Jednog dana na moja vrata je zazvonio poštar. Otvorila sam i ugledala jednu sićušnu ženu koja je vukla ogromnu torbu na leđima, odakle mi je izvadila jedno preporučeno pismo. Začuđena sam pitala: „ Zaboga, tako sitna ženica, a toliki teret“?. Ona mi je uz smešak, dok sam potpisivala da sam primila pošiljku, rekla: „ Šta mogu, moram, imam decu“!
U toj jednoj rečenici sabila se sva nesreća i tuga eksploatisanih radnika u ovom sistemu koji je od dobrih i poštenih ljudi napravio robove za male plate, jer „imaju decu“!
Poštari su pre desetak dana započeli štrajk, i dobro uzdrmali vlast u Srbiji. Jer, njihova delatnost je važna za funkcionisanje svakog sistema. U štrajk su stupili jer imaju plate do 300 evra, i oni na šalteru i oni na terenu. Ali zato gospodi direktorima pošte ne nedostaje ništa. Pošta je u rukama PUPS-a, penzionerske stranke koja je u koaliciji sa Vučićevom Srpskom naprednom strankom. Direktorka pošte je penzionerka, kadar PUPS-a.
Poslanici u vladajućoj stranci SNS i njihovi koalicioni partneri su ulogu narodnog poslanika i ministara u Vladi Srbije shvatili kao plen, jer narod im je dao legitimitet na izborima! Većina ministara, ali i poslanika, koji su u vladi Srbije, veoma su se obogatili. Počev od malog plagijatora, pa do nekadašnje julovske perjanice, Bata Santosa, šofera i ostalih neobičnih likova u vladi Srbije. Odakle bre, što bi rekao Bili Piton u „Maratoncima“. Odakle bre gospodo bliska vladi? Srbija je bogata kad od nje ima još mnogo da se otme i prelije u vlastite džepove, na uštrb nesrećnog i obespravljenog radništva.! A u čaršiji se priča da su udomili i kumove i svastike, i decu i ljubavnice. Pa dokle gospodo! Skidaju kožu radnicima koji su postali najamno roblje. Oni koji su živeli u vreme velike zemlje, sećaju se da je radnik bio gospodin čovek. Radilo se i imalo se. Srbi nisu lenji i neradni, kako predsednik AV često naglašava. Šta je predsednik AV u prethodnom, pre SNS-ovskog života, radio? Da li je položio možda pravosudni ispit, kad se hvali da je mnogo pametan i radan, pa da je bio advokat ili sudija? Šta je radio, sem što je bio Šešeljev potrčko u Srpskoj radikalnoj stranci i prodavao u nekoj londonskoj gvožđari eksere?
I tako, sit gladnom ne veruje. Poštari su posle deset dana štrajka prekinuli protest, jer im je prećeno. Suspendovano je više stotina radnika iz cele Srbije. Dobili su, javljaju provladini mediji, povećanje, 10 posto i dosta im je! Većina radnika je nezadovoljna. Povećanje na platu od tridesetak hiljada dinara je bedno, i nedovoljno da bi se platile prvo dažbine toj istoj državi i da se od ostatka kupi deci hrana i odeća. Predstavnici reprezentativnih sindikata pošte su prihvatili dogovor o bednom povećanju plata, ali je većina radnika nezadovoljna. Dakle, u ovoj državi se ni od sindikata, koji bi treballo da štite prava radnika, ne može očekivati podrška! Sindikalno organizovanje je uvek bilo predmet vladinih ucena i nagodbi! Ako ne mogu da ih privuku na svoju stranu, onda ih ili podmite, zavade ili podele, što u ovoj državi odlično uspeva na svim nivoima! Kod stranih investitora sindikalno organizovanje je potpuno zabranjeno! Ukoliko se štrajkuje, odmah se dobija otkaz, a u zemlji kad je i crkavica od 200 do 300 evra bogatstvo, sve je moguće. U Aranđelovcu, na primer, svi privatni poslodavci su se dogovorili da sebi ne prave konkurenciju i time izazivaju zlu krv kod radnika, svi su se dakle dogovorili da plate budu ne veće od 300 evra! Kako bi što bolje eksploatisali radnike a sami se od toga bogatili.
Sve dok radnici Srbije ne budu svesni svoje snage, biće ovako. Oni moraju da se izbore za svoja prava, ali uslov je da budu jedinstveni i solidarni. I da znaju za šta se bore. Prvi maj, kao praznik rada i radnika, u Srbiji se proslavlja uz roštilj i praseće pečenje! Pogledajmo kako se radnici samoorganizuje u susednoj Rumuniji ili Grčkoj kad se donesu mere s kojima ljudi nisu zadovoljni. Jedinstven i složan nastup je veoma moćno oružje koje radnici imaju, ali koje mnoge kukavice i podmitljivci razbijaju.
Za Korene
Mirjana Anđelković Lukić
