U nedavno objavljenom godišnjem izveštaju organizacije Human Rights Watch bezbednost novinara je dobila zapaženo mesto, uz napomenu da su se ovdašnji „novinari suočavali sa pretnjama, nasiljem i zastrašivanjem, a odgovorni za njih su u retkim slučajevima pozivani na odgovornost“.
Voleo bih da Akcioni plan Vladine Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara doprinese da naredne godine ovaj izveštaj konstatuje nesporan napredak na ovom polju.
Već sam pisao da u domenu bezbednosti novinara verovatno ne postoji značajnija vest od one da je republički javni tužilac Zagorka Dolovac donela Opšte obavezno uputstvo za sva tužilaštva u kojem je, između ostalog, naloženo hitno postupanje u predmetima u kojima su žrtve novinari, odnosno „lica koja obavljaju poslove od javnog značaja u oblasti informisanja u vezi poslova koje obavljaju“. Taj značaj najbolje ilustruje primer da su u 2019. godini tužilaštva imala ukupno 555.664 predmeta, od čega 367.863 krivičnih. Na ukupno 723 tužioca. Sa ovim obaveznim uputstvom pod pretnjom sankcijama, tužioci će po ubrzanoj proceduri obrađivati slučajeve pretnji i nasilja tj. ugrožavanja bezbednosti novinara i medijskih radnika.
Pored toga je bitno da se svakodnevno sa najviših mesta šalju poruke poput one Brankice Janković, poverenice za ravnopravnost, koja citira Jelenu Zorić da „novinar treba da bude samo novinar i da se drži kodeksa i zbog toga ne sme da bude izložen bilo kakvoj pretnji po život, govoru mržnje. Ne samo u njenom, nego u svim slučajevima ne smemo dozvoliti da novinari strahuju za svoj život zbog toga što rade svoj posao“.
Sama činjenica da je posle svega što smo saznali o pretnjama od strane advokata Predraga Koluvije Jeleni Zorić, neko ispred novinarkinog stana ostavio papir sa porukom „Ovo će trajati dok se ne završi. Od toga se pobeći ne može“ dovoljno je simbolična i upečatljiva da signalizira ozbiljnost situacije u kojoj se nešto konačno mora preduzeti. Zato podržavam to što je policija odmah obaveštena o novim pretnjama Jeleni Zorić, jer samo tako možemo da se borimo sa premreženim uticajima i pretnjama kojima pojedinci (ili grupe?) pokušavaju da obeshrabre hrabre i profesionalne novinare i novinarke.
Nagoveštaj drugačije atmosfere i javne osude predstavlja nastup Predraga Milovanovića, tužioca u postupku za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića, koji je izneo stav da je njegov utisak da se „taj slučaj bliži kraju“. Bitna je poruka da se čak i prizvuk pretnje medijskim radnicima okvalifikuje kao nešto što je „neprijatno i neetično“, a još je važnije da je tužilac iz ovako bitnog slučaja javno pozdravio to što je Jelena Zorić reagovala na pravi način i prijavila događaj jer „svako ko smatra da mu je ugrožena sigurnost, treba to da prijavi“.
Odbacivanje zahteva odbrane za izuzeće sudije Slavka Žugića koji neće biti smenjen u procesu zbog paljenja kuće Milana Jovanovića takođe je ohrabrujuće. Ovakvim sužavanjem prostora za opstrukciju šalje se bitna poruka svima koji žele da se nakon pretnje novinarima povedu primerom odbrane Dragoljuba Simonovića.
Novo ročište već je zakazano za 19. januar kada se očekuju završne reči, posle čega će uslediti donošenje presude.
Lično za mene ohrabrenje predstavlja i telefonski poziv predsednice vlade Ane Brnabić Jeleni Zorić kako bi se dodatno informisala o ovom slučaju i dala joj podršku. Bezbednost i zaštita novinara posao je prvenstveno nadležnih institucija, ali i svih nas.
Zato je bitno da svima koji bi da pretnjama i nasiljem spreče slobodno novinarstvo zapravo mi poručimo: „Naša bitka će trajati dok se ne završi. Od toga se pobeći ne može“.
Izvor: Cenzolovka
