Otvoreno pismo Valentinu Incku

Her Inzko,
Kako s Vaše strane još nema primerenog izvinjenja za Vašu nedavnu izjavu, u kojoj u istu rečenicu stavljate Republiku Srpsku i zloglasnu, ustašku NDH u jedan koš, da Vam malo kao istoričar saopštim neke činjenice s tim u vezi. Kao prvo, tvrdite da ste pogrešno shvaćeni.

Prema diskursnoj teoriji francuskog postmodernističkog filozofa Mišela Fukoa, u jednom diskursu bitna je izjava, dakle ono što se kaže, a ne ono što se eventualno možda mislilo. Samo na osnovu rečenog, tj. izgovorenog, diskurs se razvija i samo rečeno, dakle izjava, se uopšte u njemu može uzeti u obzir, ništa drugo.

Prema tome, da ste hteli reći nešto drugo – Vi biste to i učinili. No, Vi, Her Inzko, ste rekli baš ono što ste rekli, i tako je zabeleženo i zapisano. Tu nema nikakve dileme, niti izvrdavanja više! Vi se morate meriti prema Vašim rečima, koje su u istorijskom kontekstu u najmanju ruku gnusne! A sada da pređem na istorijski kontekst.

Vi ste iz Austrije, pa da Vam malo skrenem pažnju na neke istorijske činjenice, vezane za ove prostore, posebno za istoriju srpskog naroda na prostoru bivše BiH, odnosno Republike Srpske. Uskoro će ponovo biti obeležavanje oslobađanja najgoreg nacističkog koncentracionog logora tokom Drugog svetskog rata, u današnjoj Poljskoj, Aušvica. Međutim, mnogo pre Aušvica, prvi koncentracioni logor na tlu Evrope je uspostavila upravo austrougarska vojska, i to u Doboju, u decembru 1915. godine, tokom Prvog svetskog rata. Više od 45.000 Srba je bilo zatočeno u tom logoru sve do jula 1917. godine. Među zarobljenima je bilo i više od 16.000 žena, civila, a bilo je i dece. Uslovi u logoru su bili stravični, zarobljeni Srbi su morali da tumaraju bukvalno u blatu i izmetu, bili su podvrgnuti svakodnevnoj torturi i ubijanju od strane austrougarskih vojnika čuvara, a umirali su pored toga i od gladi, nečistoće u logoru i hladnoće. Tako je tu svoje živote skončalo više od 12.000 Srba, a samo u aprilu 1916. godine umrlo je i 643 dece! Cilj tog logora, u kome su bili i zarobljeni Srbi iz Srbije i Crne Gore, je bilo stvaranje tzv. tampon zone u Gornjem Podrinju, na granici prema Srbiji, kako bi se Srbi tog kraja proterali ili uništili!

Dakle, želelo se da se etnički trajno očisti Gornje Podrinje od srpskog življa (što je i Orić pokušao između 1992. i 1995. godine)! Ta ista politika će kasnije postati važna krilatica i za ustaški režim Ante Pavelića, ali i devedesetih godina u Sarajevu!

Naime, jedan drugi Austrijanac, Adolf Hitler, će narediti šestog aprila 1941, na pravoslavni Vaskrs, brutalni napad na Kraljevinu Jugoslaviju, a četiri dana kasnije, ustaše, nacistički kolaboratori, će proglasiti NDH! Hitler je „poglavnika“ NDH, Antu Pavelića, podržao i podstrekao da vodi netolerantnu nacionalnu politiku prema srpskom narodu! Takva ustaška politika, sa blagoslovom Hitlera i Trećeg rajha, će dovesti do Jasenovca, Lepoglave, Jastrebarskog, Gospića, Paga, Doboja, Srebrenice, raznih jama, kratko – do ustaškog genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima na čitavoj teritoriji NDH, čiji je deo bila i Bosna i Hercegovina, i do više stotina hiljada srpskih žrtava, na najmonstruozniji način ubijenim, u paklu, kakav ni sam Dante ne bi mogao da izmisli!

Još da napomenem i to da je prema nekim podacima oko 60% ratnih zločinaca iz redova Vermahta bilo poreklom iz Austrije! Republika Srpska je zato i stvorena, kako se Srbima taj genocid ne bi ponovio. Umesto da ste naučili ovu istorijsku lekciju, Her Inzko, Vi očigledno želite da ponavljate iste greške iz istorije. Tako umesto da štitite izvorni Dejtonski sporazum i da gledate da radite na unapređenju i poboljšanju međunacionalnih veza i na međusobnom poštovanju dva Dejtonskim sporazumom priznata subjekta, čiji je jedan Republika Srpska, Vi ste se isključivo stavili samo na jednu stranu, i to na stranu političkog Sarajeva. Vaše izjave i držanje s tim u vezi tako u dobroj meri više i podsećaju na jednog Benjamina Kalaja, a odnos prema dejtonskoj BiH podseća na jedan polukolonijalni odnos, baš kao i u vreme Kalaja, kada je Austrougarska na BiH gledala kao na svoju koloniju!

Međutim, Austrougarske više nema, samo informacije radi, a Vi niste Kalaj, i dejtonska BiH nije Vaša kolonija. A srpski narod, kao i Republika Srpska, je i danas, kao i kroz svoju istoriju, slobodarski narod, okrenut demokratiji, koji ne želi da bude ničiji rob, što je više nego jednom u svojoj istoriji i pokazao. Isto tako ne želi niti će dozvoliti da mu neko drugi, pogotovo ne stranac, određuje i piše njegovu istoriju i da mu zapoveda kada će koje događaje iz svoje istorije da slavi. Herr Inzko (ne mogu da kažem „poštovani“, jer se poštovanje mora prvo zaraditi), Vi kao državljanin zemlje koja je u prošlosti nanela toliko zla srpskom narodu ste imali istorijsku šansu da ispravite sve te greške i zla i da pokažete drugo lice svoje zemlje. Vi ste zato mogli da se pokažete pravim i iskrenim borcem za mir, toleranciju i ravnopravnost sva tri konstitutivna naroda u dejtonskoj BiH, i time i prijateljem oba entiteta, dakle i Republike Srpske.

No, Vi ste odabrali da sledite stari utabani put jedne propale politike protiv srpskog naroda, kojom je 20. vek na katastrofalan način počeo, stravičnim pokličem „Serbien muss sterbien!“, a što je nastavljeno od 1941. do 1945, preko Jasenovca, pa ponovo devedesetih godina, na izmaku samog tog 20. veka! Današnja moderna Republika Austrija ne bi smela da dozvoli da je Vi u ovako lošem svetlu danas predstavljate! I da se na kraju zaista ne budete izvinili srpskom narodu i Republici Srpskoj za tako gnusnu izjavu, ostaćete obeleženi u istoriji. Svakako, ko ste i šta ste pokazali ste svojim delima, ali i rečima, koje govore za sebe. Svaki dalji komentar je zato izlišan.

dr Dario Vidojković, istoričar

www.vostok.rs