Pandemija porodicama na selu donela nove izazove

0
385
Foto: Nova ekonomija

Ljudima iz grada život na selu može delovati idilično, naročito u doba pandemije. Nasuprot tom utisku, seoskim zajednicama, a naročito poljoprivrednicima i malim lokalnim proizvođačima, ograničena kretanja su donela nove izazove, prenosi portal Razvojnog programa Ujedinjenih nacija UNDP

Prema podacima UNDP-a, u Srbiji postoji oko 113.000 neregistrovanih farmi, a takva domaćinstva su bile posebno ugrožena tokom korona-krize, zato što nisu mogla da dobiju pomoć Vlade Srbije.

Nisu mogle ni da angažuju radnike tokom perioda ograničenog kretanja, niti su bili u prilici da rade u okolnim gradovima.

Mali poljoprivredni proizvođači, čak i kada su registrovani, ne primaju ni dovoljno subvencija od opštine i države kako bi lakše prebrodile finansijske teškoće.

Porodica Mladenov iz Dimitrovgrada, jedne od najnerazvijenijih opština u regionu jugoistočne Srbije, izdržava se od svoje male farme za proizvodnju mleka i mlečnih proizvoda koja se nalazi u okolini grada.

Pre pandemije, prodavali su mleko i sir na gradskoj pijaci i tako izdržavali svoje devetogodišnje bliznakinje. Tokom vanrednog stanja sve je moralo da se obustavi. Oni su na kraju morali da prodaju mleko lokalnoj mlekari, po znatno nižoj ceni.

„Nadamo se da će, kada ovo prođe, cena mleka ponovo porasti“, kaže Aleksandar Mladenov.

Mere ograničenog kretanja poremetile su lance snabdevaja, došlo se do problema da je cena proizvoda pala, a cena hrane za domaće životinje je porasla.

Ta situacija dobro je poznata i porodici Anđelkov, koja zarađuje za život prodajući ovčiji i kravlji sir, oko 20 kilograma nedeljno.

Nemaju kola, što ih ograničava u radu, a nakon vanrednog stanja cena sira je pala na 350 dinara po kilogramu, pa se smanjio porodični budžet. Dvoje njihove dece živi u Dimitrovgradu gde idu u srednju školu, a jedno dete je odbijeno za stipendiju jer je otac vlasnik farme.

Da Vas podsetimo:  Meštani vratili reku Rakitu u svoj tok i očitali nam lekciju iz upornosti

Mali broj poljoprivrednika je doživeo da im posao krene bolje, ali ima i takvih primera. 

Porodica Petrov gaji stoku nekoliko godina, u početku sa sedam krava u selu nedaleko od svog doma u Dimitrovgradu, sada mleko odnose u mlekaru, dok su pre toga prodavali sir „od vrata do vrata“ u gradu.

Pandemija im nije ometala posao, nego im se prodaja mleka i sira utrostručila, pošto su mnogi ljudi ostajali kod svojih kuća i naručivali sve više od njih.

ŠTA RADE PASTIRI?

Aleksandar Manić, pastir na Staroj planini, brine o stadu od 500 ovaca sa još dva pastira. On je tokom vanrednog stanja imao problema sa ispašom ovaca kada je na granici bilo pojačano prisustvo policije. On inače ima 36 godina i zvanje mastera arheologije sa Univerziteta u Sofiji.

„Počeo sam da radim kao pastir zato što, kada jednom provedete dan sa ovcama u polju, mir koji osećate u društvu sa njima čini da ne možete da prestanete to da radite“, kaže Aleksandar.

ŠTA RADE MLADI U GRADOVIMA?

Danilo Pejčić je jedan od mladih ljudi koji je živeo čitavog života u Dimitrovgradu ali je pre dve godine u jednoj kompaniji u Bugarskoj pronašao posao koji mu je donosio bolju zaradu.

Tokom pandemije nije mogao da radi onda kada su bile zatvorene granice, jer je svaki dan putovao u Bugrasku, pa je ostao bez posla.

„Nadam se da ću uskoro ponovo početi da radim“, kaže Danilo.

Naglašava se da se mnogi mladi ljudi bore se da za sebe nađu priliku u Srbiji, naročito oni iz ruralnih oblasti.

Procenjuje se da 60.000 ljudi napusti Srbiju svake godine, a oko 15.000 do 20.000 više njih ode nego što se vrati. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) procenjuje da je više od 650.000 ljudi, od kojih su većina mladi i visokokvalifikovani, napustilo zemlju tokom poslednje dve decenije.

Da Vas podsetimo:  Strani investitori i nove tehnologije – da li argument u korist subvencija stoji u Srbiji?

Izvor: Nova Ekonomija

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime