Sudeći, na osnovu dosadašnjih izbora, kako će izgledati sastav republičke Skupštine ili ko će biti predsednik države u aprilu ove godine u mnogome će zavisiti od izlaznosti.
Svesni su toga gospodar Vučić i njegova nazadnjačka bratija koji su se, sve ovo vreme, svojski trudili da se Srbistancima ogadi i sama pomisao na izbore i politiku, forsirajući priču zasnovanu na tvrdnji – svi su isti. Svesni su toga i oni koji se predstavljaju kao pravi srbistanski opozicionari, a koji, iz izbora u izbore, nikako da nađu rešenje za izbornu apstinenciju gotovo 40 odsto građana sa pravom glasa. To, nesumnjivo, ide na ruku gospodaru Vučiću čija je disciplinovana, potkupljena, ucenjena i na sve spremna glasačka mašina daleko od onih 50 odsto građanki i građana sa pravom glasa, pa uprkos tome, tokom poslednjih deset godina, osvajaju vlast iz izbora u izbore
Insistirajući, sve do onomad, na jednoj opozicionoj listi, koja bi oko sebe okupila i kuso i repato, poput nekadašnjeg DOS – a, oni koji bi da u aprilu vide leđa ljubljenom, sveznajućem i svemogućem vođi i njegovoj nazadnoj bratiji, na najboljem su putu da veliki deo glasačkog tela podstaknu da 3. aprila sebi nađe neku bolju zanimaciju od posete biračkim mestima.
Brojni su razlozi za ovakvo stanovište.
Jeste da je to uspelo u septembru 2000–e kada su čak i najzadrtiji Srbistanci skapirali da je posle NATO bombardovanja đavo odneo šalu i da se u takvoj situaciji Miloševićevoj alternativi u zube i pedigre ne gleda. Međutim, sve što je došlo posle toga, a pre svega izneverena nadanja, uslovilo je da se velikom delu Srbistanaca želudac prevrće na sam pomen široke, raznolike i nelogične koalicije. Nisu li to pokazali i (ne)slavno završeni protesti 2019. godine.
Dok deo Srbistanaca neće sa Đilasom i restlovima devastirane DS, deo ni po cenu života nije spreman da podrži bilo šta što ima veze sa Boškićevim dverjanima, koji za razliku od većine ostalih, do sada, nisu bili deo neke bivše vlasti.
Odlukom da opozicija na aprilske izbore izađe sa nekoliko lista izbornim apstinetima, od kojih najveći deo tvrdi da im je muka i od nazadnjaka i od gospodara Vučića, iz ruku su izbijeni argumenti tipa – za ovog bih glasao, ali da nije zajedno sa onim.
Na jednoj strani Srbistanci, koji bi da vide leđa gospodaru Vučiću, 3. aprila će imati širok izbor od levičara, ekoloških pokreta, preko partija centra, do desničara, pa stoga nema razloga da baš tog dana nose tetki lekove.
Osim ako tetka nije u Kanadi.
Piše: Aleksandar Arsenijević
