„Zaklinjem se da ću….“-reči su kojima predsednik Srbije „zakletvom“ stupa na dužnost! Nekoliko stvari će „on, po Ustavu“ da čini i brani. Taj tekst „zakletve“ je putokaz na kojem ništa ne piše! Predsednik se zaklinje „da će“, ali šta je sadržaj, forma i činidba njegove „zakletve“? Kad je izabrana „prva demokratska vlada“ Zorana Đinđića, neki ministri (Vladan Batić, Aleksandar Popović !) samoinicijativno su dodali: „Tako mi Bog pomogao“!
Bogobojažljivi srpski narod nije se „bog mio“ uvek, na svakom mestu i u svakoj prilici! Činio je to tek u trenucima najveće časti ili najveće tuge! Ali, i tada je znao i shvatao: „Bog će da pomogne, ako hoće, ako neće, neka je po njegovom“!
„Bog mio“ se čovek u trenucima smrti, iako je znao: u smrti ne postoji reč koja vraća u život! Dok su Srbi u Boga verovali, sve su počinjali sa: „Pomozi, Gospode“ i završavali sa :“Hvala Ti, Gospode, na daru tvome“! Ovim zakletvama se u boj išlo i iz boja vraćalo „Za Krst časni i slobodu zlatnu“!
A, kad su bezbožnici obezbožili Srbe i zakletva se svela na „Tita i partiju“, Srbi su izgubili zakletvu , a s njom i čast i Dostojanstvo! Narod srpski je postao odmetnik od svoje crkve, i srpski sveštenici su počeli da se „ugledaju na narod“. Bukvalno su počeli da se zaklinju! „Dabogda se na mene prevrnula prikolica, puna udovica“!
Neoženjeni ili razvedeni kum ženio se kumom sličnog bračnog statusa! Jedan je kum obrazložio: „Ja ovim činom samo pokazujem koliko poštujem bivšu kumu! Kuma nije dugme, bez obzira na broj rupa“! A šta tek reći za obraćanje u srpskoj vojsci? Oficir pozdravlja stroj:
-Gospodo oficiri i vojnici, zdravo!
-Zdravo!- odgovara stroj.
Evropski, uličarski pozdrav „ćao“, crvene kalife uvele su u svoju vojsku i partiju! Njima je bio dovoljan pozdrav „zdravo“! Kako u vojsci, tako u kafani, kako u partiji, tako na ulici! Zdravo!
Scena iz kluba „Dno života“. Ulazim u nameri da pijem i bekrijam sa istomišljenicima i sa vrata ih pozdravljam:
-Zdravo, živo!
-Hvala, i tebi što uđe!-odgovaraju prisutni.
-Bogami , ja vam viknuh s vrata!-dosetio sam se da dodam jednom prilikom.
Moj pokojni prijatelj Dušan Petrović, jedan od najboljih radenika iz EDB, znao je da sedi uz pivo nervozan i na kraj srca.
Ja ga pozdravljam:
-Dušane Silni, dobar dan!
Podiže pogled ka meni i ljuti se:
-Otkud ti znaš da je meni dobar dan, kad tebe vidim!?
Kad bi ga prošlo loše raspoloženje, Dule se pravdao:
-Ispi me sikiracija! Pobeleo sam kao sir, ima mačke da me pojedu!
Pozdrav „zdravo“ (SALUTE!) koristili su Rimljani kada su ulazili u javnu kuću, a koristili su ga i ruski sveštenici (na zdarovje!) u srednjem veku, kad su ispovedali osuđenog na smrt!
Srpski vojnik je sveden na rimsku kurtizanu ili ruskog smičiglavu! A srpski vojnik je oduvek Ponos, Čast i Dostojanstvo srpskog naroda! Srpski SIN je to, bre!!! Dika i Slava srpska! Ono najbolje, najzdravije i Najčasnije srpsko blago!
„Zdravo“ nije za vojnika , Srbina , Sina! Njemu od ljudi ništa ne treba! On za život ne mari, on zna „kako i zašto ga daje“! Za njega je „Veruj“! U Boga! U Srbiju! U Narod! Amin!
Zakletva i pozdrav su dva spoljašnja obeležja duha koji vlada zemljom i narodom! Kakvi su ljudi, takva im zakletva, takav im pozdrav. Zlo ne čini čovek, već neljudsko u njemu!
Šta nam valja činiti?
Najgore bi bilo da menjamo zakon o zakletvi državnih funkcionera i zakon o ophođenju u vojsci Srbije, pre no što se Srbima ne objasni kakav je značaj zakletve vođa pred uzimanje u ruke sudbine naroda i države?!
Istina o temi zakletve mora biti objašnjena javno i argumentovano! Istina izrečena na pogrešnom mestu se lako pretvara u grešku! Takva istina postaje surogat!
Neke stvari se menjaju, ali je problem u stvarima koje se ne menjaju! Srpski narod živi od pozajmljene pameti! U kraljevstvo srpske laži niko ne ulazi, jer niko ne zna odgovor na lozinku!
Srpski narod decenijama hoda u tuđim cipelama! Nekad su mu te cipele za broj manje, pa mu stvaraju žuljeva, a nekada su za broj veće, pa se spotiče o sopstvenu obuću! Srpski narod mora da počne od nule!
Ali, ponavljam: ne sme da krene od nule, a da ne bude svestan zašto je postao „nula“? Zašto decenijama živi u jeftinoj sobi u kojoj su najskuplji snovi?
Istinu o svojoj prošlosti srpski narod ne sme prihvatiti kao gotov proizvod! Zašto se neko „zaklinje“, a da se ne zaklinje „ni u šta“ i „ni u koga“? Zašto se stariji obraća mlađem sa „zdravo“, a mlađi odgovara „zdravo“?
Vreme je da srpski narod potraži odgovore! Kao što svaka bolest ima svoj lek, samo ga valja potražiti, tako i svaki odgovor ima svoje pitanje! Ne pitajte, da biste pitali, već da bi dobili odgovore!
Pod Kapom Nebeskom uvek postoji prilika! Prilika ima kosu napred, a pozadi je ćelava. Kad prođe, nemaš za šta da je uhvatiš!
Zoran D. Milojević
www.magazin-tabloid.com
Mislim da ni Frojd bolje ne bi srocio ovu dijagnozu. Dozovite se upamet braco Srbi.