morati da nastavi da živi sa 4 deteta i suprugom, verovatno u nekoj kući udžerici ili na ulici, kao socijalni slučaj na teretu države! A ovakvih primera u Srbiji je na desetine hiljada, jer su ljudi živeli od novca koji će im se potraživati naknadno!

Molim Vas za razuman savet, ne kao zaposlenog nego kao zdravorazumskog čoveka-žene, šta ja da radim i kako da se ponašam, šta da kažem kada se javim u Poresku upravu a da ne ostanem na ulici kao rob države, ni kriv ni dužan (formalno kriv, suštinski i zdravorazumski nedužan)?

Molim Vas da u vojim medijima objavite ovaj problem ili deo priče, kako bi pokušali da pokrenemo razgovore da bi se rešio problem koji imamo. Dana 30.12.2020. godine je u Beogradu organizovan protest „Udruženja radnika na internetu“ kako bi se čulo za ove probleme, bilo je prisutno između 1.000 i 1.500 ljudi.

Najavljen je još jedan protest za 16.1. gde će prisustvovati ljudi sa svojim porodicama, u mnogo većem broju nego što je to bio slučaj pred novu godinu, kako bi se uvidelo da je problem neverovatno veliki, da se porez želi platiti, ali da se mora sesti i dogovoriti kako da se plati i koliko. Ovo je borba za egzistenciju desetine hiljada porodica u Srbiji, nije politička borba i svrstavanje na jednu ili na drugu političku stranu i molim Vas da tako shvatite ovo pismo.

U nadi da će te pročitati celo pismo i pozitivno odgovoriti ili makar sa delovima iz pisma u svojim medijima ili emisijama spomenuti problem, srdačno Vas pozdravljam.

PS: Izvinjavam se što se što se potpisujem samo sa inicijalima, jer sam prepun sumnji da ako bih se potpisao sa punim imenom, prezimenom i svim drugim podacima, da bih još više bio gonjen od strane države, izvinjavam se zbog takvog, možda pogrešnog, utiska.

Izvor: Nova Ekonomija

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime