Knjaz Miloš je prve studente uselio u – Bolnicu. Skoro da niko u Kragujevcu na skromno obeležje i važnu tekovinu Miloševe vladavine
I pored toga što se nalazi na prometnom mestu, i što kraj njega zbog blizine Politehničke škole i jednog od fabričkih ulaza svakodnevno prolazi na hiljade ljudi, retko ko obraća pažnju na skromno obeležje koje označava možda i najbitniju tekovinu Miloševe „evropske vladavine“.
„Na ovom prostoru nalazila se zgrada u kojoj je 1838. godine počeo sa radom Liceum Knjaževstva Serbie, prva visoka škola u Srbiji“, piše na ploči iznad koje je druga, sa stilizovanim pečatom te škole.
Otud „baš tu Licej“, odgovor je jasan – Miloš Obrenović nije voleo da čeka, već je u svojim odlukama bio konkretan i preduzimljiv. Zato je visoku školu odmah smestio u prvu pogodnu zgradu koja je bila u blizini njegovog dvora, samo sa druge strane reke Lepenice. Objekat koji je bio varoška bolnica, preko noći je dobio drugu namenu, obrazovnu. I tu je, u „špitlju“, kako se bolnica tada nazivala, i započeto školovanje nove Srbije.Posle godinu dana, Licej je premešten u drugu zgradu, u „Gostinski“ ili „gospodar Jevremov konak“, koji se nalazio na mestu objekta poznatog kao „Hotel Dubrovnik“.
Da je, formalno nepismeni, ali zato mudri vladar, Miloš Obrenović igrao bitnu ulogu u napretku države, govori i to kako je začeto visoko školstvo. Na predlog svog ministra prosvete „da se dosadašnja gimnazija i vozvisi na stepen Liceuma“, Miloš 19. juna 1838. godine šalje pismo „popečitelju prosveštenija“ u kome mu kađe da nabavi jednog profesora bkoji će da bude i i direktor Liceuma, kao i jednog inženjera. Ministar se obratio za pomoć vojvođanskim Srbima, ali niko od njih nije hteo da dođe u Kragujevac. Zato su profesori gimnazije Atanasije Todorović i Petar Radovanović postavljeni za prve profespore Liceja. Prvi je bio i rektor, a nadzor je poveren Dimitriju Isailoviću, koji je formirao prvu stručnu biblioteku, za koju su spiskovi najboljih knjiga napčinjeni u Beču.
Predmeti koji su se izučavali na Liceju su bili produžetak gimnazijskog obrazovanja, a dva postavljena profesora su predavali bukvalno sve – opštu istoriju, matematiku, statistiku, nemački jezik i crtanje. Prva generacija „licejaca“ je brojala 16 učenika, a pošto nije bilo udžbenika, učili su iz beležaka koje su morali uredno da zapisuju na predavanjima.
Već druge godine Licej je upisalo 30 učenika, a šest profesora je predavalo osam predmeta.
1840 je otvoreno i „pravno odeljenje“, sa stručnim predmetima iz ove oblasti, pa se ono smatra pretečom Pravnog fakulteta i prvom pravnom školom u Srbiji. U njega se stupalo nakon završetka Filozofskog odeljenja, a prvi profesori su bili Jovan Sterija Popović i Ignjat Stanimirović.
