Uvaženi predsedniče, obraćam vam se podstaknut vašom izjavom datom na konferenciji za medije održanoj 06. 12. 2013. godine nakon sednice Predsedništva stranke, kada ste najavili održavanje Skupštine stranke, a među ostalom i donošenje nove platforme političkog delovanja SNS.
***
Smatram da se osnovni principi politike stranke koje smo ustanovili pre zvaničnog osnivanja stranke, a koje smo i potvrdili na narednoj sednici Skupštine SNS, nipošto ne smeju menjati, obzirom da su to principi za koje se vezalo blizu tri stotine hiljada građana (članova) izuzev onih koji su našoj partiji pristupili isključivo iz usko ličnih interesa.
Takođe smatram da je Statut SNS jako loš. Pre njegovog usvajanja dobili smo radne verzije kako bi mogli dati konstruktivne zamerke i predloge. Ja sam predsedniku Izvršnog odbora lično izneo mnogobrojne zamerke, među kojima je po mom mišljenju najvažnija ta što ne postoje izvršni odbori u lokalnim organizacijama (pa bi predsednici Mesnih odbora bili članovi izvršnog a ne i opštinskog odbora stranke, što važi i za Gradski odbor) pošto postoji jako veliki broj razloga zbog čega je aktuelno rešenje u bukvalnom smislu pogubno za razvoj, jačanje i aktivističke sposobnosti organizacije. Ja sam shvatio da moj predlog nije prihvaćen (iako je dobar) zato što su se predsednici okružnih (gradskog) odbora usprotivili, misleći da im se na taj način oduzimaju nadležnosti, te bi njihove funkcije imale manju težinu. Zbog ovakvog povlađivanja predsedniku Gradskog odbora Beograd – Nebojši Stefanoviću (zaključujem obzirom da su ostali Okružni odbori izgubili svoj status) ispašta cela stranka u pogledu organizacionih sposobnosti.
Obzirom da ovakav statut predviđa da Program usvaja Skupština stranke na predlog predsednika stranke, a da taj predlog Programa prethodno sastavlja Predsedništvo i utvrđuje ga Glavni odbor (u skladu sa članovima 34, 40 i 115 Statuta SNS), ja sam našao za shodno da je jedini način na koji mogu pokrenuti inicijativu za usvajanje (potvrđivanje) programske platforme upravo da se na ovaj način obratim, vama, Predsedništvu i Glavnom odboru. Smatram da ćete kao razuman čovek koji tvrdi da stoji iza svojih reči uzeti u ozbiljno razmatranje moj predlog programske platforme, pošto ste na pomenutoj konferenciji za medije izjavili da ćete predložiti svoj program „a ako neko ima bolji neka ga iznese i neka mi izađe na crtu“. Ja nemam ambicije a ni političke snage kao gospodin Cvijan da se kandidujem protiv vas u „trci“ za predsednika SNS, pa vam shodno tome predlažem sledećih deset tačaka programskih principa za koje smatram da bi Srpska napredna stranka trebala da teži u njihovom ostvarivanju.
1. očuvanje teritorijalnog integriteta Republike Srbije sa Autonomnim Pokrajinama Kosovom i Metohijom i Vojvodinom kao njenim sastavnim i neodvojivim delovima;
2. formiranje stabilne države u kojoj će vladavina prava i poštovanje principa ustavnosti i zakonitosti predstavljati temelje državne vlasti;
3. ekonomski oporavak ulaganjem u poljoprivredu i stvaranjem snažne privrede, kao uslova za razvoj i suzbijanje nezaposlenosti, uz racionalno korišćenje prirodnih bogatstava u skladu sa najvišim interesima građana Srbije;
4. borba protiv korupcije i kriminala;
5. pomaganje pripadnicima srpskog naroda koji žive van granica Republike Srbije, a posebno na području bivše Jugoslavije;
6. poštovanje zajemčenih ljudskih prava i prava pripadnika nacionalnih manjina u Republici Srbiji;
7. stvaranje države socijalne pravde, u kojoj će svako imati jednake mogućnosti da gradi svoju sreću i koja će deci, licima sa posebnim potrebama, penzionerima i ostalim socijalno ugroženim građanima Srbije obezbediti uslove za normalan život u svim sferama društvene delatnosti;
8. uspostavljanje ravnomernog regionalnog razvoja i decentralizacija Srbije, razvoj sela, sprečavanje depopulacije i migracije stanovništva iz manjih sredina u Beograd i druge gradove.
9. poboljšanje uloge i pozicije Republike Srbije u svetu, ulazak u Evropsku uniju sa Kosovom i Metohijom kao sastavnim delom Republike Srbije, razvijanje najbližih odnosa sa Ruskom Federacijom, Kinom, Indijom, Brazilom i ostalim velikim političkim i ekonomskim silama u svetu, kao i sa tradicionalnim prijateljima i saveznicima naše zemlje;
10. vojna neutralnost Republike Srbije i stvaranje efikasne, tehnički opremljene i profesionalizovane srpske vojske koja će da bude spremna da brani našu zemlju od svakog potencijalnog agresora;
***
KOMENTAR PREDLOŽENE PROGRAMSKE PLATFORME
1. Potpisivanje tzv. „Briselskog sporazuma“ i njegova implementacija, uključujući pomoć (u pojedinim slučajevima i upotrebom prinude) nepriznatoj Republici Kosovo u sprovođenju lokalnih izbora, te ukidanja svih institucija Republike Srbije na teritoriji ove Autonomne Pokrajine predstavljaju krajnost u koju su otišli funkcioneri naše stranke, a koja je stožer u aktuelnoj Vladi, i predstavlja najgrublje kršenje Statutom utvrđene politike SNSa, zbog kojih isti moraju disciplinski odgovarati i biti isključeni iz stranke.
2. U situaciji kada najviši državni funkcioneri grubo krše Ustav i zakone, te vrše pritisak na zakonodavne organe maliciozno je govoriti o vladavini prava i pravnoj državi. Potpisivanjem već pomenutog Briselskog sporazuma i njegovom implementacijom grubo je prekršen Ustav, za koji predsednik Vlade kaže da ga možemo „staviti pod mišku“, a njegovom implementacijom prekršeni su mnogobrojni zakoni i umnogome je ugrožen pravni poredak Republike Srbije. Ovakvim poštovanjem načela ustavnosti i zakonitosti zasigurno ne idemo u pravcu stvaranja državne stabilnosti.
Vladavina prava, između ostalog, podrazumeva i nezavisnost sudske vlasti. Kod nas, na žalost, sudska vlast je oduvek bila, i ostala instrument sprovođenja politike izvršne vlasti. Apel predsednika Republike Ustavnom sudu Srbije, da ne žuri sa ocenom ustavnosti tzv. „Briselskog sporazuma“, javno izražavanje mišljenja predsednika stranke o pojedinim krivičnim predmetima predstavljaju direktne pritiske najviših organa izvršne vlasti na postupajuće sudije u datim predmetima. Tako prestravljeni tužioci ne znaju šta smeju da rade a šta ne pa često dolazi do toga da predmete drže u fiokama kao što je primer krivična prijava protiv predsednika skupštine dr. Stefanovića, zbog zloupotrebe službenog položaja.
Na primeru brutalnog gaženja ustavnosti Srbije po pitanju Kosova i Metohije i nametanja tzv. briselskog sporazuma, jasno je da EU nije prijatelj ni vladavine zakona ni ustavnosti u Srbiji. Na tom primeru se jasno vidi da evrointegracije zapravo uvode jedan pravni voluntarizam u srpski državni organizam, koji treba da se pretvori u puki instrument ostvarivanja zapadnih interesa u samoj Srbiji. Isto tako, s obzirom da je ozvaničeno da je pregovarački okvir za pristupanje EU tajni dokument, to znači da sudbina Srbije više nije u rukama građana, već samo uskih vladajućih krugova u Srbiji i EU, i da Srbija stoga više nije gospodar sopstvene sudbine. U takvim uslovima, iluzorno je govoriti o stabilnoj i jakoj državi.
3. Plodno zemljište koje se nalazi na teritoriji naše Republike predstavlja ozbiljno prirodno bogatstvo i redak prirodni resurs koji se većinski nalazi u svojini Republike Srbije ili njenih građana. Očekuje se drastično poskupljenje hrane u svetu, pogotovo zdrave, što nama omogućava veliku razvojnu šansu ali isključivo sa potpuno novom politikom prema poljoprivredi: cene, otkup, kreditiranje, robne rezerve, podsticaji, planiranje proizvodnje, prehrambena industrija, navodnjavanje… To zemljište se ni po koju cenu ne sme prodavati strancima, jer se upravo tu kriju teške strateške posledice.
Srbija se mora okrenuti razvoju. Sigurno možemo 30.000 ljudi u godinu dana zaposliti i to sa kreditima naših banaka. Zamenjujemo strani kredit, odnosno strani dug domaćim, što znači da moramo postepeno vratiti banke u naše ruke. Strani kapital banaka iznosi 84 odsto i zbog toga Narodna banka ne može da sprovodi efikasnu monetarnu politiku, jer su većina strane banke koje svojim interesom dominiraju i izvlače kapital.
Praktično je nemoguće stvoriti jaku privredu u kontekstu daljih evrointegracija, koje Srbiji nameću već uveliko istrošeni i kompromitovani neoliberalni model. Srbija će biti suočena sa poplavom proizvoda iz mnogo razvijenijih zemalja, i neće joj biti dozvoljeno da štiti razvoj sopstvene privrede. Dalje evrointegracije prete da Srbiju pretvore u koloniju korporativnog, finansijskog i špekulativnog kapitala. Takođe, obaveza da se dozvoli prodaja zemlje strancima od 2017. otvara i mogućnost da Srbija definitivno izgubi i prehrambenu nezavisnost, kao i ostatke nezavisnih malih zemljoposednika.
4. Iako nam je najsnažniji adut svih kampanja odlučna borba protiv korupcije i kriminala, što svakako i mora da nam bude jedan od prioriteta ukoliko želimo da uspostavimo vladavinu prava, smatram da je u praksi ono što je na tom planu urađeno apsolutno nedovoljno. Resorna ministarstva su donela nekoliko važnih dokumenata ali se bojim da su za sada ona ostala samo mrtva slova na papiru. Pojam korupcije, razumno, iz populističkih razloga, jako često upotrebljavamo za protivzakonite radnje koje predstavljaju krivična dela „čistog lopovluka“ ali ne i korupciju. Koruptivna krivična dela u našem pozitivnom zakonodavstvu jesu: zloupotreba službenog položaja, trgovina uticajem, primanje i davanje mita te još neka koja u određenim slučajevima mogu sadržati elemente korupcije. Uvidom u podatke Republičkog zavoda za statistiku možemo konstatovati da se broj podnetih krivičnih prijava, a pogotovo podignutih optužnica i pravosnažnih presuda nije u znatnoj meri povećano u odnosu na period pre stupanja naše stranke na vlast. Ono gde se vidi napredak jeste nešto veći broj pokretanja postupaka za krivična dela zloupotrebe službenog položaja ali i to povećanje je neznatno a proizvod je rešavanja dvadeset četiri spornih privatizacija.
Kada je reč o borbi protiv kriminala, mora da nam bude jasna jedna činjenica, a to je da je svakako neophodno raditi i na suzbijanju lakšeg i srednjeg kriminaliteta, ali Srbiji je neophodno da se izbori sa najtežim oblicima kriminaliteta. Pod ovim pre svega mislim na organizovani kriminal. Još jednom napominjem da su akcije poput nedavno izvedene, pod nazivom „Grom“, neophodne, međutim lica koja su tom i u sličnim prilikama privedene ne mogu biti okarakterisana kao lica koja su pripadnici organizovanih kriminalnih struktura. Podsećam na činjenicu da je Srbija jedna od glavnih država na takozvanom „Balkanskom putu droge“ i da se samo tranzitom psihoaktivnih supstanci preko naše teritorije bavi sigurno nekoliko, a verovatno i nekoliko desetina transnacionalnih organizovanih kriminalnih sindikata te upravo takva lica moraju biti predmet interesovanja naših bezbednosnih službi koja moraju imati još jaču saradnju kako sa regionalnim tako i sa svetskim kriminalističkim organizacijama. Nemogu osporavati napor i napredak u rešavanju pomenutih dvadeset i četiri sporne privatizacije. One zasigurno predstavljaju jedan od oblika organizovanog kriminala koji je često zastupljen u tranzicionim zemljama, ali to su predmeti na koje je ukazala Evropska unija i koji su morali biti odavno obrađeni a mi smo svakakvo dužni da preispitamo i sve ostale privatizacije rađene od 2000. pa sve do danas. Da li je sva ova borba selektivna ili ne kao običan građanin, pa čak ni kao naučni radnik koji se bavi upravo ovom tematikom, ja ne mogu znati jer zbog same specifičnosti ove oblasti ozbiljan odgovor na ovo pitanje će moći da se dobije tek nakon proteka određenog vremena.
5. Ova tačka programa je izuzetno bitna i njenim ispunjenjem se ogleda državna snaga. Na žalost, živimo u teškom periodu za Srbiju i Srbe, u kojem pokušavamo da pronađemo način na koji ćemo da pomognemo Srbima u Srbiji, pa tek nakon toga moramo praviti strategiju za pomoć sunarodnicima u dijaspori i okolnim drćavama u kojima pripadnici našeg naroda čine većinu ili barem velike nacionalne manjine.
6. Poštovanje ljudskih prava je jednan od principa na kojima počiva ceo civilizovan svet od dvadesetog veka pa sve do danas. Svakako Srpska napredna stranka mora biti politička opcija koja će u Srbiji biti glavni zagovornik poštovanja ljudskih prava kako pojedinaca tako i grupa, ali pri tome moramo biti veoma obazrivi pri donošenju odluka pošto poštovanje ljudskih prava vrlo često može biti u suprotnosti sa osnovnim bezbednosnim načelima.
7. Jačanje države socijalne pravde, u kontekstu daljih evrointegracija, predstavlja kontradiktornost u startu. U EU postoji jasan trend smanjenja i ukidanja socijalne države, što se vidi u rastućim socijalnim nemirima unutar EU, i porastu bede, kao i u opštem socijalnom raslojavanju koje se intenzivira. Mere štednje koje centralne finansijske institucije EU nameću zemljama-članicama pretvaraju održavanje socijalne države u nemoguću misiju. Stoga isticanje takvog cilja može biti samo deklarativno.
8. Jedino sprovođenjem trećeg načela ove programske platforme mogu se postići ciljevi decentralizacije. „Stavljanjem na noge“ poljoprivrede i industrije koja je sa njom u vezi možemo omogućiti seljaku dostojanstven život i na taj način ga privoleti da ne migrira u veće gradove. Takođe je neophodno stimulisati investitore, kako strane, tako i domaće da svoje poslove obavljaju u manjim i slabije razvijenijim delovima Srbije. Pod ovim ne podrazumevam subvencionisanje i druge oblike novčanih stimulansa, koji su se već pokazali kao loši. To se može postići zakonskim i podzakonskim normama kojima se potencijalni investitori mogu ozbiljno podstaći da svoj posao započnu upravo u pomenutim sredinama zarad maksimalizacije svog profita. Državi je tu primaran zadatak da obezbediti kvalitetnu infrastrukturu kao i da upotrebi neke od mnogobrojnih ekonomskih mera koje bi poslovne ljude opredelilo za ulaganja van Beograda i drugih već postojećih industrijskih centara. Svakako treba iskoristiti već postojeće potencijale koje smo nasledili iz nekih, sada već davnih vremena. Pod ovim podrazumevam da se prevashodno pomaže ona industrijska grana koja je u prošlosti postojala u datim sredinama, iz mnogobrojnih razloga, kao što su već postojeća, iako verovatno nedovoljno savremena infrastruktura, blizina neophodnih prirodnih resursa kao i obučenost lokalnog stanovništva za radne zadatke na tim ili sličnim poslovima.
9. Ulazak u Evropsku uniju sa Kosovom i Metohijom kao sastavnim delom je, s obzirom na jasne uslove koje je EU istakla u pregovaračkom procesu, realno nemoguće. Zahtev EU da se, pre kraja pregovora, sačini “pravno obavezujući” ugovor između “Kosova” i Srbije je samo eufemizam za neki oblik zvaničnog priznanja. Na to isto ukazuje uslov da “Kosovo” i Srbija “ne ometaju jedno drugo” na svom evropskom putu niti međusobno blokiraju članstvo u međunarodnim organizacijama. Onog trenutka kada Srbija dozvoli članstvo “Kosova” u svim međunarodnim organizacijama, priznanje Srbije biće nebitno – “Kosovo” će faktički biti punopravna, međunarodno priznata država. To će ne samo negativno uticati na teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, već će dodatno srozati međunarodni ugled Srbije, pogotovo kod najbližih prijatelja poput Rusije, i drugih važnih država poput Kine i ostalih zemalja BRIKS, od kojih nijedna nije dosad priznala “kosovsku nezavisnost”, i koje se zalažu za odbranu međunarodnog prava.
Dalje evrointegracije će se neminovno negativno odraziti na odnose sa Rusijom, jer će Srbija kad-tad biti primorana da raskine svoj jedinstveni ugovor o slobodnoj trgovini sa Rusijom. Takođe, po pitanju Južnog toga, projekta od kapitalnog značaja za srpsku privredu i jačanje srpskog geopolitičkog položaja, daljim evrointegracijama Srbija će postati talac politike EU prema Rusiji, jer će biti obavezna da nastupa u skladu sa pravilima EU uključujući i tzv. Treći energetski paket. Može se lako desiti da, u tom kontekstu, veću korist od Južnog toka – ako uopšte bude bio izgrađen pod takvim uslovima – imaju zemlje i finansijske institucije EU nego srpska privreda i građani.
10. Daljim procesom bezalternativnih EU-integracija, vojna neutralnost Srbije biće pod rastućim pritiskom zahteva zapadnih vojnih sila i NATO, koji će neminovno nastaviti svoju agresivnu politiku u pravcu istoka, na prvom mestu Rusije. Pritisak da se Srbija što čvršće integriše u zapadne, implicitno anti-ruske vojne organizacije i planove neprekidno će da raste, kao i uopšte zapadni uticaj na vojno-bezbednosni aparat Srbije.
Osnivač i višegodišnji funkcioner,
a trenutno samo javno i medijski izlinčovan član SNS
mr. Dušan Jakšić
Dostavljeno:
1. predsedniku Srpske napredne stranke
2. Predsedništvu SNS 3. Glavnom odboru SNS
***
Poštovani predstavnici medija,
inicijator Izvorne frakcije Srpske napredne stranke, gospodin Dušan Jakšić, koji je nedavno istupio sa svih stranačkih funkcija, danas je predsedniku SNS g. Aleksandru Vučiću dostavio predlog platforme političkog delovanja stranke. Mnogobrojno, razočarano članstvo SNS insistira da se na predstojećoj Skupštini SNS, koja će se održati 25. januara, usvoji upravo ovih deset tačaka kao osnov političkog delovanja Stranke.
Molimo vas, predstavnike medija, da ukoliko postoji i trunka nezavisnog novinarstva u Srbiji, prenesete javnosti ovo otvoreno pismo. Za sve ostale informacije možete se obratiti na telefone 066 8111 094 i 066 487 957 ili putem ove elektronske pošte (nsrbijo@gmail.com)
Srdačno,
Elektronskom poštom Izvorna frakcija SNS
Izvor: Novinar.de
Dali je moguce gospodine Vucicu da toliko se govori o novcu da je potreban, svaki dinar, uzimate od plata , od penzionera, a u Sapcu je toliko oduzeto duvana, od seljaka, vise nego sto je drzava otkupila, i sve to truli u policajskim memljivim , prokislim hangarima, i propada da ja i mnogi ljudi nemozemo da poverujemo sta se dogadja. Dovodi nas u sumlju da se vi sa nama salite, kada govorite o ustedama. Ako ste vec oduzeli od mucenog seljaka taj duvan koji je sa mukom uzgajao, onda ga bar prodajte uzmite taj novac u budzet, nemoj te da seljak gleda kako njegova znoj truli u memljivim policajskim hangarima.
Jakšič je velikim delom u pravu. Vučić očigledno nema vremena da se bavi Strankom, koja je u očajnom stanju. Takvo stanje najviše odgovara Nebojši Stefanoviću koji zaista nema harizmu bilo kakvog vođe zbog nedovoljne sposobnosti.
Na nivoima opštinskih odbora SNS se odavno u praksi podelila na dva dela: jedni su oni koji vole Stranku i poštuju Vučića, nadajući se boljoj državi. Na drugoj strani su ljudi koji isključivo gledaju svoj interes. Razočarenje ovih prvi je toliko veliko da stranka praktično ne funkcioniše u bazi. Pojedini poslanici iz Skupštine Srbije prave još veću pometnju svojim otvorenim stavljanjem na stranu ljudi koje zanima isključivo lični interes.
Dobro je poznato da, po zahtevu Stefanovića pravljeni spiskovi ljudi u opštinskim odborima koji su NEPODOBNI, tj. koji njega ne podržavaju.
Zaista strašno.
Mislim da će se ubrzo pokazati da ovako ne može dalje i da će Stranka puknuti.