Otvoreno pismo predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću

0
701

Na e-mail adresu portala KORENI stigao je kratak tekst gospodina Branislava Bajagića, diplomiranog turizmologa u penziji. Mi vam u nastavku prenosimo u celosti pristigli sadržaj, zajedno sa otvorenim pismom predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću: 

Povodom najnovijih informacija iz medija, da Novak Đoković provodi odmor u svom letnjikovcu u selu (a ne u Monte Karlu, gde živi), da se glumac Nenad Jezdić, vratio u svoje rodno selo, da je konstituisan Nacionalni savet za spas sela… pismeno sam se obratio predsedniku Vučiću, koji je u svom govoru pomenuo i SEOSKI TURIZAM, i akademiku Draganu Škoriću, koji podržava razvoj ovog vida turizma. Ja već 33 godine tvrdim i argumentovano dokazujem da je SEOSKI TURIZAM budućnost Srbije. Smatram da bi mediji morali mnogo više pažnje da posvete seoskom turizmu i time podrže (bolje reći nateraju) Savet, ali i čitavu državu, da ovo veoma važno pitanje reši što je pozitivnije moguće. U prilogu je pismo predsedniku Vučiću, pa predlažem da ga pogledaju svi oni koji misle dobro Srbiji i mogu da pomognu medijski.


OTVORENO PISMO PREDSEDNIKU SRBIJE ALEKSANDRU VUČIĆU
Vašington, 16.06.2019.

Poštovani gospodine Vučiću,

Pišem Vam po ko zna koji put istim razlogom! Ovoga puta ton pisma će biti drugačiji od dosadašnjeg – biću mnogo oštriji, uz obraćanje s dužnim poštovanjem i uvažavanjem za sve što ste do sada učinili za Srbiju. Razlog za ovo pismo je Vaša izjava da je selo od presudnog značaja za Srbiju!

Poštovani gospodine Vučiću, pa ja to tvrdim već 33 godine…!

Tvrdim i da Samo Selo Spašava Srbiju! Srpski seljak je svoju zemlju oduvek hranio i branio! Da bi srpska sela opstala neophodno je da se u njima može pristojno živeti i da seljak, svoj rad može na pravi način valorizovati. Isto tako treba raditi na tome da se ne potcenjuje ni ime ni posao seljaka! Bolje je biti prvi u selu nego poslednji u gradu. Bolje je biti seljak nego malograđanin.

Za kvalitetan život u selima postoje dve velike, prirodne mogućnosti – poljoprivreda i TURIZAM. S laičkog i logičkog stanovišta neophodno je seljaku GARANTOVANI OTKUP poljoprivrednih proizvoda po unapred poznatoj, a povoljnoj OTKUPNOJ CENI! Akcija obnavljanja zadrugarstva je dobra ali…, nije dovoljna da se vrati izgubljeno poverenje seljaka u državu. Hrana i voda će biti neophodni ljudima dok postoji sveta, i to sve više i više, a mi toga imamo, ili možemo imati, i za izvoz. Posebno bi trebalo zalagati se za organsku hranu i bez GMO. Mnogo više o poljoprivredi bi trebalo da kažu agronomi.

Ja ću i ovoga puta da istaknem koliko je SEOSKI TURIZAM velika šansa za opstanak sela ali i za bolji život čitave Srbije! Pre svega, želim da naglasim da mi ne koristimo tu svoju veliku mogućnost – zbog toga ŠTO JE NISMO SVESNI!

Arapi su bili nesrećni kad su u potrazi za vodom naišli na naftu, jer – nisu bili svesni značaja nafte, dok se nisu pojavili motori s unutrašnjim sagorevanjem. Primorci su se masovno iseljavali iz svojih siromašnih i neplodnih ribarskih sela jer tada nisu bili svesni svojih mogućnosti za odmor dok se nije pojavila potreba za odmor velikog broja ljudi na moru. Isto tako danas ni naši seljaci, ali i svi ostali, nisu svesni prirodnih i ostalih mogućnosti za pravi odmor koji se nalaze u selima Srbije, pa se iseljavaju!

Da biste pažljivije pratili argumente koje iznosim s istima se u potpunosti saglasio i akademik Dragan Škorić. Na jedno moje pismo upućeno Vama dok ste bili premijer reagovalo je Ministarstvo TTT, gde me je primila državni sekretar za turizam gospođa Lukrecija Đeri, u potpunosti se saglasila s iznetim argumentima, ali… da ministarstvo mora podjednako da vodi računa o svim vidovima turizma. I to ALI nas ubi! Ništa nije učinjeno!
I g. Nikola Selaković mi je odgovorio, na jedno pismo upućeno Vama, da smatra da je ovo pitanje veoma važno pa je isto uputio istom ministarstvu TTT. Potpuno beskorisno. Obratio sam se i ministru Krkobabiću, on nije našao za shodno ni da mi odgovori. Obraćao sam se svim prethodnim ministrima turizma Srbije i svi su se pozitivno izjasnili, pismeno, ali su isticali da je tada politička situacija bila veoma teška i da država nema novca. Sada je politička situacija veoma teška, ali sada imamo bolju finansijsku situaciju, zahvaljujući Vama.

Činjenica je da seoski turizam već odavno postoji u svetu, a i kod nas. Glumac Nenad Jezdić se vratio u svoje rodno selo i bavi se poljoprivrednom proizvodnjom! Divno! Narod to ceni. To bi trebalo iskoristiti kao zamajac. Vi ste u etno selu Bogut rekli da se mora više pažnje posvetiti ovom vidu turizma… Šta je više potrebno da bi se nešto konkretno uradilo?!

Da Vas podsetimo:  Lečenje metastaza "Zlatno doba" i halucinacija "Budućnost Srbije" - kviz

Vi, poštovani predsedniče, uživate veliko poverenje građana Srbije, oni Vam veruju. Zbog toga imate mogućnost da utičete na širenje svesti o ST u zemlji i inostranstvu! To bar ništa ne košta! Da biste to učinili neophodno je, prvo, da ste Vi toga svesni! Da li ste svesni?! Mislim da NISTE, nažalost!

Govorite da sada država daje 50% od vrednosti investicija u seoski turizam na poklon! To je verovatno tačno, i dobro, kao iskazivanje dobre volje. Tu informaciju ste dobili, verovatno, od ministarstva ili TOS-a, da se pohvale kako nešto rade. Džaba! Šta znači ako dobijete 50% vrednosti nečega za šta i sami treba da isto toliko uložite a da vam to neće doneti korist? Šta znači ulaganje u domaćinstvo da se bavi turizmom kad neće biti gostiju? Imam prijatelje koji se bave ST, imaju prilično dobre uslove ali – nemaju dovoljno gostiju! To me podseća na nekadašnji zeleni plan kad su domaćini umesto da kupe traktor kupovali Jugo! Dobra je i akcija s vaučerima, koja doprinosi razvoju turističke ponude i domaće tražnje. Ali, u Srbiji je standard nizak, mnogi imaju imanje u selu, ili neke rođake pa njih posećuju, a oni bolje stojeći više su okrenuti letovanju na moru. Ali, nama je potreban dodatni prihod od turizma iz inostranstva! Kako će naš seljak da promoviše turizam u svetu? To je pre svega posao DRŽAVE, vlade, ministarstva, TOS-a, lokalne samouprave…

Mnogo važnije od gore pomenutih akcija države je postići poverenje naroda u državu, da je država spremna da pomogne seljaku u najbitnijim stvarima. Kad je u pitanju ST onda je to ŠIRENjE SVESTI! Narodu treba objašnjavati suštinu pitanja zbog čega je realno očekivati veliko interesovanje ljudi iz inostranstva za odmor u razvijenim selima Srbije! To danas, uz moćne medije, nije nikakav problem, samo je u pitanju da li postoji dobra volja! Tek nakon toga trebalo bi domaćinima davati bar po 10.000 evra za radno mesto (domaćici i domaćinu), kao što se stimulišu inostrani investitori. Pored toga trebalo bi ih oslobađati od poreza nekoliko godina (kod nas se radi upravo obrnuto – namerava se uvođenje poreza i za ST), ulagati u komunalnu infrastrukturu, omogućavati povoljne kredite, reklamirati odmor u selima u svim kontaktima s državnicima širom sveta (pre svega Rusima, Kinezima, Arapima, ali i Nemcima, Amerikancima, Japancima…), na sajmovima turizma širom sveta, a naročito u Beogradu…

Zbog toga smatram da je moja dužnost da Vam OPET ukratko iznesem argumente na osnovu kojih morate shvatiti da je SEOSKI TURIZAM budućnost svetskog turizma i velika mogućnost za bolji život u Srbiji!

Osnovno pitanje je – od čega su ljudi umorni da bi morali da prevaljuju stotine i hiljade kilometara, troše stotine i hiljade evra/dolara da bi se negde odmarali? Zašto se dodatno umaraju putovanjem i ne odmaraju u svom gradu? Čovek se umori od ŽIVOTA U GRADU, od mnogo betona, asfalta, velikih zgrada, mnogo automobila, ljudi, smoga, stresa, brzog tempa života… Da bi se čovek odmorio od takvog umora neophodan mu je aktivan odmor u ČISTOJ PRIRODI!

Takvu prirodu čovek je spontano našao na pustim obalama toplih mora! Zbog velikog broja turista ta nekada siromašna i mala primorska sela sada su veliki turistički centri prepuni ljudi, zgrada, automobila… Tu nema pravog odmora, nego samo zabave, pre svega za mlade… Postoji i veliki deo populacije kojoj ne prija izlaganje suncu, mnogima lekari zabranjuju boravak na moru…!

Te morske obale su same po sebi uske i ograničene i u dogledno vreme neće biti moći da prime sve veći broj gostiju… A broj turista u svetu raste, minimalno po stopi od 4% godišnje. Po prognozi Svetske Turističke Organizacije u svetu će 2020. godine biti 1,6 milijardi inostranih turista! Ta prognoza je ostvarljiva jer je već 2017. bilo 1.3 milijardi turista. Postavlja se globalno pitanje – gde će se ljudi odmarati u budućnosti?

Odgovor su, opet spontano, pronašli sami turisti – u selima! U EU 28 zemalja bave se seoskim turizmom (www.eurogites.org) i ostvaruju preko 50 milijardi evra godišnje…

Seoski turizam postoji i u Srbiji, ali u veoma zakržljalom obliku, iako Srbija ima, po mom mišljenju, najbolje uslove za razvoj ovog vida turizma: povoljan geografski položaj, oblike reljefa, klimu, hidrografiju, raznovrsnu floru i faunu, bogatu istoriju od Lepenskog vira, tradiciju, kulturu, kulinarstvo, mogućnost za aktivan odmor… i – izraženo gostoprimstvo i srdačnost naših ljudi!

Da Vas podsetimo:  Huliganska upotreba garde

Na osnovu ukratko navedenog logično je očekivati veliku korist od razvijenog seoskog turizma. Hipotetički primer, ako bi jedno seosko domaćinstvo imalo dve sobe s dva ležaja, i izdavalo ih strancima po ceni od samo 20 evra za pun pansion, za 200 dana ostvarilo bi prihod od 16.000 evra, od aprila do oktobra, manje od 7 meseci! (4 h 2 h 200 = 16.000).Troškovi bi mogli da recimo 6.000 evra, ako bi većinu proizvoda proizvodili sami seljaci, što znači da bi čista zarada mogla biti po 5.000 evra za domaćina i domaćicu, tj. više od 700 evra mesečno!

Da ukratko ukažem i na moguću korist Srbije od razvijenog ST! Radi lakše računice računam da u ruralnim područjima danas živi oko 50% stanovnika, tj, više od 3 miliona, tj. da ima, ili može imati oko milion domaćinstava.

Ako bi se samo 1% tih domaćinstava bavio turizmom (10.000) i ostvarivalo prihod od 16.000 evra, to bi za Srbiju značilo 160 miliona evra godišnje – minimum. Ali jedno domaćinstvo može imati i više od četiri ležaja, goste može primati čitavu godinu, cena može biti i 30 evra i više, turizmom može da se bavi 2%, 3%… pa bi prihod bio znatno veći. Tu treba dodati i van pansionsku potrošnju (putarinu, gorivo, cigarete, izlete, ulaznice, prihode od hotela i restorana…)

Korist bi bila i u značajnijim angažovanjem velikog broja industrijskih grana (građevinska drvna, prehrambena, metalska, industrija opreme za domaćinstvo i građevinskog materijala, turizam, saobraćaj, ugostiteljstvo…), rasterećenju gradova od pritiska za radnim mestima…

Rezultat svega toga bio bi povoljni uslovi za život u selima, značajniji ostanak mladih u selima, povratak onih koji su se preselili u gradove a tamo su ili bez posla, ili primaju male plate, ili su penzionisani, ali i povratak naših iz inostranstva (tek to je posebna priča i velika šansa koju MORAMO iskoristiti!)

Ne slažem se s Vašom izjavom da bi Internet u selima doprineo smanjenju broja mladih u selima! Naprotiv, mladi žele dobar životni standard, kao i svi mladi, pa i u selima koriste mobilne telefone, Internet, Fejsbuk, Instagram, Tviter, žele dobar auto, zabavu, puteve, struju, vodu…

Kad su Švajcarci želeli da siđu s Alpa u gradove odgovorni su se uhvatili za glavu – ko će proizvoditi mleko, meso…, trebalo bi im obezbediti stanove, posao…Ponudili su im dobre puteve, struju, vodu, TV, telefone… ali i OTKUP MLEKA I MESA samo da ostanu u svojim alpskim selima. Kažu da je tako nastala MILKA čokolada. U svakom slučaju sada se ti ljudi bave stočarstvom ali i primaju goste tokom zimske i letnje turističke sezone! REŠEN PROBLEM!

Dakle, treba i našim mladima ponuditi slično. Naravno, to neće biti ni malo lako ni brzo, ali – tim putem MORAMO krenuti! Pominjete Ameriku gde 2% stanovništva živi u ruralnim područjima. Da, ali oni imaju po nekoliko stotina hektara, moćnu mehanizaciju kojom upravljaju daljinski iz svojih soba, sve što proizvedu prodaju na svom tržištu, izvoze ili prave rezerve… Mi smo mala zemlja i od strateškog značaja je opstanak sela, kako zbog sigurne ishrane stanovništva tako i zbog očuvanja naše tradicije, i prirode…

Do sada smo 20 godina zabijali glavu u pesak i zbog naših heroja na Košarama i Paštriku, a isto radimo najmanje 33 godine kad je u pitanju mogućnost za BOLjI ŽIVOT kroz razvoj seoskog turizma! Dokle, BREEEE poštovani predsedniče?

Verujem da ste svesni kolika je Vaša lična odgovornost u ovom trenutku. To nije samo zbog pitanja Kosova i Metohije i ekonomskog boljitka Srbije. To je i zbog sve veće depopulacije kako naših sela tako i odlaska mladih u beli svet. Nije Vam lako! Moje lično mišljenje za KiM je da ono ovako ne može ostati, bez obzira na želje slušalaca.
Nećemo priznati otcepljenje, ne možemo ga imati u postojećim granicama bez obzira na to što je naše, mora se naći kompromis. Ali, to je već druga priča!

U pogledu ST možemo mnogo učiniti, ali ne kao do sada što smo činili, uz mnogo priča i malo rada. Formiranje tima stručnjaka koji bi radili na zaustavljanju odumiranja srpskih sela mi liči na dosadašnju praksu – kad nešto ne želimo da rešimo mi osnujemo komisiju na koju prebacimo svu odgovornost i – NIŠTA.

Kad ste se javno izjavili da je selo od presudnog značaja za budućnost Srbije time ste sebi dodali još jednu veliku obavezu, koju VI morate ispuniti! Tu obavezu NE MOŽETE svaliti na jednu komisiju ili tim. Akademik Škorić podržava ideju o seoskom turizmu, ali je pitanje koliko ima energije da na tome istraje. Ministar Krkobabić je svoj doprinos dao kod formiranja zemljoradničkih zadruga i pitanje je koliko je spreman da se bori i za ST (na moja pisma – NE ODGOVARA). Ministar Ljajić je dao svoj doprinos uvođenjem vaučera i dodelom bespovratnih sredstava kod investiranja, što je dobro ali NEDOVOLjNO. Ministarstvo poljoprivrede još nije odobrilo sredstva Ekološkom društvu Dragačevo iz Guče za projekat „Seoski turizam za održivi razvoj sela Srbije“ koji bi trebalo da se realizuje u septembru… ministarka Slavica Đukić Dejanović, zadužena za demografiju i populacionu politiku mi je još 1996. godine pismeno odgovorila da se slaže s mojim stavovima u vezi ST ali… ništa nije učinila…!

Da Vas podsetimo:  Verovali ili ne - mi smo još uvek jedan narod

Da bi se srpska sela spasila odumiranja neophodno je da se time bavi čitava Vlada, svako u svom resoru, a da to sve podržava ČITAVA Srbija. Pored navedenih ovim pitanjem trebalo bi da se bave i ministarstva poljoprivrede, saobraćaja, finansija, lokalne samouprave, rad i socijalnu politiku, informisanja, obrazovanja, nauku, ekologije, inostranih poslova (zbog promocije prilikom kontakata s partnerima van zemlje)…

Ali, poštovani predsedniče, iza svega ovoga MORA DA STOJI JEDAN ČOVEK koji će sve to da inicira, podržava i prati! Ako se sve prepusti stihiji – ništa od svega, kao što je to bilo do sada. Vi imate veliki kredibilitet kod naroda i to bi trebalo da iskoristite za dobrobit Srbije. Naravno, time bi i pozicija SNS-a bila stabilnija i trajnija.

Trudio sam se da budem što koncizniji i jasniji. Ako i pored toga postoji nešto što Vam nije dovoljno jasno spreman sam da Vam to i opširnije elaboriram. Uzgred, pre nekoliko godina hteo sam da sve ovo iznesem kao član SNS-a, podneo sam elektronsku prijavu i rečeno mi je da će to pitanje rešiti OO SNS-a u Ljigu. Niko ništa ne radi po tom pitanju. Čujem da predsednik OO i opštine drži neke članske karte u fioci!? Zbog čega?

Na ovo moje pismo, apel, jednostavno MORATE da odgovorite. Ukoliko smatrate da bilo u čemu nisam u pravu osnovni red je da mi to i saopštite napismeno. Kulturan ste čovek. Do sada me niko nije demantovao. Dakle, trebalo bi da prihvatite moj predlog da se stanovnici Srbije moraju na pravi način informisati o velikim mogućnostima za bolji život kroz razvoj seoskog turizma, kao prvi i najvažniji korak ka zaustavljanju propasti naših sela.

Dosadašnja praksa zabijanja glave u pesak, ili kako to Vi kažete „da se pravimo blesavi“ jednostavno NE MOŽE PROĆI. Ovo pišem pre svega jer verujem da Vas neki ljudi okruženju jednostavno ne informišu o pismima ovakve sadržine (da li dobro ili zlo namerno?). Da bih to sprečio ovo pismo šaljem javno: preko elektronske pošte, PTT, društvenih mreža, medijima…

Na kraju, koristim priliku da Vas obavestim o još jednom velikom zlu koju VI morate da rešite – korupciji. Naime, sve nadležne, pa i Vas lično, više puta sam informisao o sistemskoj korupciji u pravosuđu, počev od osnovnog suda i tužilaštva u Mionici, pa preko višeg suda i tužilaštva u Valjevu, pa sve do Ustavnog suda – svi ti pojedinci su vertikalno povezani i ne kažnjavaju u sudu dokazanog prevaranta, lažova, falsifikatora, sitnog lopova. Moje tužbe, žalbe i pritužbe odbacuju sve kao po komandi – KAO NEOSNOVANE. Vi ste više puta izjavljivali da je protiv korupcije NULTA TOLERANCIJA i da su takve sudije i tužioce postavili predstavnici bivšeg režima (znam da je ovaj saziv Skupštine prihvatio imenovanje Osnovnog javnog tužioca Snežanu Jovanović iz Mionice, koja je, sasvim sigurno, jedna bitna karika u lancu navedene korupcije). Ovaj problem mora da reši Skupština, iako se mnogi iz pravosuđa zalažu za nezavisno sudstvo! Da, nezavisno, da donosi presude samostalno, na osnovu pravne struke, kao što i lekari leče samostalno na osnovu znanja medicinske struke, Ali, ko treba da kontroliše i sankcioniše one sudije i tužioce koji svesno krše zakon? Zbog ovoga sada očekujem odgovor suda u Strazburu, na moju veliku žalost. Pitanje korupcije se mora rešiti i ne znam šta se čeka kad o korumpiranosti navedenih sudija i tužioca postoje bezbroj dokaza u njihovim presudama i rešenjima.

Rešavanjem ova dva pitanja, za koja ste javno obećali da će te ih rešiti, zaustavljanje odumiranja sela i sprečavanje korupcije rešili bi se naši veliki problemi. Svoja obećanja morate ispunjavati da bi ste u narodu ostali to što jeste, inače – opozicija će to žestoko iskoristiti u borbi protiv Vas lično.

Nadam se da nećete razočarati mnoge ljude koji Vam za sada veruju!

S poštovanjem,
Diplomirani turizmolog u penziji,

Branislav Bajagić
http://www.seoski.in.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime