Pogledajte samo jedan paradoks devedesetih. Srbi su 1991. godine živeli širom bivše Jugoslavije, u krajevima u kojima su bili prisutni vekovima.
Posle ratova, sa mnogih tih prostora Srbi su proterani, ubijani ili svedeni na statističku grešku.
Iz Krajine.
Iz velikog dela Sarajeva.
Iz Prištine i brojnih mesta na Kosovu i Metohiji.
I tu, izgleda, više nema velikog pitanja.
Nema priče o tome kako je jedan narod nestao sa svojih vekovnih ognjišta.
Nema iste težine u rečima.
Nema istog moralnog suda.
Nema ni iste pravne težine, istraga, optužnica i presuda.
Kao da je sve u redu.
Kao da je tako i trebalo da bude.
A onda dolazimo do Republike Srpske.
Tamo gde je Vojska Republike Srpske pod komandom Ratka Mladića uspela da odbrani srpski narod i spreči da i on bude proteran sa zemlje na kojoj je vekovima živeo, upravo tu Srbi postaju „genocidni“.
Ispada da je naša najveća krivica to što nismo nestali.
Ispada da nismo ni smeli da se branimo.
Ispada da je trebalo da i tamo završimo kao Srbi u NDH: pobijeni, proterani, raseljeni i svedeni na uspomenu.
Da nas danas ni tamo nema, verovatno više ne bi bilo ni „problema“.
E TO JE PARADOKS!
Kada Srbi budu proterani i pobijeni sa svojih vekovnih ognjišta, na to se stavi tačka. Srbi su nestali, priča je završena i nikome više ništa nije sporno.
A kada Srbi uspeju da se odbrane, ostanu na zemlji na kojoj su živeli generacijama i spreče svoje proterivanje, onda ispada da je upravo njihov opstanak problem.
KAO DA NIJE SPORNO ŠTO SMO NEGDE NESTALI, NEGO ŠTO SMO NEGDE USPELI DA OSTANEMO.
I upravo u tome se najbolje vide dvostruki standardi koji su godinama pratili odnos dela naših suseda, zapadnih vlada i političkih institucija prema srpskom pitanju.
Zato ovde više nije pitanje samo šta se dogodilo tokom rata.
Pitanje je:
DA LI JE SRBIMA UOPŠTE BILO DOZVOLjENO DA OPSTANU TAMO GDE SU VEKOVIMA ŽIVELI?
I za kraj reči generala Ratka Mladića:
„Ja nisam išao u Vijetnam da ratujem niti u neku drugu zemlju, ja sam samo branio svoj narod. Šta sam mogao da radim? Da li je trebalo mirno da ostavim da ubijaju moj narod kao što se to dešavalo 1941. godine?“
