Švedski poslanik demohrišćana Magnus Jakobson podneo je inicijativu za nominovanje vlada Sjedinjenih Država, Beograda i Prištine za Nobelovu nagradu za mir, a mnogi su se upravo sada prisetili prvog Srbina koji je bio nominavan za Nobelovu nagradu za mir.
Svetomir Nikolajević rođen je 27. septembra 1844. godine u Raduši kraj Uba. Bio je član Srpske kraljevske akademije, a u periodu od 3. aprila 1894. godine do 27. oktobra iste godine premijer Srbije.
Takođe, bio je gradonačelnik Beograda i ministar unutrašnjih poslova, jedan od osnivača Radikalne stranke, Društva Svetog Save, ali i beogradske masonske lože „Pobratim“.
Studije na filozofskom fakultetu započeo je Beogradu, ali školovanje je nastavio kao državni pitomac za istoriju i svetsku književnost u Cirihu, Bernu, Parizu i Londonu.
Posle toga postao je prvi profesor koji je studentima kvalifokovano tumačio zapadnoevropsku književnost.
Oduvek je bio aktivan u politici, najpre kao jedan od osnivača Radikalne stranke, a zatim i kao narodni poslanik u skupštini.
U istoj godini bio je ministar unutrašnjih poslova i predsednik vlade. Kao predsednik vlade ukinuo je Ustav iz 1888. godine, u čijem je pisanju učestvovao.
Redovni član Srpske kraljevske akademije postao je 1887. godine, dok je 1915. godine evropski autoriteti predložili su ga za Nobelovu nagradu za mir. Razlog je bio što je Nikolajević bio veliki pobornik međunarodnog mirovnog pokreta i zalagao se za unapređenje svetskog mira. Nažalost, Srbija je taj predlog nije podržala i praktično ga je odbacila. Te godine Nobelov komitet nije ni dodelio nagradu za mir.
Za vreme Prvog svetskog rata ostao je u Srbiji, živeo je u jednom selu kod Požarevca. Dobio je ponudu okupatora da bude civilni guverner okupirane Srbije, ali ponudu je odbio.
Od zaborava ga čuva ulica u Beograd, na Zvezdari, koja je nazvana po njemu, kao i Osnovna škola u rodnom selu Raduše.
Umro je 1922. godine u Beogradu, sahranjne je na Novom groblju u Beogradu.
Izvor: Srbija Danas
