Oznaka „državna tajna“ krije propuste MUP-a i BIA u obezbeđenju premijera Đinđića

0
930

U dokumentima na osnovu kojih je sačinjen izveštaj, u javnosti poznat kao izveštaj Koraćeve komisije, kriju se odgovori na brojna važna pitanja o svim propustima MUP-a i BIA koji su doveli do ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića. Do danas nije ispitana ni uloga, ali ni propusti, dve važne institucije – BIA i MUP-a – iako je to bilo preporuceno u izveštaju još 2003.

2017-03-13_041932Sva ta dokumentacija i dalje nosi oznaku “državna tajna”, i pored toga što je sudski proces za ubistvo završen još 2007, pravnosnažno 2009.

Novinari Insajdera su od 2004. do danas uradili 28 emisija na temu ubistva premijera i na osnovu dugogodišnjeg istraživanja zaključili da u dokumentaciji koja nosi oznaku „državna tajna“ postoje brojni odgovori na pitanja koja javnost ima pravo da zna.

Ipak, dve vlade Srbije odbile su da skinu oznaku tajnosti sa tih dokumenata. Novinari Insajdera su zbog toga tužili i vladu Mirka Cvetkovića, 2008, i vladu Aleksandra Vučića, 2015. Postupak je i dalje u toku.

Nakon ubistva premijera Vlada Srbije formirala je komisiju koja je trebalo da izradi izveštaj o uređenju, organizovanju i funkcionisanju sistema obezbeđenja predsednika Vlade Zorana Đinđića. Ovu komisiju je vodio tadašnji potpredsednik Vlade Žarko Korać, a radila je od početka juna do početka avgusta 2003.

Dok je izveštaj Koraćeve komisije objavljen odmah pošto je napisan, dokumentacija na osnovu koje je urađen proglašena je „državnom tajnom“. Kako je objašnjeno, to je učinjeno zbog zaštite lica koja su pomogla komisiji u radu, odnosno zbog toga što je akcija Sablja još bila u toku, a Milorad Ulemek i brojni pripadnici Zemunskog klana u bekstvu.

Ovakvo obrazloženje je možda bilo opravedano u avgustu 2003, ali ostaje nejasno kako je opravdano danas, kada su osuđeni za ubistvo premijera u zatvoru i pravnosnažno osuđeni.
Šta se krije u dokumentaciji pod oznakom „državna tajna“

Da Vas podsetimo:  Evo KOLIKO KOŠTAJU lažne diplome u Srbiji

U izveštaju je navedeno nekoliko alarmantnih ocena stanja, a to je između ostalog da sistem nije funkcionisao u skladu sa zakonima i pravilnicima.

Komisija je izveštaj napisala na osnovu brojnih dokumenata, ali i svedočenja 32 osobe, uključujući pripadnike MUP-a i BIA, čija su imena do danas ostala tajna.

Poverenik: Potrebno prispitati odluku Vlade Srbije

Sredinom prošle godine, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić istakao je da je potrebno preispitati odluku Vlade da informacije iz „Izveštaja o uređenju, organizovanju i funkcionisanju sistema obezbeđenja predsednika Vlade Republike Srbije“ ostanu nedostupne javnosti.

„Poverenik, kao i pre osam godina, smatra očiglednim da značaj koji informacije iz navedenog iizveštaja imaju za javnost, u potpunosti opravdava i nalaže potrebu preispitivanja, odnosno ukidanja njegove poverljivosti“.

Neposredno obezbeđenje Zorana Đinđića iznelo je u razgovoru s članovima Komisije da nikada nije dobilo procenu ugroženosti predsednika Vlade. Komisija je utvrdila da neposredno obezbeđenje premijera nije dobijalo procene bezbednosti, pre svega zbog toga što one nisu ni rađene. Prema saznanjima Insajdera, u toj dokumentaciji se nalaze i podaci o neuspešnoj borbi s organizovanim kriminalom i pojedincima iz institucija koji su radili za mafiju.

Tužilaštvo na osnovu tog izveštaja nikada nije pokrenulo nijedan postupak, niti su ikada sprovedene preporuke Koraćeve komisije, među kojima je bila preporuka za sprovođenje unutrašnje kontrole u MUP-u i BIA, ali i utvrđivanje konkretne krivične i disciplinske odgovornost svih osoba koje su bile posredno ili neposredno zadužene za sistem obezbeđenja premijera.
Dve vlade odbile da se u interesu javnosti skine oznaka „drzavna tajna“

Ekipa emisije Insajder tražila je po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja pristup dokumentima oraćeve komisije već posle prvostepene sudske odluke u postupku za ubistvo premijera.

Vlada Srbije koju je formirao DS, u vreme dok je premijer bio Mirko Cvetković, na naš zahtev je dostavila paradoksalan odgovor – da su dokumenti komisije državna tajna i da samo Vlada ima nadležnost da skinu tu oznaku.

Nakon toga, Insajder je 2008. pred Vrhovnim sudom pokrenuo upravni spor, ali je Upravni sud odbio našu žalbu. Na tu presudu smo podneli žalbu Ustavnom sudu, koji je 2013. doneo odluku da nam je povređeno ustavno pravo na pravično suđenje i slučaj je vraćen na ponovno odlučivanje.

U svojoj odluci Ustavni sud zaključuje da to što je neki dokument formalno-pravno klasifikovan kao strogo poverljiv nije dovoljno da se odbije pristup javnosti, već da se iza klasifikacije krije interes koji treba štititi.

Dve godine kasnije, 2015, i vlada Aleksandra Vučića odbila je zahtev Insajdera, uz obrazloženje da je zahtev za dobijanje ovih informacija „znatiželja“ novinara. Protiv ovog rešenja Insajder je ponovo podneo tužbu Upravnom sudu, a postupak je i dalje u toku.

Iako je još u martu 2016. premijer Aleksandar Vučić rekao za Insajder da će proveriti o čemu se radi, a kasnije i da će njegova vlada razmotriti skidanje oznake tajnosti, ovi dokumenti su i dalje nedostupni javnosti.

„Skidanje oznake tajnosti sa dokumenata na osnovu kojih je napisan izveštaj Koraćeve komisije se i dalje razmatra“, rečeno je Insajder.netu u Vladi Srbije.

J. J.

www.insajder.net

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime