Parada

1
913

n23684Oni koji su 9.maja uključili televizor u toku pre podneva mogli su da prate paradu, onakvu kakva se nekad u ponosnoj Srbiji dok je imala vojsku brojniju od gorske službe pravila i u njoj. Naravno te parade nisu bile velike poput Ruske ali su bile podjednako ponosne. Davajući osećaj naciji da postoji, da vredi, da ima sigurnost, da ima svoj put, da ima budućnost. Tada smo verovali da ima ko će taj put da nam osigura i u budućnost da nas vodi. Nažalost danas to izgleda mnogo drugačije. Srbiji se umesto njenih ponosnih vojnika i njihove parade, stalno nude neke druge lažne manifestacije koje oni nazivaju „parada ponosa“.

Ne znam koga one mogu učiniti ponosnim, pa tim ljudima se ne ponose ni njihovi najmiliji. Zašto naša Srbija mora zbog takvih stalno da crveni. Moramo li stalno da spuštamo pogled pred svojom decom pokušavajući da nađemo objašnjenje zašto oni moraju da paradiraju našim gradom i našom zemljom. Decu možete pokušati da slažete ako za to imate hrabrosti i obraza ali pred pretke svoje sa tim lažima nećete smeti. Postoji li vlast i moral u Srbiji koji sme jasno da kaže da smo mi većinski pravoslavni hrišćani, da naša vera kao takva, naša tradicija, ne mogu prihvatiti javno iskazivanje homoseksualnosti, biseksualnosti, pedofiliju, zoofiliju, sodomiju ili bilo koji drugi oblik nastrane seksualnosti. Nećemo valjda svake godine trpeti prirodne katastrofe da se ne bi održala ova neprirodna katastrofa pod radnim nazivom „parada ponosa“.

Imamo valjda prava na vlast koja će stati na stranu svog naroda. Srbi su narod koji hiljadama godina obitava na ovoj planeti a to ne bi bilo moguće da tradicionalno i verski nisu okrenuti porodici i prirodnom. Prirodnom u jedinom mogućem obliku koji omogućava dalji opstanak i postojanje. Kada bi oni predstavljali budućnost pa budućnosti jednostavno ne bi ni bilo. Možda oni treba da nas sutra brane, pa oni nisu sigurni ni šta su, kako onda da znaju ko su i od čega treba da se brani teritorija, narod, država, vera, nacija… Govore o pravu na različitost a sve vreme se bore za istost. Kako su im nejasni i poremećeni pojmovi pola tako ne mogu da se snađu ni sa ostalim pojmovima pripadnosti, važnosti i ljubavi.

Da Vas podsetimo:  Zoran Svetozarević: Licemerje podignuto na nivo državne ideologije

Kad govorimo o ljubavi treba znati da je ona vekovima slavljena kao jedna od naj moćnijih emocija čovečanstva. Vekovima je naj lepša poezija nastajala napajajući se izvorom osećanja prirodne ljubavi. Tako je i danas:

SLAMKA

U onoj noći s petka na subotu
Sudnjeg časa u tvome životu
Čistaja djevo i najređi cvetu
Poslednje što si ti od mene čula
Bilo je: „Volim te
Najviše na svetu!“

Ali na čemu bi onaj što ne ume
Više živeti održao sebe
Da mu usnama što se ne dvoume
Ne dodade slamku

I reč:

„I ja tebe !“

Čitajući pesmu Matije Bećkovića iako kratku jasno osećamo kako nas prožima to prirodno osećanje ljubavi između dva bića različitog pola. Razmišljajući o ljubavi, shvatio sam da ako je posmatramo kao jak osećaj emotivne naklonosti mogli bi uočiti neke razlike i razlikovati ljubav prema otadžbini, narodu, naciji, veri… Jasno vidimo jedno od najjačih osećanja ljubavi, ljubav između čoveka i žene. Uočavamo da priroda prepoznaje i ljubav između dvoje ljudi istog pola, dakle dva čoveka ili dve žene ali ona da bi bila prirodna nije povezana sa njihovom seksualnošću, nego se odnosi iskljućivo na njihovo prijateljstvo.

Možda bi ljubavi mogli podeliti:

– na ljubav prema najbližima (deci, roditeljima…) što spada u prirodnu naklonjenost i povezanost.
– ljubav prema otadžbini, naciji, narodu, veri što spada u osećaj pripadnosti i povezanosti nastao kako poreklom zapisanom u svom genetskom kodu tako i samim vaspitanjem i uticajem društva i predstavlja jednu od naj jvažnijih emocija u ljudskom opstanku, bez kojeg ne bi bilo ni države, ni nacije, ni naroda.

-ljubav prema suprotnom polu izazvana emocijom i prirodnim nagonom ka opstanku i produženju života na zemlji i kao takva sem emotivnog podrazumeva i fizički odnos t.j. ljubav.

Da Vas podsetimo:  Kad opozicija tihuje

– ljubav prema drugom bez obzira na srodstvo ili pol nastala iz običajnih, civilizacijskih i društvenih normi. Čiji su spoljni pokazatelji humanost, naklonjenost, milosrdnost, pomoć, prijateljstvo… Ovakva vrsta ljubavi ne podrazumeva odnosno isključuje sve emocije fizičkim odnosom, pogotovo ako se radi o istom polu, jer one nemaju nikakvu utemeljenost u prirodnom.

Podelivši ovako sve emocije koje mi doživljavamo kao ljubav, jasno vidimo zašto ih osećamo i do koje su one granice normalne i prirodne. Nažalost imamo i ove druge koji se ne bore za prirodnu ljubav, već žele da nam postave neke nove norme ponašanja van svih zakona prirode, koje je ona jasno definisala kao i čemu služe. Oni se bore za svoju sebičnost i neko izopačeno lično zadovoljstvo.

Ranije sam negde pročitao:

„Razlika između genijalnosti i gluposti je u tome što genijalnost ipak ima granice.“

Ova misao me je podsetila da napomenem da je tolerantnost nešto sa čime se potpuno slažem, ali i tolerantnost ima granice. Onda kada tolerantnost počinje da ugrožava normalan svet, može se nazvati samo glupošću. To ne smemo dozvoliti. Ne želimo valjda da ličimo na današnju Austriju, koju sem izuzetnog mladog političara sa prezimenom koje u srpskom jeziku ne smete menjati po padežima da ga ne uvredite, predstavljaju i neka čudna bića kojima u našem jeziku ne možete odrediti rod. Videvši to nešto razmišljam, možda bi u skladu sa tim trebalo da uradimo reformu jezika jer očigledno ne možemo da pratimo razvoj ovakve „civilizacije“. Ali da se pre toga vratimo ovom biću kod koga smo primetili da pušta glasove, koji bi trebali da predstavljaju pevanje. Doduše i to je bilo dovoljno za današnju izopačenu EU-viziju da to biće odnese pobedu. Kažu u inat svima, nemam problem sa njihovim inatom ako ga zadrže u okvirima svoje granice. Važno mi je samo da i za ove nove nus pojave svog društva ne nađu opet krivca u Gavrilu Principu.

Da Vas podsetimo:  Najveće afere Vlade! Tetka iz Kanade – otkud pare Vulinu

Ima jedna druga zemlja koja ne pripada EU i u kojoj je neprirodno zabranjeno. Tako da seksualne manjine ne mogu javno manifestovati svoje izopačene seksualne sklonosti narednih 100 godina. A posle, posle videćemo, možda ponovo zabrane na još 100 godina ili zauvek. Rusija dakle oko toga nije imala dilemu. Osim toga poslanici ruske Dume usvojili su zakon koji zabranjuje promovisanje „homoseksualne propagande“ maloletnicima. Zakon je izglasan u Dumi vrlo „napetom većinom“ sa 436 glasova za i jednim suzdržanim. Protiv prirode nije bio niko. Mora se napomenuti da je sem naroda i vlasti, veliku ulogu u spasu društva i tradicionalnih vrednosti na kojima je ono zasnovano imala i Ruska pravoslavna crkva, koja nije spavala.

Srbija ne sme da spava. Srbija ne sme dozvoliti nikakvo javno propagiranje i paradiranje bilo čega što našu decu odvaja od prirode.

Činjenica je da ako poseduješ ljubav prema nekom nije ti potrebno paradiranje, jer ljubav je naj uzvišeniji ljudski osećaj. Iz tog osećanja i emocije kasnije se rađa i potomstvo. To nadmoćno stanje duha budi u tebi ono najbolje , pa bi paradiranje samo unizilo to osećanje.

Nenad Blagojević

FONDSK

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime