Otvoreno pismo predsedniku Odbora za Dijasporu i Srbe iz regiona

Gospodine Predsedniče odbora.

Moje obraćanje srpskoj javnosti po svetu i regionu, započeo bih aforizmom o demokratiji.  »Ovo je najdemokratskija zemlja na svetu: Samo ovde možete na svakom koraku čuti  da su na čelu države kriminalci”.

Siguran sam da je ovaj aforizam intelektualna svojina aforističara Čotrića, ali ne mogu razumeti postupke Čotrića, Predsednika odbora Narodne Skupštine Republike Srbije za dijasporu i Srbe u regionu, pa pitam: Da li znate kakvo mišljenje u Sloveniji, najdemokratskijoj zemlji na svetu, vlada o ljudima koji se nalaze na čelu Saveza srpskih društava, a sa čijom ste delegacijom razgovarali 9. novembra 2012, u visokom domu Narodne Skupštine Srbije?

Da li se Vi to Predsedniče šalite sa nama, ili mislite da smo potpuno pobenavili i da je među Srbima Slovenije zavladala opšta amnezija, pa niti više šta znaju, niti šta pamte. Uveriću Vas da nije tako i u to ćete biti sigurni, isto kao što sam i ja siguran da mnogo toga neznate, a trebalo bi da znate. Vi ste dugo radili u Ministarstvu dijaspore, odlično ste upoznati sa problemima Srba u Sloveniji, a i pored svega, te iste Srbe delite. Ne bih rekao da bi ste se tek tako smeli usuditi da javno nastavljate sprovođenje politike Srđana Srećkovića, ali se pitam zašto je zaboga nova Vlada uopšte bilo šta menjala, pa i dobitnički tim Lutrije Srećković, kada je sve i dalje  isto, samo njega nema.

Šta vam treba da sa samoproglašenim skupštinskim delegatom  Todorovićem, nastavljate politiku podela i obećanja, a da se uopšte ne zapitate, bar kao aforističar ako ne kao funkcioner, zbog čega to radite? U pismu koje ste elektronskom poštom poslali građaninu Todoroviću, decidno navodite: “Molim Vas da prenesete moje i pozdrave ostalih članova Odbora za dijasporu i Srbe u regionu predstavnicima Saveza srpskih društava Slovenije, gospodinu Bodiroži, Jankoviću i Jovanoviću, i da istaknem da ćete uvek biti naši dragi gosti i partneri u budućem radu” 

Upravo to što ste istakli u ovom toplom pismu, koje bi po mom mišljenju moralo biti  poslovno, nastavljate politiku podela? Znate li Vi, a morali bi znati, da u Sloveniji postoji 37. srpskih društava? Znate li da u Sloveniji postoji  i Savez srpske dijaspore Slovenije u koga je učlanjeno 12. srpskih društava sa 6503 člana, i znate li Vi, da u Sloveniji postoji i zavidan broj onih društava koja nisu učlanjena u nijedan od srpskih Saveza? Na osnovu čega ste se u tom slučaju opredili za partnerski odnos sa onim Savezom čije je i finansijsko poslovanje izuzetno sporno i koje je predmet tužilaštva R. Slovenije? To nije prvi put da pravite podele, već je to u kontinuitetu radilo i Ministarstvo, a sada Kancelarija za dijasporu u kojoj su uzput rečeno ostali i dalje isti kadrovi. Svi  osim Srećkovića.

Do duše, niste ni Vi oduvek delili Srbe. Naprotiv, čak ste ih nagovorili da se ujedinjuju i to ni manje ni više nego sa Savezima Albanaca, Hrvata, Muslimana, Makedonaca i Crnogoraca u Sloveniji ( EXYMAK), ne bi li po Vašim rečima Srbi udruženi sa njima dobili status nacionalne manjine. Kao da su drugi narodi više dali Sloveniji od nas, i kao da njih ima više nego nas. Vaši miljenici i partneri su tu najveću i ikada izrečenu glupost pretočili u realnost, zabijajući nož u leđa srpskoj braći koji u takvu koaliciju nisu hteli.

Udruživanje Saveza srpskih društava Slovenije sa zločincima koji su živim Srbima zaranjali krvave ruke u grudni koš vadeći im srce, pošteni Srbi iz Slovenije, nisu mogli otrpeti i okrenuli su  leđa vašim partnerima.

Čitam na skupštinskom sajtu izveštaj o poseti delegacije Srba iz Slovenije, (link ste im Vi dostavili)  i shvatam da ta delegacija predlaže i nudi inicijativu ujedinjenja i spajanja svih srpskih nacionalnih udruženja u jedan Savez, za šta žele i traže pomoć matične države. Šta će nekom normalnom bilo čija pomoć ako se radi o ujedinjenju? Najlakše se je ujediniti i zato ne treba ničija pomoć. Osim ako ta inicijativa nije još jedna u nizu pokušaja prodavanja magle, kako bi baš oni, glumeći  ujedinitelje, uz Vašu pomoć zadržali dosadašnje pozicije i ostali kao do sada, najveća brana ostvarivanju srpskih interesa u Sloveniji. Licemerno da licemernije ne može biti i da nije tužno bilo bi smešno.  Nije prvi put da upravo ta gospoda i upravo taj  samoproglašeni delegat jedno pričaju u Beogradu, a sasvim drugo pišu i rade u Ljubljani.

Ničiji delegat Todorović, odmah po dobijanju elektronske pošte koju ste mu poslali 11. 11. 2012, piše:”Poštovane kolege, prosleđujem vam pismo g-dina Čotrića, sa predlogom da to Zlatomir ili Dule prosledi svim društvima u SSDS i članovima IO SSDS. Ja ću ovo takođe proslediti onim društvima, sa kojima odlično sarađujem, a koja nisu u SSDS. Srdačan pozdrav! Nikola”

I, šta bi sa inicijativom oko ujedinjenja? Ko koga laže. Građanin Todorović i delegacija Saveza srpskih društava lažu Vas, ili Vi lažete nas? Kako to, i znači li to, da ona srpska društva koja kritikuju i upozoravaju na mahinacije, lopovluk i ucene i zbog toga nisu ni u dobrim, a kamoli  u odličnim odnosima sa Todorovićom, ne mogu niti imaju pravo biti obavešteni o nameri. O kakvom ujedinjenju se radi, kada Todorovićeva poruka društvima sa kojima je on lično u odličnim odnosima, govori više o podelama nego što je čovek i svestan izgovorenog.

O Todorovećevom delovanju protiv onih Srba u Sloveniji koji ga ne priznaju za delegata, moglo bi se napisati i već je pisano desetine argumentovanih dopisa. Pokušaj nagovaranja Srba da se učlane u partiju Slovenska Unija, kako bi progurao svog sina za poslanika u slovenačkom parlamentu, samo je jedan od bisera  ovog gospodina.

Posebnu zanimljivost predstavlja vapaj delegacije Saveza Srpskih društava Slovenije da nemaju dovoljno finansijskih sredstava za rad, našta Vi ni manje ni više reagujete obećavši, da ćete se založiti da u budžetu Republike Srbije za narednu godinu budu izdvojena određena sredstva za srpsku zajednicu u Sloveniji. To bi isto bilo, kao kada bi kozi platili da čuva kupus. U deliću sekunde bi nestalo i kupusa i pare bile potrošene, pa vas pitam: Kome bre pare! Od koga pare?

Zar treba otimati od gladnih usta poreskih obveznika Srbije i davati onima koji ni prethodne nisu upotrebili u namenske svrhe. Znate li Vi, a morali bi znati, da su ti ljudi dobili 58.000 evra samo za štampanje časopisa ”Mostovi”, a o dobijenom novcu po drugim osnovama i da ne govorimo. Znate li Vi gde su te pare završavale? Da Vas podsetim: Pare namenjene za objavljivanje srpskog časopisa, a koje su stizale u Sloveniju, Vaši partneri bi iznosili u BiH, A.D Grafičar Doboj i tamo ih štampali u navodno 5.000 primeraka. Istina je da su ”Mostovi” štampani u 500 izvoda. Gde je razlika para? Na to pitanje nadam se da su odgovorili slovenačkoj kriminalnoj policiji, isto kao i o nizu drugih malverzacionih radnji po kojima je Savez kojeg protežirate odlično poznat. Znate li da su ti ljudi, koji su predstavljali neku nazovi delegaciju, posle mojih upozorenja prebacili štampanje časopisa ”Mostovi” u Ivančnu Goricu – Slovenija, kako bi zavarali trag novca, a ja dobijao svakakve pretnje. Vaši prijatelji sa Srbijom nemaju apsolutno nikakvog dodira. Zašto ih ne upitaste na koji to način oni pomažu i koriste Srbiji? Kada su zadnji put uneli makar jedan jedini dinar u tu čemernu Srbiju? Pitam Vas, da li bi uopšte ti ljudi dolazili u Srbiju, kada bi morali i put i trošak boravka u Beogradu platiti svojim parama? Ako to rade sa parama mog oca, moje dece, mojim parama i parama mojih komšija, onda to za njih ne predstavlja nikakav problem. Da li ćete konačno Vi odgovoriti na pitanje, a koje sam sto puta do sada postavljao svima iz prethodnog Ministarstva: Koliko novca i po kojim osnovama je dodeljeno Savezu srpskih društava Slovenije u period od 2008 do 2011 godine?

Čitam da se žale vama na lošu i nikakvu medijsku zastupljenost srpske zajednice u Sloveniji. A kome da se žale “nepodobni” Srbi iz Srbije u Sloveniji koji do ”Mostova” ni puškom ne mogu doći, uprkos tome da su i poreski obeznici države Srbije i da odvajaju ogroman deo sredstava za štampanje tih istih novina? Do danas sam na prste mogao nabrojati one “srećnike” koji imaju “privilegiju” doći do tog časopisa, a od danas među te malobrojne računam i Vas. Znate li da sva srpska društva u Sloveniji nemaju pravo, niti mogu doći do tog časopisa? Možete li snagom svog autoruteta izdejstvovati kod vaših slovenačkih partnera da se časopis šalje na adrese svih registrovanih srpskih društava u Sloveniji? Ako ne možete, onda Vas molim da mi Vi pošaljite primerke koji ste dobili od te delegacije, kada ih pročitate.

Iz Vaše poruke tumačim, da uveravate građanina Todorovića, kako ćete u narednom periodu zajedno sa njim, nastojati da učinite mnogo više na popravljanju položaja srpskog naroda u Sloveniji i jačanju veza sa matičnom državom. Zar Vi ne znate, da je članovima delegacije sa kojom ste razgovari matična država Republika Srpska, da je ona pravno i formalno odvojena od Srbije i da ima sve atribute državnosti. To opet ne znači, da oni ni u kom slučaju nisu naša braća i da im ne treba pomagati. Naprotiv. Ali zašto se jednom ne obrate za pomoć svojoj državi R. Srpskoj i svojoj Ambasadi u Ljubljani, pa neka ih i Dodik kao što ste ih i Vi, još jednom i po sto puta udruži sa Šiptarima, a nas neka ostave na miru.

Gospodine Čotriću! Zašto to u šta sada uveravate Todorovića, a i nas preko njega niste do sada uradili? Pa kao što rekoh, Vi niste od juče u kontaktu sa dijasporom! Kako da Vam verujemo da ćete bilo šta uraditi, kad to ne žele ni članovi delegacije koja vas je posetila. Pišete da ćete sa članovima  Odbora za saradnju sa dijasporom i Srbima iz regiona posetiti iduće godine Sloveniju. Koga da posetite, kada smo i bez Vas previše podeljeni? Ne trošite tuđe pare. Sedite gde ste, a tek onda, kada zaista odlučite i budete sigurni da možete nešto uraditi, dođite. Dođite ne samo kod jednih Srba, već nas okupite da Vam i drugi, oni koji nisu odlični sa Todorovićom kažu svoje mišljenje i iznesu svoje predloge. Rešenja ima. Srbi, srpski savezi i srpska društva se mogu ujediniti u to sam siguran i to znam, ali ne tako kao što Vi mislite, kao što misli Todorović i Savez srpskih društava Slovenije. Tvrdim i nisam u tome jedini, da rešenja ima. Znamo kako do njega doći, ali bi morao neko čuti i drugu stranu. Neko bi morao čuti i one koji nude konkretna, moguća i realna rešenja.

Za početak predlažem da prenesete Slavki Drašković poruku, da se neizostavno i pod hitno preko dokumentacije koju je nasledila od Ministarstva vera i dijaspore, mora prekontrolisati rad i  netransparentno trošenje para iz tog Ministarstva, o čemu je između ostalog i na moju inicijativu bila pokrenuta rasprava u srpskom Parlamentu. Ako bi od toga započeli, vrlo lako bi se došlo i do saznanja o nezakonskom poslovanju Saveza srpskih društava Slovenije, a kojima ste obećali da ćete se založiti da im Srbija dodeli još novca.

Iskreno se nadam da ste čuli za Milana Kunderu, koji je jednom prilikom zapisao: Ignoracija je sestra arogancije. Da li ćete ignorisati ovo moje pisanje i ostaviti ga bez odgovora zavisi od toga kako i koliko Vi i Odbor za dijasporu u Skupštini Srbije vrednujete misao Čeha Kundere, ali i rasejanje zbog koga taj odbor i postoji.

Radovan B. Milić, pisac,
Osnivač i predsednik SSKHD SRETENJE,
Dobitnik ovogodišnjeg priznanja zlatne značke Srpske krune sa zvanjem Srpskog Viteza

13. 11. 2012, Slovenske Konjice

Slovenija.

Napomena:

Pismo je pisano uz saglasnost, odobrenje i znanje Saveza srpske dijaspore Slovenije, iza kojeg su čvrsto stali njegovih 12. društava,  kao i Srpsko kulturno humanitarno društvo SRETENJE iz Slovenskih Konjica.

Opširnije o delovanju Saveza Srpskih društava Slovenije i Vi i drugi zainteresovani možete saznati ako pogledate emisiju Televizije Kopernikus “Matice i rasejanja” u kojoj sam gostovao i govorio o tome:

http://www.youtube.com/watch?v=g6p52dsOO88