Pad vlade u Prištini i briselski proces?

0
422

sitarski parlament © AFP 2015/ ARMEND NIMANII stranke koje su sada opozicija i stoje čvrsto na stavu da su protiv Briselskog sporazuma u jednom trenutku, ako bi preuzele vlast, morale bi da pod pritiskom Evrope revidiraju svoje stavove i ponovo sednu za pregovarački sto.

Opozicija u Prištini neće dozvoliti vladi u Prištini da izgura pun mandat. Drugim rečima, iako se stranci tome protive, izvesno je da će Priština imati vanredne parlamentarne izbore. To za sobom neminovno povlači i usporavanje briselskog dijaloga, a samim tim i formiranje Zajednice srpskih opština.

Moguća promena vlasti u Prištini, prema rečima Pavla Dimitrijevića, izvršnog direktora Biroa za društvena istraživanja (BIRODI), zamrzla bi briselski proces.

On bi, kako kaže, sigurno bio usporen do izbora nove vlade, jer vlada u tehničkom mandatu sigurno ne bi rizikovala da pred izbore realizuje aktivnosti koje bi mogle da utiču na njihovo biračko telo. Dimitrijević kaže da bi se vanredni parlamentarni izbori na Kosovu najviše odrazili na formiranje Zajednice srpskih opština, ali veruje da bi i nova vlada morala da nastavi započet dijalog u Briselu.

„I stranke koje su sada opozicija i stoje čvrsto na stavu da su protiv Briselskog sporazuma, u jednom trenutku, ako bi preuzele vlast, morale bi da pod pritiskom Evrope revidiraju svoje stavove i ponovo sednu za pregovarački sto. Oni bi naravno bili mnogo teži sagovornici za Beograd nego sadašnja vlast u Prištini, a i sigurno bi nastavili još veću opstrukciju realizacije Briselskog sporazuma“, smatra Dimitrijević i dodaje da je na EU da nađe rešenje ove slagalice.

Društvenim mrežama, među pristalicama opozicije kruže različite „infografike“ o, kako oni tvrde, štetnosti primene Sporazuma o ZSO. Na jednoj od njih, pod nazivom „Rizik od zajednice“, na mapi Kosova prikazani su delovi teritorije — opštine sa srpskom većinom koje će činiti Zajednicu. Na levoj strani dat je spisak onih kosovskih resora koji neće imati kontrolu nad Zajednicom, kako tvrde opozicioni aktivisti: skupština, policija, sudstvo, obrazovanje, zdravstvo i budžet. Sa desne strane data je lista resursa koji će biti pod kontrolom Zajednice: Gazivode, rudnik Trepča, rudnik Kišnica, rudnik Ajvalija, Klokot banja i Brezovica.

Da Vas podsetimo:  Preti li američki prevrat u Prištini

Na drugoj infografici navedeni su razlozi za pad kosovske vlade, uz fotografiju koja prikazuje masovni protest od ovog vikenda, kao i podaci da je, kako tvrde, 250 hiljada građana potpisalo peticiju protiv sporazuma o Zajednici, a da se, prema istraživanju javnog mnjenja, 77 odsto anketiranih izjasnilo protiv njenog formiranja.

Nedžmedin Spahiu, prištinski analitičar, veruje da je samo pitanje trenutka kada će vlada u Prištini pasti, ali kaže da bi i nova vlada sasvim sigurno nastavila dijalog u Briselu, osim, kako navodi, o Zajednici srpskih opština.

On smatra da je ispravno mišljenje prema kome je Ustavni sud Kosova doneo odluku da formiranje ZSO (opozicija Kosova je na tom stanovištu) nije u skladu sa Ustavom Kosova, i da bi u tom delu moglo doći do redefinisanja sporazuma, pa i novih pregovora o tome.

„Sve ostalo bi se nastavilo svojim tokom. Opozicija nije protiv pregovora niti dogovora sa Beogradom. Osim toga. Beogradu nije u interesu da pregovara sa neozbiljnom vladom u Prištini koja je slagala svoje građane, već sa vladom koja ima iskrene stavove“, kaže on.

Spahiu veruje da bi buduća vlada Kosova sasvim sigurno bila koaliciona, jer smatra da pokret „Samoopredeljenje“, koji je trenutno najglasniji protiv vlasti u Prištini i briselskih pregovora, ne bi mogao da sam vodi vladu.

„Što se tiče Asocijacije tj. Zajednice sa srpskom većinom, verujem da bi se našao kompromis, budući da je Ustavni sud već dao svoje primedbe, ali i da u Briselskom sporazumu piše da statut ZSO mora biti u skladu sa Ustavom Kosova“, uveren je Spahiu.

Posle nasilja na ulicama Prištine, tokom okupljanja kosovske opozicije, lideri tri glavne opozicione stranke koje predvode višemesečne proteste — AAK, Samoopredeljenje i NISMA — poručuju da nastavljaju sa protestima do pada vlade, odnosno poništavanja sporazuma o formiranju Zajednice srpskih opština i demarkaciji granice sa Crnom Gorom.

Da Vas podsetimo:  Srbi nisu genocidan narod, ako je neko klao i ubijao, to su englezi

„Uprkos volji građana koji se protive sporazumu i uprkos odluci Ustavnog suda koji je Zajednicu proglasio neustavnom, vlada insistira na njegovoj primeni. Ova vlada ne predstavlja volju naroda Kosova, već interese Srbije na Kosovu. Zato je potrebna njihova ostavka. Nasuprot svemu, protesti se nastavljaju“, poručili su iz Samoopredeljenja.

Inače, kosovska opozicija od početka oktobra prošle godine bojkotuje i sprečava održavanje sednica parlamenta upotrebom nasilja, uključujući i bacanje suzavca u samoj skupštinskoj sali. Opozicija protestuje protiv Sporazuma o ZSO i demarkacije granice sa Crnom Gorom, a u međuvremenu dodati su i drugi razlozi, kao što je hapšenje više opozicionih poslanika, koje je usledilo nakon serije nasilnih prekida zasedanja kosovskog parlamenta.

Dijalog Beograda i Prištine u Briselu na nivou predsednika Vlade Srbije i kosovskog premijera biće, kako je najavljeno, nastavljen najverovatnije u poslednjoj sedmici januara. Sastanak je ranije načelno bio planiran za sredinu meseca, ali je kosovski premijer Isa Mustafa izjavio da Priština nastavak dijaloga uslovljava dobijanjem vizne liberalizacije za Kosovo.

Brankica Ristić

sputniknews.com

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime