Bliže se izbori. Predizborna obećanja pljušte na sve strane, analitičari i istraživači javnog mnjenja tradiconalno predviđaju koliko birača će glasati i, naravno, za koga. Iako se često čuje da ovoga puta nema mnogo neizvesnosti i da se, zapravo, bije bitka za najveću opozicionu stranku (jer je prilično sigurno koja partija će dobiti najveći procenat glasova), uvek je zanimljivo videti na osnovu čega će se građani opredeljivati.
Ko će, konkretno, odlučiti ove izbore? Stariji glasači, jer Srbija je jedna od najstarijih nacija u Evropi? Ili mladi – kojima se sve stranke u kampanji obraćaju, obećavajući nova radna mesta, privredni rast, bolji standard? Ko se u aktuelnoj kampanji, uopšte, obraća ženama i da li glasovi dama mogu da odrede izbore?
U Americi, žene su oduvek bile prepoznate kao značajni glasači kojima se kandidati manje ili više suptilno „udvaraju“. Slično je i na starom kontinentu. Ipak, nisu svugde žene podjednako prisutne u političkom životu. U Evropi, nordijske zemlje prednjače po poštovanju ljudskih prava, posebno učešća žena u svim sferama života, na svim nivoima odlučivanja, ali i u parlamentima i vladama. Ekspertkinja za rodnu ravnopravnost Olgica Lola Milojević podseća da je prema istraživanju Gardijana iz 2012. godine, samo sedamnaest zemalja sveta bilo ,,hrabro’’ da na čelu vlade ili države izaberu ili imenuju žene.
Prema podacima iz decembra prosle godine, najviše žena u parlamentima zemalja evropskog kontinenta ima u Andori, Švedskoj, Finskoj i Norveškoj. Takođe, prema istraživanjima lista Idependent, zemlja u kojoj se poštuju ljudska prava, gde su postignuti najviši standardi u ravnopravnom odnosu prema muškarcima i ženama, posebno u oblasti rada, zdravlja i učešća u političkom životu jeste – Island. Srbija se nalazi na 25 mestu te liste koja obuhvata preko 180 zemalja sveta, kaže naša sagovornica koja je i sertifikovana konsultantkinja (trenerica) Nacionalnog demokratskog instituta iz Vašingtona od 2003. godine.
Na pitanje “mogu li žene mogu da odluče martovske izbore u Srbiji?”, Olgica Milojević odrično odgovara.
OM: Ovo su najizvesniji izbori od uvođenja višestranačkog sistema u Srbiji. Svakako bi bilo veoma značajno da su se kandidati potrudili da promovišu i određene teme koje se tiču žena, ali i rodne ravnopravnosti. Međutim, to nije bila praksa još od izbora 2004. godine. Danas se to samo potvrđuje kroz kampanje svih lista. To govori i o tome koliko su irelevantni i podaci koji nam govore o visokoj stopi nezaposlenosti, o stanju zdravlja naših građana i građanki, o obrazovanju, kulturi….Izgleda da i mi kao glasači nismo zainteresovani da prihvatimo šinjenicu da je za kvalitetniji život i pravednije društvo najvažnije pitanje podjednakog učešća žena i muškaraca. A sve su to upravo teme i problemi koje žene najčešće kandiduju kao veoma važne!
Naša sagovornica je bila angažovana u kreativnim timovima u mnogim političkim kampanjama, a 2000. godine je bila članica Kreativnog tima DOS-a. Bila je i u predizbornom timu za izbore u Velikoj Britaniji, u organizaciji Westminster Fondacije. Radila je projekte za međunarodne, regionalne i lokalne organizacije i institucije (USAID, NDI, UNDP, UN Women, OSCE, FES, KAS, NAP, IOM), diplomatska predstavništva, ministarstva, državne službe, nevladine organizacije, kao i za privredne subjekte. Na Bliskom istoku, bila je angažovana za pripremu i realizaciju seminara za političarke i predstavnice nevladinih organizacija. Iskustvo joj govori da žene kao glasači žele konkretne, vidljive rezultate.
Da li je stereotip da se žene opredeljuju na osnovu fizičkog izgleda političkih lidera? Boris Tadić je miljenik žena. Studentski protesti na kojima su devojke nosile bedževe “Čedo, oženi me” davna su prošlost, ali za Jovanovića i dalje glasaju devojke. Osim izgleda, žene će zaokružiti i ime onog kandidata koji poseduje moć. Da li će SNS, oličen u lideru Aleksandru Vučiću, osvojiti glasove žena?
OM: U skladu sa dubinskim istraživanjima prethodnih godina i decenija, rekla bih da je ženama mnogo važnije da li su politicke poruke ubedljive, konkretne i najbitnije – iskrene. Njima je to važnije od političkih parola, demagogije. One su te koje su odgovorne, to takođe govore istraživanja i, očekuju da budu takvi i oni koji donose odluke u njihovo ime. Međutim, u Srbiji, osim sto su političke kampanje osavremenjene, javni nastupi političara, sve ostalo gotovo da se nije menjalo. I dalje nema ideja, misija, odavno može da bude “i levo i desno”. I proleteri i tajkuni…Naravno, postoji onaj drugi momenat koji se tiče patrijarhalnog obrasca kome se opiremo, ali je još uvek veoma prisutan: žene kada već izađu na biračko mesto, glasaju kao i ,,glava porodice’’ (otac, partner/suprug, brat itd.). A što se mene lično tiče, kako bi rekli Englezi – “no one is not my cup of tea”. Svoj glas bih dala Obami! Ali, on nije “jedan od ponuđenih odgovora”.
Kakvu ulogu imaju žene u aktuelnoj izbornoj trci? Eksponirane su Slavica Đukić Dejanović, Zorana Mihajlović…gde su ostale političarke?
OM: Upravo samo njih dve jesu i članice Vlade u tehničkom mandatu. I baš njih dve pokazuju najveci stepen ozbiljnosti, odgovornosti, profesionalnosti i trezvenosti. Gospođa Dejanovic se više puta javno i izjašnjavala o mnogim još uvek nepopularnim temama, kao što su, recimo, prava seksualnih manjina. I Zorana je radila, učila menjala se tokom ovih godinu i po dana. Obe pokazuju kako se odgovorno treba ponašati u javnosti, kako treba učiti, biti samokritična ali ipak, više puta su doživele kritike baš svojih šefova kada su se ”osmelile” da iznosu svoje mišljenje a da prethodno nisu konsultovale partijske organe.
Ima li, uopšte, žena u našoj politici koje poseduju ozbiljnu moć? Kakav je stvarni uticaj intelektualki na političkoj sceni i zašto izjave Vesne Pešić gotovo uvek izazivaju pažnju javnosti?
OM: Ukoliko govorimo isključivo o političkoj moći žena danas u Srbiji, ne vidim je. Kao predstavnica akademskog kruga, nekada i političarka i još uvek jedina predsednica političke partije, Vesna Pešić ima samo još uvek pozornost uže politički zainteresovane javnosti.
Maja Vukadinović
medijasfera.com
