Na dan bombardovanja 24 Marta 1999, zevao sam zajedno sa mojim prijateljima 24 sata dnevno u satanističku televiziju, dok nismo pali u krevet nakon 3tri dana konstantnog posmatranja televizije. Verujem duboko da je svako od vas u rasejanju proživeo slično, kao mi u Johanezburgu, možda čak gore od onoga što sam ja proživeo. Čovek može i od tuge da umre, i za to mu nije potreban metak u čelo. Poznato je da ako u bračnom paru starih ljudi, ode jedna osoba Bogu, da i drugoj osobi učestalo nema spasa na tlu, te od tuge izdahne. To govori da naša osećanja prema bombardovanju nisu ništa manja bila od naše braće i sestara u Srbiji. Bila su doduše utoliko manja, jer bombe i avioni nisu zujali nad glavom, i sama glava nam je bila bezbednija, ali srce je bolno ostalo isto.
Pre samog bombardovanja sam učestvovao na svim skupovima koje je Ambasada Rep Srbije Pretorije organizovala. Na tim skupovima je bilo većina nas, koji su bili jedni uz drugo, bacali jaja na konzulat na uglu Jan Smatca i Bompas ulice (Hyde Park), čak je bilo i paljenje satanističkih zastava. Taj dan naše poruke je obeležio RTS, tada još uvek mnogo slobodniji državni mediji, koji je branio interese države Rep Srbije.
Nakon prikazivanja programa na RTS-u u Beogradskoj Hronici, pozvala me majka iz Beograda sa zabrinutošću, što sam palio zastave sa mojim drugom Goranom. Palio sam iz gneva, besa i tuge, jer nisam mogao drugačije pomoći. Palio bih i zapalio stotinu satanističkih zastava bilo koje države, koja pošalje avione na Srbiju. Toga se ne stidim, već se ponosim. Ponosim se, jer sam izrazio gnev nepravde koja se nadvila nad mojom Srbijom.
Nakon smrti Nelsona Mandele (madibe) u Johanezburgu, slušao sam učestalo radio poput 5FM, na kome se nacionalizam uzdizao i promovisao. Na radiju 5FM i Highfield 94.2, se javno promovisao nacionalizam kao spas održanja reda, mira i ljubavi prema svojoj državi.
U današnje vreme nacionalizam je postao kod naših vlastodržaca fašizam, bruka i sramota se nastavlja od 2000-te do te mere, da nema kuda. Promoviše se alkoholizam, prostitucija na TV, “kultura“ poput Farme, Ekrema, čiji glasovi izlaze iz bunara. Uništava nam se država Srbija i ruši svaka vrednost kulture, koja drži čoveka u životu, od malih nogu iz Škole, do starih dana, gde je lepa reč i poštenje na prvom mestu. U tim vrednostima ranije, se takođe gajila istorija, u čijim knjigama se beleže poginuli i žrtve nedužnih ljudi, koji su tada živote dali, da bismo mi imali državu i živeli slobodno.
Moje negodovanje prema zlu je ogromno, ne plašim ga se da iznesem javno, da se čuje osećaj svih nas, pa i mene, koji je odrastao u drugačijoj državi Srbiji, gde se znao red, šta se uči po školama, šta se gleda na televizijama i šta se govori ulicom. Demokratija zapada je preokrenula stvar naopako, gde su izgubljene svake vrednosti čoveka, kako u Školama i parkovima, tako i u institucijama i parlamentu, gde birani ljudi sede, koji nemaju stida ni za mrtve, a kamoli za žive. Novinarske agencije ne postoje, pravda ne postoji, kako prema živima, tako i prema mrtvima koji počeše da ginu 24.Marta 1999.
Moja poruka vlastodržcima Vučićeve Vlade !!!
STIDITE SE, SRAM VAS BILO IZDAJNICI!
Milan Lakić
Johanezburg
