Građani severa Kosova smatraju da su srpske institucije garant njihovog opstanka, te u svoje predstavnike u kosovskim institucijama nemaju dovoljno poverenja.
Pored formiranja četiri kosovske opštine nakon lokalnih izbora 2013. godine, na severu i dalje funkcionišu „privremeni organi“ koje finansira Vlada Srbije, a koje Priština smatra paralelnim institucijama.
Predsednik privremenog organa u Severnoj Mitrovici, Aleksandar Spirić u izjavi za RSE je rekao da je njegova obaveza da štiti i doprinese boljem interesu grada i građana, te naglašava da će privremeni organ nastaviti da postoji „pošto se pokazao kao zaštitnik srpske zajednice“.
Što se predstavnika Srba u kosovskim institucijama tiče, pojedini građani severa sa kojima smo razgovarali smatraju da oni nemaju uticaja kod srpskog naroda na Kosovu, dok drugi veruju da se oni koliko-toliko zalažu za interese svoje zajednice.
Mitrovčanin u četrdesetim godinama misli da srpski predstavnici u kosovskim institucijama nemaju nikakav kredibilitet i da su pogrešne osobe na mestima na kojima se nalaze.
„Ljudi bez kredibiliteta, autoriteta i ikakvog uticaja kod srpskog naroda. Mislim da ako je već tako dogovoreno da budu predstavnici srpskog naroda, onda treba da budu oni koji su poznatii na jednoj i na drugoj strani, i koji poznaju običaje koji su cenjeni i u jednoj i drugoj zajednici,“ navodi on.
Mladić iz Mitrovice kaže da nije dovoljno upoznat sa njihovim radom „zato što na medijima ne vidim dovoljno njihove rezultate rada i generalno njihove aktivnosti“.
Neki navode da bi trebalo više da rade na polju bezbednosti, ekonomskog osnaživanja i zaposlenja, ali i da bi predstavnici Srba trebalo da se bore i za bolji položaj žena, jer žene u kategorijama izvršne vlasti na centralnom nivou nisu dovoljno zastupljene.
Dušan Radaković, programski direktor nevladine organizacije „Centar za zastupanje demokratske kulture“ sa sedištem u Severnoj Mitrovici, smatra da je rad srpskih predstavnika u kosovskim instucijama još uvek na nezadovoljavajućem nivou, te da ima dosta mesta za poboljšanje i za bolju i transparentniju vladavinu, pre svega u Skupštini Kosova, te i bolju saradnju sa nevladinim sektorom.
“Časnim izuzecima ljudi stvarno pokušavaju, ali ima neki deo koji se meni možda ne sviđa, a taj je da neki predstavnici više obraćaju pažnju na mesto odakle dolaze. Mislim da ako su predstavnici u kosovskoj skupštini, oni moraju jednako da predstavljaju i sever i jug, i Štrpce, i Mitrovicu, i Leposavić, i Zvečan, Zubin Potok, Gračanicu, Pomoravlje… A ne samo ako je predstavnik u parlamentu iz Štrpca da samo zastupa Štrpce“, smatra Radaković.
Osim predsednika Srpske liste, Slavka Simića, koji se zalaže za opštine na severu ali i za sve druge, za Radakovića su ostali fokusirani samo na svoja mesta.
„Definitivno su kosovski sistem i integracija nešto novo za sve nas. De facto, oni mnogo više vremena moraju da provedu sa građanima, jer mi smo ih izabrali, mi smo ih glasali. Mislim da je njihova dužnost da što više vremena provode sa građanima, da na terenu čuju probleme koje građani imaju,“ smatra Radaković.
Mediji kao problem
S druge strane, Simić kaže da su srpski politički predstavnici u Parlamentu Kosova od samog početka preuzeli odgovornost da ozbiljno vode svoj posao.
„Mi smo od samog početka, bez obzira što smo bili ograničeni u nekim momentima, bez obzira što je Kosovo prolazilo kroz neke ozbiljne političke faze koje nisu bile u korist srpske zajednice, pokazali da smo konstruktivni i da ozbiljno radimo i pokazali smo da preko zakonodavnog okvira pokušavamo da uskladimo sve te zakone koji su u skladu sa interesima naše zajednice, i ne samo naše već i svake druge zajednice,“ kaže on.
Predsednik Srpske liste ipak priznaje da ono što možda nedostaje građanima jeste veća zastupljenost i transparentnost srpskih političkih predstavnika u parlamentu kroz medije.
Osvrćući se na izjave građana sa severa na početku teksta, Simić kaže: „Mislim da građani na severu nemaju mogućnosti da prate dešavanja u parlamentu, nemaju mogućnosti putem medija da čuju srpske političke predstavnike šta kažu u parlamentu“.
On, ipak, poručuje da građani veći fokus treba da usmere na rad političkih predstavnika u vladi koja ima izvršnu vlast.
Srbe u Skupštini Kosova zastupa deset poslanika, od kojih je jedan uvek podpredsednik Skupštine. U Vladi Kosova vode dva ministarstva – Ministarstvo za administraciju lokalne samouprave i Ministarstvo za zajednice i povratak, a jedan od zamenika premijera je, takođe, iz srpske zajednice.
Maja Fićović
KoSSev
