Narodni poslanici Saša Mirković, Janko Veselinović i Borko Stefanović napustili su matične stranke i osnovali sopstvene političke pokrete. Međutim, ne žele matičnim strankama da vrate mandate.
Tri narodna poslanika – tri politička pokreta – tri lažova – tri kukavice. To su fraze koje na idealan način opisiju Sašu Mirkovića, Janka Veselinovića i Borka Stefanovića.
Prvi je Janko Veselinović napustio Tadićevu Socijaldemokratsku stranku i osnovao politički pokret “Preokret”. Iako bi bilo moralno da stranci preko koje je došao u Skupštinu vrati mandat, Veselinović je tu mogućnost u startu isključio.
Zatim se odvojio Saša Mirković od Srpske napredne stranke. On je prvo napustio poslanički klub, pa zatim i stranku. Osnovao je pokret “Jaka Srbija”. I dalje se nalazi na mestu predsednika Skupštine Grada Zaječara. Poslanički mandat SNS-u nije vratio, iako je pod protekcijom naprednjaka godinama pljačkao budžet Grada Zaječara.
Pre koji dan Borko Stefanović napokon je napustio Demokratsku stranku. Taj čovek je mesecima govorio da neće napustiti DS, uprkos pisanju medija da napušta stranku. Na kraju je kao poslednji licemer saopštio svoj odlazak preko Tvitera. Napokon je priznao da osniva “Levicu Srbije”.
Teleprompter.rs je još u maju pisao da će Borko Stefanović po nalogu Aleksandra Vučića otići iz stranke sredinom decembra meseca.
DS je tražila od Borka da stranci vrati poslanički mandat. Međutim, on je to u startu odbio.
Gostujući u emisiji “Kažiprst” na B92, Stefanović je pokušao da opravda razlog zbog kog zadržava poslanički mandat:
“Razumem argumente za vraćanje mandata, ali bez lažne skromnosti, ja sam taj mandat zaslužio, mnogi koji su sada su Skupštini mogu da kažu da su dobili mandat i zbog mog zalaganja, a neki se nisu ni pomerili za to. Možda bi neki mogli meni da vrate mandat.”
Veselinović i Mirković uopšte nisu toliko interesantni. Veselinović je nesposoban i operasn od harizme da nešto preduzme u državi, dok se Mirković ni ne trudi da se promoviše kao nekakav opozicioni reformator. Njemu su bitne pare i njegovi mediji.
Međutim, situacija sa Borkom Stefanovićem je izuzetno interesantna.
Reč je o licemernom čoveku koji sve političare poziva na odgovornost. Čak je u jednom trenutku pozvao i Bojana Pajtića da podnese ostavku na mesto predsednika Pokrajinske vlade.
– Ukoliko bi oni (DS) prihvatili moj program, morli bi biti svesni da svi treba da podnesu ostavke u stranci, uključujući i mene, rekao je Borko pre samo meseca dana.
Postavlja se pitaje zbog čega levičarski reformator i lažni opozicionar Borko nije podneo ostavku na poslaničko mesto kako bi čistog obraza i čistih ruku započeo formiranje nove stranke?
Jedno propagira, dugo radi. Borko je oličenje licemera. To dokazuje i sledeća izjava iz 2014. godine:
“Na pitanje lista Danas da li je konačno zaustavljeno osipanje DS, Stefanović kaže da nema tu više ko da se cepa.
– Dovoljno smo to činili kroz istoriju. Mi smo sada stranka čestitih ljudi koji su ostali da brane evropske vrednosti u zemlji koja je na rubu ekonomske kataklizme, u zemlji u kojoj vlada ne funkcioniše, jer sve zavisi od volje jednog čoveka. Srbija je zemlja sa najvećim budžetskim deficitom u Evropi i suficitom najava i maketa.”
Zašto politikanti poput Veselinovića, Mirkovića i Stefanovića ne žele matičnim strankama da vrate poslaničke mandate?
Zbog medijske pažnje, imuniteta i položaja u društvu i na političkoj sceni.
Opšte je poznato da se politički pokret ne može pokrenuti sa mesečnom poslaničkom platom od 100.000 dinara. Dakle, ovim politikantima nisu potrebne pare, jer su pare dobili s druge strane. Na primer, Borko demantuje navode da ga finansira Vučića. Međutim, Teleprompter.rs je od pouzdanih izvora saznao da Borku novu stranku finansira Zvonko Veselinović, kriminalac sa Kosova, i to po nalogu Aleksandra Vučića.
Na pitanje novinarke B92 kako se njegov pokret finansira odgovorio je:
“Finansije ne postoje u ovom trenutku. Pozvali smo ljude koji su mali privrednici, građani, niko nije vezan niti za SNS niti za kriminal, očekujemo da ljudi podrže ovu politiku, a Levica Srbije će se finansirati od donacija i članarina. Kako može da me plaća Vučić kad mi je on najveći protivnik?”
Prvo, Vučić Borku nije najveći protivnik jer mu je pomogao da osnuje stranku. Drugo, i Maja Gojković je ranije tvrdila da SNS živi na osnovu skromnih članarima i donacija, pa smo iz finansijskih izveštaja saznali da je ta stranka prošle godine preko računa obrnula više od milijardu dinara.
Imajući u vidu to da je Borko Stefanović napustio DS po istom receptu kao i Boris Tadić, Borko je sledećom izjavom sam sebe danas pobio:
“Ja pozivam građane Toplice da ne bacaju svoj glas glasajući za te male stranke u kvalifikacionoj utakmici za omiljenog Vučićevog partnera u Vladi, jer je njihov cilj da pređu cenzus i uđu sa Vučićem u Vladu. Dakle ako glasate za Borisa Tadića, URS i LDP, vi u stvari glasate za Vučića.”
Dakle, glas za Borka Stefanovića je glas za Aleksandra Vučića. To je Borkova logika.
Politikantima kao što su Veselinović, Mirković i Stefanović ne žele da napuste Skupštinu jer ima je potrebna medijska pažnja kako bi popularisali i promovisali svoje političke pokrete. Poslanička funkcija im omogućuje svakodnevni pristup medijima. Svaki političar u Srbiji zna da se izbori ne pobeđuju na izborima, već preko medija. Pobeđuje onaj ko je najpopularniji u medijima. Ideologija nije bitna. Mediji su bitni. To oni znaju.
Kukavice i licemeri.
Podsetimo da je i Srpska napredna stranka nastala na osnovu cepanja Srpske radikalne stranke. Postavlja se pitanje zbog čega gorenavedeni lažni opozicionar žele da menjaju Srbiju, kada svoje političke pokrete osnivaju na način na koji je osnovana stranka protiv čije ideologije planiraju da se bore na izborima?
U priči o lažnim opozicionarima najopasniji je Borko Stefanović jer je najlicemerniji.
teleprompter.rs
